Budući da su Uskršnji blagdani prošli, evo i mojih delimičnih odgovora na obilje netačnih insinuacija eks-ministarke Ivane Dulić Marković – čiji „kapaciteti“ prevazilaze potrebe, a i mogućnosti izdržljivosti male i raznoraznim „ekspertskim“ eksperimentima kvazi agroekonomskih „stručnjaka“ već poludevastirane agroprivrede u Srbiji.

U periodu od marta 2004. do juna 2007. kada ste Vi (kao ministarka poljoprivrede u Vladi – citiram „Vreme“ broj 745 od 14. aprila 2005, izjavili: „nije problem da li mogu da budem ministarka u hrvatskoj vladi, jer mogu“, a možda bi Vašim eksportom za ministricu poljoprivrede značajnije popravili spoljnotrgovinski bilans sa susednom državom!?) i Goran Živkov bili ministri poljoprivrede, a Mlađan Dinkić ministar finansija i posle ministar ekonomije, između ostalog:

Nije tačno da je Vlada iz ukupnog budžeta u svim godinama vašeg ministrovanja izdvajala pet odsto za agrarni budžet, jer su izdvajanja za tu namenu bila od 4,99 odsto u 2004; do 3,60 odsto u 2007.

Delimično je tačno – doneta je Strategija razvoja poljoprivrede koja Vama i JAT-u (jednopartijskom agrarnom timu) možda „služi na čast“, ali nama koji se agrarnom politikom ne bavimo kao „work-shop“-ovići već profesionalno kao univerzitetski profesori, istraživači i autori univerzitetskih udžbenika ta „Strategija“ služi kao eklatantan primer da studentima ukažemo na (zlo)upotrebu intelektualne svojine, jer ta „Vaša Strategija“ je u najvećem delu prepisani tekst „Master plana za poljoprivredu Srbije – Nacrt za diskusiju“, koji je prema nepouzdanim podacima, za nekoliko miliona evra koje je obezbedila Evropska agencija za rekonstrukciju uradio Policy Advisory Unit i to u februaru 2003, što je znatno pre nego što ste Vi počeli da stolujete kao ministarka poljoprivrede. Ili ste i ustoličeni zato da biste prihvatanjem tog „kukavičijeg jajeta“ kao Vaše tzv. Strategije dali „pokriće“ i opravdanje za utrošene milione evra iz kase EU i desetine miliona dinara iz budžeta za medijsko pokriće i angažovanje „preko 400 stručnjaka“ koji su učestvovali u tzv. kreativnim radionicama pri navodnom pisanju navedenog Master plana – iako isti dva prethodna DOS-ova ministra nisu htela da prihvate ni kao polazište za raspravu o Strategiji poljoprivrede, mada se i prof. dr Dragan Veselinov i prof. dr Stojan Jevtić neuporedivo bolje razumeju u agrarnu ekonomiju nego u fitopatologiju.

Nije tačno da je cilj „kukavičijeg jajeta“ koji ste našoj agroprivredi proturili, bio „podizanje konkurentnosti“ jer da je to istina ne biste za vreme Vašeg ministrovanja žestoko nametali koncept „tranzicionog kanibalizma u srpskoj poljoprivredi“ i devastirali najveću konkurentsku prednost Srbije u odnosu na EU: uređene zemljišne komplekse agrokombinata u čiju je arondaciju, putnu i kanalsku mrežu, stočarske farme, semensku proizvodnju i prerađivačke kapacitete naša država decenijama ulagala značajna sredstva.

P.S. Ako me pamćenje dobro služi: Vi ste kao eks ministarka čak predvodili proteste pri zauzimanju 1244 hektara (koja „slučajna“ simbolika sa Rezolucijom UN 1244) u opštini Srbobran i „jurišničkog ulaska u posed PIK Bečej kako bi tu uređenu zemljišnu površinu raskomadali na parcelice od po 400 hektara koje su preuzela da u zakupu koriste čak tri „sitna“ paora kao novoustrojeni nosioci razvoja poljoprivrede.

Tačno je da ste uspostavili Registar poljoprivrednih gazdinstava, ali ipak ostaje apsolutno nesporna moja konstatacija da niste ništa činili na afirmaciji registracije porodičnih gazdinstava i da ste 2004. realno najveći godišnji agrarni budžet od 18 milijardi dinara raspodelili na manje od 4,8 odsto porodičnih gazdinstava. Zašto barem niste naveli koliko ste od tih 80-ak milijardi (ras)podelili članovima partijski profilisanih udruženja paora u Vojvodini, a koliko stranački neorganizovanim paorima u Vojvodini i vascelom seljačkom življu u Centralnoj Srbiji?

