I Borani žele da dišu punim plućima

Novim tenderom za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor (početna cena 340 miliona evra) predviđeno je da kupac ponudi najmanje 180 miliona dolara investicija. Do sada su učešće na tenderu najavili ruski investicioni fond Bejzik element magnata Olega Deripaske i srpski biznismen, vlasnik kiparske kompanije Ist point, Zoran Drakulić. Poseban izazov za novog vlasnika biće rešavanje ekološkog problema, što je od ključnog značaja za sve stanovnike Bora i okoline.

Proizvedeno 4,5 miliona tona rude

U 2006. godini u RTB Bor proizvedeno je 4,5 miliona tona rude, od čega bakar čini 25 do 30 odsto proizvodnje. Proizvedeno je i 40.000 tona katodnog bakra, a prema rečima zamenika generalnog direktora RTB Bor za marketing, Milana Dejanovskog, 13.500 tona katodnog bakra dobijeno je iz sopstevnih rudnika, a oko 26.000 tona katoda je proizvedeno preradom tuđeg koncentrata. U minuloj godini prerađeno je 207.000 tona koncentrata bakra i dobijeno više od 70.000 tona sumporne kiseline. Sa tom proizvodnjom rudnik ne može da opstane, posebno ako cena bakra na svetskom tržištu padne – prošle godine tona bakra koštala je čak 8.000 dolara, dok se početkom 2002. tona bakra prodavala za 1.460. dolara. Prethodne godine u Topionici i rafinaciji bakra proizvedeno je i 300 tona zlata i jedna tona srebra.

