Sebastian Vernicke, koji se nalazi na čelu Naučnog odeljenja za podatke u nemačkoj agenciji za konsalting Solon, privukao je pažnju svetske javnosti svojim TED Talk govorom o korišćenju podataka pomoću kojih je napravio hit televizijsku emisiju.
On je takođe autor aplikacije TEDPad, alata za kreiranje bezbroj „sjajnih i veoma loših“, a uglavnom besmislenih razgovora. Svoje znanje o efikasnoj upotrebi podataka podeliće sa učesnicima SEMPL konferencije medijskih trendova, koja će se održati 24. i 25. novembra, u Portorožu.
* Već nekoliko godina unazad u žiži interesovanja stručne javnosti je Big data i beskrajnih mogućnosti koje kompanije mogu da koriste da bi bolje targetirale i uvezale se sa potrošačima. Kako to objašnjavate?
– Ova tema je postala popularna otprilike u isto vreme kad je naišao i prvi talas uspešnih kompanija, poput Gugla, ili LinkedIna, koje su bile izgrađene na poizvodima i uslugama zasnovanim na pružanju podataka. Verujem da je ovaj komercijalni uspeh učvrstio temu na poslovnoj mapi. U budućnosti će biti sve popularniji, kako seerealni svet sve više i više bude reflektovao u digitalnim podacima. Svedoci smo, dakle, tek početka razvoja Big data.
* U zanimljivom TED Talk, koji ste održali o podacima koji stoje iza popularnih televizijskih emisija, rekli ste da čak i najveći generatori podataka, poput Amazona, ponekad nisu uspešni. Da li to znači da je još uvek važan ljudski instinkt u donošenju odluka?
– Instinkt će uvek igrati važnu ulogu u donošenju odluka, ali se značenje termina menja. To praktično znači da sa mnoštvom dostupnih podataka, instinkt postaje manje povezan sa donošenjem glavne procene, a više sa navigacijom i sklapanjem mnoštva delića informacija. Činjenica je, takođe, da podaci nisu neutralni. Tako, recimo, dvoje ljudi mogu da gledaju u isti skup podataka i analiza i da dođu do različitih zaključaka. Zato je instinkt važan za sklapanje podataka u tačnu, veliku sliku.
* Netfliks je jedan od najinteresantnijih primera kako dobro poznavanje potrošača može da rezultira veoma uspešnim projektima, poput šou programa „Haus of kards“. Ali, pažnju gledalaca teško je držati na duži vremenski period. Da li to znači da je reč o pogrešnoj proceni podataka?
– Pitanje bi, zapravo, trebalo da glasi: da li analize podataka mogu da garantuju uspeh nečega tako kompleksnog kao što je televizijska emisija. Ne verujem da ćemo ikada dostići visok nivo procene kad je u pitanju nešto tako kompleksno kao što je televizijska emisija. Ako govorimo o „Haus of kards“, u tom slučaju je Netfliks koristio svoje podatke o gledaocima da bi kreirao početnu odluku o licenciranju. I bio je veoma uspešan u tome.
* Big data, pretraga podataka, su termini koje većina ljudi povezuje sa velikim kompanijama. Kako male kompanije mogu da profitiraju od podataka, imajući u vidu da napredne tehnologije mogu biti previše skupe za njih?
– Nekoliko godina unazad došlo je do značajne promene u generisanju vrednosti podataka: tehnologija više nije smetnja. Gugl, Amazon, Netfliks, i drugi tehnološki divovi zapravo su otišli toliko daleko i učinili svoje osnovne tehnologije za prikupljanje podataka besplatnim. To je bilo nezamislivo pre nekoliko godina. Razlog za to ne treba tražiti u dobroj volji, nego su ove kompanije jednostavno shvatile da njihove osnovne konkurentske prednosti nisu tehnologija i algoritmi, već podaci koje skupljaju i stvarni proizvodi koje grade na tim podacima. Svaka mala kompanija, definitivno, može da profitira od široke dostupnosti tehnologije, naprednih metoda koje počivaju na ramenima divova. Ono što je teže jeste sticanje konkurentskih podataka, mada je kroz specijalizaciju i to moguće.
TV emiteri i oglašivači* Sa napretkom tehnologije, koja pruža mogućnost gladanja programa „na zahtev“, navike gledalaca su se dramatično promenile. Sa kakvim se posledicama mogu suočiti tzv. tradicionalni emiteri koji, u velikoj meri, zavise od novca iz advertajzinga?
– Za razliku od štampanih medija, TV emiteri u Evropi ne mogu se požaliti u vezi sa oglašavanjem. To se, međutim, ne može reći za emitere u SAD, koji se suočavaju sa padom TV oglašavanja. Nesporno je da za TV, još uvek, važi odrednica „masovni medij“ ako govorimo o formatima, poput vesti i prenosa događaja uživo. Ipak, posmatrano na duge staze, emiteri moraju da pronađu način da se diverzifikuju od oglašivačkih prihoda. Mnogo je načina da se to uradi, počev od stavljanja akcenta na originalan sadržaj, kako bi se izgradio ili ojačao licencirani sadržaj, do unapređenja brenda i njegove masovnosti. U suštini, cilj je postići prelazak u „lajfestajl“ kompaniju.
Potpis za sliku: I male kompanije mogu da profitira od široke dostupnosti tehnologije: Sebastian Vernicke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
