Ekstremne mere u borbi protiv krize izazvane virusom 1Foto. EPA-EFE/ ARMANDO BABANI

Poslednji put kada je najveća centralna banka na svetu to uradila svetska ekonomska kriza je slala jednu po jednu ekonomiju u recesiju.

Međutim, ni to nije pomoglo prilikom jučerašnjeg otvaranja berzi. Najveće evropske berze zabeležile su pad vrednosti za više od osam odsto, dok je u prvih 15 minuta indeks fjučersa S&P 500 dotakao donji limit pre nego što se privremeno obustavlja trgovanje.

Kamatne stope smanjile su i centralne banke Novog Zelanda i Južne Koreje, dok su se centralne banke Japana, Australije i Rusije bacile na upumpavanje novca u sistem.

Međutim, ostaje pitanje da li izobilje novca može rešiti problem ljudi koji sede u kućama i ništa ne kupuju. Reklo bi se da berze kažu da ne može, a eksperti upozoravaju da kada tržište izgubi poverenje u centralnu banku nastupa opasno vreme.

Podaci za prva dva meseca u Kini pokazuju kakav efekat širenje virusa i mere karantina imaju na ekonomiju i verovatno šta čeka Evropu, u kojoj je sada epicentar pandemije, ali nakon toga i SAD.

Industrijska proizvodnja je smanjena za 13,5 odsto, maloprodaja za 20,5 odsto, a investicije za 25 odsto. Kineski ekonomisti strahuju da će podaci za mart biti još gori.

Prema evidenciji Rojtersa, od početka godine cena sirove nafte je pala za 48,7 odsto, mada je to dobrim delom posledica cenovnog rata između Rusije i Saudijske Arabije.

Londonski berzanski indeks FTSE 100 izgubio je 33,4 odsto na vrednosti, evropski indeks Euro zone stoks 30,7 odsto, japanski Nikei 25,3 odsto, S&P 500 15,7 odsto.

Centralne banke (osim ECB koja još nije smanjila kamatnu stopu) pucaju iz najtežeg naoružanja, ali stručnjaci ističu da će državna potrošnja biti neophodna da bi privreda opstala. Izgleda da će prve milijarde krenuti u avioindustriju koja je blizu potpunog zastoja. Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da je odvojeno 50 milijardi dolara iz budžeta za pomoć privredi.

EU je prošle nedelje najavila da će plasirati najmanje 37 milijardi dolara svojim članicama za borbu protiv korona virusa (u okviru čega je oko 25 milijardi od prošle godine koje članice nisu potrošile i koje je trebalo da vrate u centralni budžet, ali to neće morati). Ipak, juče su ministri evrozone razgovarali o korišćenju fonda za stabilizaciju koji je formiran za vreme svetske finansijske krize koji raspolaže sa preko 400 milijardi evra.

Ipak, Nemci su postavili nove standarde, jer su najavili neograničene državne kredite preko razvojne agencije KfW, a u prvom koraku izdvojeno je 550 milijardi dolara, što je više nego što je država kompletno potrošila za pomoć privredi u svetskoj ekonomskoj krizi.

Bundestag je doneo odluku o lakšem pristupu fondovima za isplaćivanje radnika koji moraju na prinudni odmor kako bi se sprečila otpuštanja. Najteže pogođena virusom, Italija je namenila 10 milijardi evra za pomoć privredi.

U pomoć priskaču i međunarodne finansijske institucije, pa je Svetska banka izdvojila 12 milijardi dolara pomoći, MMF 50 milijardi dolara s tim što je petina beskamatna i namenjena najsiromašnijim zemljama. EBRD je obećala milijardu evra pomoći svojim klijentima kroz nove kredite, odlaganje otplate postojećih…

Pre nekoliko dana OECD je izmerio ekonomsku štetu koju će SARS-Cov-2 virus naneti globalnoj ekonomiji na jedan bilion dolara, ali već danas bi ta računica mogla biti i veća.

Pored direktne finansijske pomoći preduzećima kroz subvencije ili jeftine kredite države pomažu i smanjenjem poreza ili odlaganjem naplate.

Kina je smanjila PDV sa tri na jedan za mala preduzeća do kraja maja, a ukinuli su PDV na medicinska sredstva, dostavu hrane, smeštaj, frizere, kao i na prodaju maski i zaštitne odeće.

Danska je produžila rok za plaćanje PDV-a velikim preduzećima za 30 dana, dok će svi dobiti produženje roka za plaćanje doprinosa na plate. Francuska je takođe odgodila plaćanje poreza i doprinosa na zarade.

Nemačka je omogućila firmama da dobiju subvencije kako ne bi otpuštali ljude koji rade skraćeno radno vreme, a razmatra se da se solidarni porez (na one sa visokim dohocima) umesto 2021. poveća za 5,5 odsto ove godine. I Grčka je među zemljama koja je suspendovala plaćanje PDV-a u naredna četiri meseca, a plaćanje doprinosa je odloženo do kraja juna. Indonezija planira da se odrekne poreza na dohodak građana u narednih šest meseci, dok će preduzeća dobiti odgodu plaćanja poreza na dobit i poreza na promet.

Italija je takođe pomerila rokove za plaćanje poreza u tzv. „crvenim“ regionima, dok će preduzeća sa padom prometa većim od 25 odsto dobiti poreske kredite.

Japan je za sada odložio plaćanje poreza na dobit, na promet i na poklone za mesec dana. Španija, posle Italije najpogođenija zemlja u Evropi, dodelila je poreske olakšice malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima i odlaganje plaćanja poreza šest meseci bez kamate. Ujedinjeno Kraljevstvo najavilo je smanjenja poreza na imovinu za maloprodaju, zabavu i turizam.

U SAD se razmatra oslobođenje od poreza na zarade i povećanje broja dana plaćenog bolovanja.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.