U novom kupoprodajnom ugovoru ekologija, odnosno ulaganje u Topionicu koja emisiju sumpor-dioksida mora da svede na evropski nivo predstavljaće značajnu stavku. Dok se to ne dogodi, građani Bora će biti primorani da i dalje žive u ekološki neprihvatljivim uslovima. Na dva merna mesta u Boru svakodnevno se očitavaju sadržaji sumpor-dioksida i na svakih 15 minuta rezultati se dostavljaju Topionici rafinerije, koja reaguje u slučaju akcidenta. Nivo emisije iz odžaka Topionice zavisi od proizvodnje i mikroklimatskih uslova, i mada je nivo proizvodnje snižen i dalje se dešavaju akcidenti. Kada koncentracija sumpor-dioksida pređe hiljadu mikrograma po kubnom metru proizvodnja se smanjuje, ali time problem nije rešen. Do sada je oko 15 osoba – od smenskog majstora do generalnog direktora krivično odgovaralo, jer je Akcionim planom za zaštitu od zagađenja, precizno utvrđeno ko je za šta odgovoran.
Rukovodstvo RTB Bor priznaje da je Planom ulaganja bilo predviđeno da se u Topionicu uloži 2,5 miliona evra, ali je prošle godine uloženo tek milion evra. Prema podacima koji stižu nadležnim inspekcijama, povećana količina sumpor-dioksida u atmosferi redovna je pojava u Boru – prekoračenja su pet do šest puta veća u odnosu na dozvoljene maksimalne vrednosti. Iako je dozvoljena količina sumpor-dioksida 150 mikrograma po metru kubnom, u Boru se ne tako retko izmeri koncentracija od 1.000 mikrograma, a tek ako koncentracija sumpor-dioksida premaši 500 mikrograma reaguje tehnolog, jer se ta količina smatra alarmantnom. Kada merna stanica pokaže da u vazduhu ima 500 mikrograma sumpor-dioksida inspektori reaguju pozivajući zagađivača da smanji emisiju štetnih gasova i tada bi u RTB Bor trebalo da se zaustavi reaktor. Međutim kolektor za bakar radi po takvom sistemu topljenja da ne može sasvim da se zaustavi već se primenjuje tzv. kratki prekid proizvodnje, kako bi se izazvalo obaranje temperature. Inače, svaki proizvodni proces izaziva direktno zagađenje. Jednom mesečno u Boru se sastaje štab, sastavljen od različitih stručnjaka i predstavnika lokalnih vlasti, inspekcija i rukovodstva, koji razmatra izveštaje o merenju štetnih materija u vazduhu. Na jednom od tih sastanaka iznet je podatak da je u prethodne tri godine registrovan povećan broj obolelih od tumora, ali nauka nalaže da treba duži period pratiti uzroke bolesti da bi se dokazala povezanost između zagađenja i smrtnosti. Utvrđeno je, međutim, da sumpor loše utiče na bronhijalnu astmu. Osnovni problem je, upozoravaju stručnjaci, zastarela tehnologija Topionce (stara je pedeset godina), mada treba ukazati i na podatak da se gotovo 15 odsto bakra u svetu proizvodi istom tehnologijom kao u Boru.
– Već15 godina unazad ulaganja u ekologiju svedena su na minimum. Do devedesetih godina prošlog veka imali smo dobro sređen sistem emisija i imisija, izuzev gasne faze koja je i tada bila ista, ali ulaskom u ekonomsku blokadu, RTB je platio danak jer smo imali kompletnu uvoznu tehnologiju, ali kad nismo mogli da uvozimo delove suočili smo se sa problemom, jer je jedan po jedan deo počeo da se zaustavlja i više nikad nije proradio. Čim je jedan rezervni deo zatrebao cela mašina se gasila – kaže direktor za ekologiju RTB Bor Zvonimir Milijić.
Koji je stepen zagađenja sa kojim će se novi vlasnik suočiti, preciznije će se znati posle objavljivanja studije o svim evidentiranim zagađenjima. U ovom trenutku profesori Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, saradnji sa nemačkim stručnjacima rade na studiji, koja treba da pruži podatke o saniranju jalovišta, vodi, vazduhu… Stručnjaci će dati procenu koliko će vremena i novca trebati za saniranje štete. Koordinator zaštite životne sredine u Topionici, Toplica Marjanović podseća na podatak da se žica kojom se struja dovodi do potrošača pravi od bakra, proizvedenog u RTB Bor. Kad će Bor imati svež vazduh? Onda kad u Srbiji ne bude gladnih“, zaključuje Marjanović.
Stručnjaci podsećaju da je u proizvodnji bakra važan koncentrat koji sadrži najmanje 30 odsto sumpora, a takva koncentracija sumpora predstavlja problem. U RTB Bor postoje fabrike sumporne kiseline koje prikupljaju sumpor i pretvaraju ga u kiselinu. Zbog zastarelosti tehnologije može da se iskoristi maksimalno 60 odsto sumpora u proizvodnji sumporne kiseline, dok 40 odsto sumpora, odlazi u atmosferu i tu leži odgovor na pitanje zašto je Bor zagađen. Reč je o zastareloj tehnološkoj opremi, ali i nemogućnosti da se sumporna kiselina iskoristi za proizvodnju veštačkih đubriva. Fabrike veštakih đubriva u Srbiji uglavnom ne rade, pa sumporna kiselina iz pogona RTB Bor nema gde da se transportuje.
Toplica Marjanović, inače, tvrdi da je sumpor svuda problem, jer se sumporna kiselina ne koristi u dovoljnoj meri. On apeluje na državu da stviri uslove za razvoj, pre svega, poljoprivrede, što bi omogućilo veće korišćenje veštačkog đubriva. Kiselina iz Bora sada je uskladištena u ogromnim rezervoarima u Šapcu i Prahovu. „Mi zaustavljamo proizvodnju kada nemamo gde da prodamo kiselinu. U prošloj godini 635 sati nismo radili što je oko deset odsto izgubljenog vremena zbog kiseline“ – ističe Marjanović. Kupac RTB Bor imaće obavezu da zaštiti okolinu i od rudničkih voda. Sada se sistemom zaštitnih obodnih kanala i hidrauličnim pumpama sprečava oticanje rudničkih voda u reke, obodni kanali se prepumpavaju iz rudnika Cerovo do jalovišta Krivelj. U prošloj godini je u zamenu cevovoda u dužini od 14 kilometara uloženo više od 13.000 evra. Zaštićena je Kriveljska reka, ali opasnost je i dalje velika od izlivanja jalovišta. Ukoliko bi se to dogodilo, šteta bi se osetila do Crnog mora. Zato bi strategijom zaštite životne sredine Bora i Majdanpeka koju će ponuditi Vlada Srbije, trebalo predvideti sanaciju brana. Kolektor ispod Kriveljske reke, koji je pre deset godina oštećen, nedavno je popravljen, ali samo delimično. Iz Nacionalnog investicionog plana je za popravku brane sa kolektorom u dužini od 80 metara, planirano dva miliona evra, ali za trajno rešenje ovog problema bilo bi potrebno izgraditi novi tunel, što će koštati oko sedam miliona evra.
Ma koliko sume za zaštitu životne sredine izgledale velike, ne treba zaboraviti da su se u prethodnih nekoliko decenija dešavali veliki akcidenti. Najveći se dogodio 60-tih godina prošlog veka, kad su zbog poplava probijena jalovišta, pa se jalovina izlila dolinom Timoka i Borske reke do Dunava. Tada je Bor bio poplavljen. Prognoza da je od tada do danas još uvek kontaminirano od 2.000 do 4.000 hektara zemlje.