Kad istekne moratorijum, porašće broj bankrotstava 1Foto: BETAPHOTO/ EXECUTIVE GROUP AMCHAM SERBIA

Trebalo je obezbediti sigurne uslove za zaposlene u filijalama i klijente, ali i dovesti rad od kuće do neslućenih razmera. Sprovesti tehnički vrlo zahtevne moratorijume i nastaviti kreditiranje. Nastaviti i sa ambicioznim programom inovacija, a pri tome voditi računa o korisničkom iskustvu klijenata, motivisati zaposlene… U upravljanju kreditnim rizicima analizirani su potencijalni uticaji krize na klijente i prilagođene kreditne politike. Što se rezultata tiče, prihodi i dobit će biti niži nego prošle godine, uz uštede u troškovima poslovanja i povećana izdvajanja za troškove rizika za procenjene gubitke, kaže za Danas predsednik IO Rajfajzen banke Zoran Petrović.

* Uprkos krizi kreditiranje je nastavilo rast. Kako to?

Rast kredita je kombinacija više faktora. Uz garantnu šemu imali smo i ukupno pet meseci trajanja moratorijuma pa je bilo manje otplata kredita. Takođe, referentne kamatne stope centralnih banaka su na istorijskom minimumu. Narodna banka Srbije je dinarsku kamatnu stopu ove godine oborila sa 2,25 na jedan odsto. Evropska centralna banka i dalje drži referentnu kamatnu stopu na nuli uz negativnu stopu na depozite banaka uz ogromno štampanje para. Kamatne stope će u srednjem roku ostati na ovako niskim nivoima. Centralne banke neće zaoštravati monetarne politike dok se ekonomije ne oporave u potpunosti. Zanimljivo je da je i u Srbiji, zbog najnižih kamatnih stopa i stambeno kreditiranje zabeležilo značajan rast. U Rajfajzen banci rast ovih kredita iznosi preko 30 odsto. Slična situacija je i u drugim zemljama CIE.

* U poslednjim danima 2020. završena je privatizacija Komercijalne banke, kao i još neka preuzimanja. Da li očekujete promene na tržištu i u 2021. godini?

Da, očekujem nastavak konsolidacije na bankarskom tržištu, to je neminovnost. Zbog pada kamatnih stopa istovremeno imamo i pad ključnog prihoda – po osnovu kamata, uz veće volumene, dok s druge strane imamo preveliki broj banaka u odnosu na potencijal tržišta. U perspektivi preti konkurencija onlajn banaka (neobanaka), finteka, tehnoloških giganata kao što su Gugl ili Epl koji otkidaju delove prihoda na kartičarskim poslovima. Te trendove vidimo na razvijenim tržištima. Bankama koje se ne budu prilagodile biće teško, a naročito onima sa malim tržišnim udelom.

* Kako vidite 2021. godinu? Kakve su mogućnosti za oporavak? Da li je rast javnog duga zabrinjavajući?

Procene govore da bi globalni rast mogao tek neznatno da se podigne iznad nivoa svetskog BDP-a iz 2019. Takođe, SAD će da nadomeste izgubljeno iz prošle godine u trećem kvartalu 2021, a EU – tek 2022. godine. Naši analitičari procenjuju da bi Srbija mogla da se nada rastu od 4,5 odsto. Povratak u normalu i održiv oporavak najviše zavise od razvoja zdravstvene situacije. Dok god se ona ne reši biće prisutni rizici po ekonomsku aktivnost od blažeg ili tvrđeg „zatvaranja“. Uz uspešnu vakcinaciju, efikasne tretmane lečenja, dodatnu ekonomsku pomoć, rezultat bi mogao biti bolji. No, bez obzira i na mere ekonomske pomoći preduzeća će pre ili kasnije prilagođavati broj radnih mesta promenjenim okolnostima, što je do sada bilo odlagano. U dužem periodu biće prisutni rizici od rasta nezaposlenosti, kao i rasta štednje iz preventivnih razloga. Obnavljanje profitabilnosti i smanjenje duga će verovatno biti glavni prioriteti mnogih, što može negativno da deluje na investicionu aktivnost. Neke firme neće ni moći da povrate biznis. Posle isteka moratorijuma može se očekivati i rast bankrotstava. Narasli javni dug je nova normalnost, a prebrzo povlačenje programa podrške u ovakvim okolnostima bi bila jako loša stvar. Dugovi će se rešavati kroz dinamičniji privredni rast, nešto veću inflaciju i kasnije rast poreza. Treba popravljati uslove poslovanja i time privlačiti investicije što bi uz privredni rast moglo da nam donese investicioni kreditni rejting i niže troškove finansiranja javnog duga. U tradicionalnoj anketi „Prolazno vreme“, 56 odsto članova Američke privredne komore očekuje rast obima poslovanja, 30 odsto novo zapošljavanje, a čak dve trećine njih i veće investicije. Ipak ta očekivanja su za 20 do 30 poena lošija nego prethodne godine. Treba reći i da naše članstvo čine veće kompanije, a najvećim rizicima izložena su mikro, mala i srednja preduzeća.