Tačno je da ste „uvukli banke“ u kreditiranje poljoprivrednika, ali je to minorna (protiv)naknada inostranih banaka za privilegije koje im je darivao Vaš partijski „guru“ tada na mestu ministra finansija, a pre toga kao guverner NBS – čija je imovina misteriozno rasprodata upravo tim inobankama i to „budzašto“ – zasigurno samo sa aspekta državne kase.

Verovatno je tačno (čak vam i, verovali ili ne, verujem, samo da ne bih gubio vreme u čeprkanju po arhivama ministarstva) da su u vreme kada ste Vi i Živkov bili ministri (čak sam i ja počeo da vas povezujem kao sijamske blizance) formirane Fitosanitarna i Veterinarska uprava, sektori za agrarnu politiku i ruralni razvoj, kao i STIPS, ali je to učinjeno prvenstveno zbog „uhlebljenja“ na rukovodne funkcije (ne)partijskih kadrova iz G17, a ne zato što se ti poslovi u drugačijoj organizacionoj šemi nisu i ranije obavljali u ministarstvu.

Nije tačno da su svi projekti u savetodavstvu imali „iste uslove za finansiranje bez obzira da li su iz sistema poljoprivrednih stanica ili privatni“, jer Vam je prva aktivnost po ustoličenju bila da mi otmete donaciju od 10.000 dolara koju sam u ime Društva agrarnih ekonomista ugovorio sa Pennsylvania State University za organizaciju međunarodnog seminara o poljoprivrednoj savetodavnoj službi – koji ste Vi (ne)uspešno organizovali 2004. na Zlatiboru – što i danas može da potvrdi kolega James W. Duun.

Nije tačno da je subvencije godišnje dobijalo između 50.000 i 150.000 gazdinstava, jer je u 2004. bilo svega 38.000 registrovanih gazdinstava – osim ako niste subvencionirali i neregistrovana.

Nije tačno da sam „dežurni PR i drveni advokati agrarne politike svake Vlade“, jer sam u preko 500 autorskih članaka, intervjua, polemika o radu svakog ministra pre i posle „oktobarske revolucije“ javno iznosio kritike i predloge, uključujući i Vas i Živkova i ministarstvo u vreme 2004-2006. zaboravna gospođo Ivana Dulić Marković – vidi: „Argumenti glasnogovornika“ (Vreme broj 717 od 30.09.2004), „Promocija kukavičijeg jajeta“ (Vreme broj 728 od 15.12.2004) i „Kitovi s Moravu“ (Novosti, 24.12.2004) – kao aktuelnoj, a „Ministri prolaze, poljoprivreda propada“ (Biznis, 14.04.2008.) i „A seljaku kita“ (Kurir, 28.04.2008) – kao eks ministarku. Verujem da sam čak i sada više Vaš nego bilo čiji drugi PR, jer sam Vas „udostojio“ odgovorom na Vašu neosnovanu i pamfletsku kritiku u kojoj niste osporili nijedan moj argument.

Nije tačno da „ševarlići“ nisu dobijali subvencije, jer ja sam vlasnik RPG i svake godine koristim sve raspoložive subvencije, osim „subvencija po hektaru“ u periodu 2009-2011. jer penzijsko i invalidsko osiguranje ne regulišem kao zemljoradnik.

Nije tačno da sam „pisac Miloševićeve strategije za poljoprivredu“, budući da sam koautor dve nacionalne strategije razvoja agrara Jugoslavije publikovane kada Milošević nije bio predsednik.

Nije tačno da sam od Ministarstva poljoprivrede bilo kada dobio bilo kakvu naknadu, a kao doskora jedini univerzitetski profesor za Zadrugarstvo u Srbiji rukovodilac sam samo jednog STAR Projekta koji od 2010. finansira Svetska banka. A Vas i Živkova i resorno ministarstvo za poljoprivredu čikam da javno saopštite odgovore na samo tri pitanja o udeljivanju sredstava u periodu od 2004. do 2011: Ko je, za koje projekte i koliko sredstava dobio od ministarstva poljoprivrede? I ko je, za koje namene i koliko sredstava dobio na ime subvencija bespovratna sredstva i dugoročne kredite od ministarstva poljoprivrede? Koliko ste i za koje namene Vi, Živkov i članovi svih dosadašnjih „vrhuški“ ekspertsko-partijske G17 dobili para od međunarodnih i naših institucija radeći u Srbiji i za Srbiju a preko partnerskih firmi u susednim državama?