Foto: EPA-EFE/DAVID HECKER

Ali ne zato što joj je Brisel izašao u susret u političkom smislu, kako to tvrdi premijerka Ana Brnabić, već zbog toga što je naša zemlja zanemarljiv proizvođač čelika, tvrdi stručna javnost.

Premijerka Ana Brnabić je istakla da je Srbija „dobila političke garancije da neće biti negativno pogođena uvođenjem kvota za uvoz čelika u EU, tako da su srpska privreda i železara u Smederevu u vlasništvu kineske kompanije Hbis potpuno bezbedne“. Ona je dodala da su garancije date na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.

Međutim, ekspert za strane investicije Mahmud Bušatlija kaže za Danas da aktuelna srpska vlast nije imala nikakav uticaj na izuzimanje Srbije sa spiska onih zemalja koje će plaćati takse zbog izvoza čelika u EU već činjenica da je njeno učešće u tom procesu zanemarljivo malo da bi kvota koja podrazumeva oporezivanja mogla da se dostigne.

– Formula po kojoj Evropska unija određuje ko je prekoračio kvote je ta da se izračuna prosečan nivo uvoza čelika iz određene zemlje u prethodne tri godine te ako dostigne pet odsto u odnosu na celokupan uvoz čelika u Uniju, u tom slučaju se nameće taksa u iznosu od 25 odsto. Izvoz Srbije kada je reč o čeliku u EU ne prelazi 1,2 do 1,3 odsto. Kada bi se izvoz čelika iz smederevske železare duplirao, što je s obzirom na njene proizvodne rezultate nemoguće, svejedno ne bi bio dostignut taj nivo – navodi naš sagovornik.

Dostupni podaci potvrđuju navode koje je izneo Bušatlija, jer je proizvodnja čelika u Železari Smederevo u 2017. dostigla nivo od 1,46 miliona tona od čega je izvezeno 774 hiljade tona. Prošle godine je pak proizvedena 1,5 miliona tona, a izvoz u EU je ostao na istom nivou kao i u 2017. Sve je to jasan pokazatelj da Srbija nikako ne može dostići cifru od pet odsto učešća u izvozu čelika u EU.

– Jednostavno objašnjenje je da mere nisu ni donete da bi se EU sukobljavala sa Srbijom već da bi se ublažio negativni efekat nastao zbog carina propisanih u Sjedinjenim Američkim Državama na kineske proizvode. U strahu da ti proizvodi ne preplave tržište EU, Brisel je usvojio kontramere to jest kvote i takse. Shodno tome da im cilj nije bio da naude zemljama sa malom proizvodnjom čelika, Srbija je jednostavno bila van njihovog radara tako da samo u tome leži razlog što smo pošteđeni od plaćanja taksi za izvoz proizvoda od čelika u zemlje Evropske unije – tvrdi Bušatlija.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović, kaže za Danas da bi premijerka Ana Brnabić trebalo da objavi detalje navodnog političkog dogovora koje je vlast u Srbiji postigla sa Briselom i na osnovu koga je naša zemlja povlašćena to jest izuzeta, kako tvrdi, od plaćanja taksi.

– Ona je govorila o nekim detaljima kako će se formula za kvote formirati međutim potrebno je da javnosti na uvid ponudi kompletan sporazum koji je je EU sklopila sa Srbijom. Samo na taj način se javnost može uveriti da je vlast u Srbiji izdejstvovala da naša zemlja ne plaća takse zbog izvoza čelika u EU iako je Brisel usvojio odluku o uvođenju kvota. Jedini način da se putem političkog sporazuma čelnici Evropske unije privole da izuzmu Srbiju sa spiska zemalja koje će plaćati takse za izvoz čelika u EU je taj da se daju jasni argumenti da će Srbija imati ekonomsku štetu od toga te da neće moći da ispunjava svoje obaveze prema svojim međunarodnim finansijskim obavezama – navodi Pavlović.

Mere Evropske unije o kvotama, koje najnovijom odlukom Brisela prestaju da budu privremene već dobijaju status stalnih, za čelik na snagu stupaju 4. februara.

Povezani tekstovi