* Jedna od najvećih mera pomoći privredi i stanovništvu, bio je moratorijum na obaveze bankama, koji upravo doživljava treću iteraciju. Kako je to uticalo na poslovanje banaka? Da li će se odraziti na bilanse u 2020. godini?

To je bila dobra mera kao i ovaj novi koji za razliku od prva dva tzv. opt-in moratorijuma – važi za one koji se prijave i ispunjavaju uslove koji su široko postavljeni. On se nudi onima koji su zbog pandemije izgubili posao, ostvarili značajniji pad prihoda, a koji su pre pandemije bili uredni u plaćanju obaveza. Centralna banka je obezbedila pristup likvidnosti i da to „zamrzavanje“ dela potraživanja banaka nema negativan uticaj. Banke nikakvu pomoć, ni minimalce, ni odlaganje poreza od države nisu ni tražile ni dobile. Sa druge strane su, uz mere centralne banke, omogućile nesmetano funkcionisanje finansiranja države na tržištu duga i jeftinije kreditiranje u dinarima. Država je svojom intervencijom posredno pomogla bankama. Taj prvi paket pomoći je i najbolje ocenjen od članica Amčama. Banke su morale da procene uticaj koji ekonomska kriza može imati na klijente i da izdvoje sredstva u rezerve. Dodatan, manji negativan efekat će doći i zbog tzv. modifikovanog gubitka nastalog zbog naknadnih korekcija u primeni moratorijuma. Otuda će i rezultati za ovu godinu biti lošiji nego u 2019. No, ukoliko sledeća godina bude bolja, i manji deo klijenata bude imao teškoće sa otplatom, deo tih rezervi će se otpustiti i to će imati pozitivan uticaj na rezultate banaka.

* Druga mera vezana za banke je garantna šema. Od opredeljene dve milijarde evra za kompanije podeljeno je oko 1,5 milijardi do kraja godine. Šta nam to govori? Da li krediti rešavaju problem privrede?

Krize po pravilu dovode do pogoršanja uslova kreditiranja i centralna banka je dobro reagovala spuštanjem referentne kamatne stope, uz relaksiranje određenih bankarskih regulativa dok je garantna šema, namenjena isključivo onima koji su pre kovida dobro poslovali, omogućila jeftiniji pristup kreditima za likvidnost uz grejs period od devet do 12 meseci kao i period otplate do tri godine. Sudeći po do sada odobrenom iznosu, mera je dala odličan rezultat. Krediti će privremeno olakšati pritisak na likvidnost i kupiti vreme do oporavka ekonomije i rasta prihoda preduzeća. Biće i onih koji se neće oporaviti ili bar ne u dovoljnoj meri tako da neće biti u stanju da plaćaju obaveze. Za njih se to neće ispostaviti kao rešenje. Većina, 82 odsto članica Amčama, smatra da će ekonomska pomoć biti potrebna i u 2021. i da treba da bude usmerena ka najpogođenijim sektorima i mikro, malim i srednjim preduzećima. Istraživanje je pokazalo da bi najefikasnija pomoć bila smanjenje opterećenja zarada ili subvencija dela zarada, kao i smanjenje poreskih i neporeskih nameta.

* Da li očekujete da kriza poveća NPL-ove i da li bi to moglo da dosegne zabrinjavajuće nivoe?

Do rasta loših kredita će doći, jer će oporavak privrede biti neravnomeran kao i zbog očekivanog rasta nezaposlenosti, ali to svakako neće dostići nikakve zabrinjavajuće nivoe. Države i centralne banke prošle su školu 2008/2009. i sada su odmah reagovale obimnim programima pomoći privredi i građanima.

* Da li mislite da su korporativne obveznice koje su prvi put emitovane kod nas ove godine doprinele razvoju tržišta kapitala?

Tim obveznicama se ne trguje aktivno na tržištu kapitala tako da se ne može govoriti o doprinosu razvoju tržišta kapitala.

* Od početka krize vlade se klackaju između odluka da zatvore ekonomiju i uspore epidemiju ili da puste ljude da rade po cenu većeg zdravstvenog rizika. Govorili ste o istraživanjima koja pokazuju da su ekonomski najbolje prošle zemlje koje su na vreme i snažno reagovale epidemiološki, da nema ekonomije bez ljudi. Kako biste u tom svetlu ocenili reakciju vlada?

Amerika, ali i najveći broj zemalja EU su lutale i pravile kompromise između ekonomije i epidemioloških mera. Rezultat je značajan gubitak ljudskih života i visoki ekonomski troškovi. S druge strane zemlje Azije, poput Kine, Južne Koreje, Vijetnama, Tajvana su se zahvaljujući ranijim iskustvima, većem korišćenju digitalnih tehnologija i većoj disciplini, pokazale neuporedivo uspešnijim u suzbijanju virusa. Evropska komisija je ocenila da je greška bila to što mere nisu postepeno popuštane i u tome ni mi nismo bili izuzetak. U odnosu na najuspešnije azijske zemlje imamo veće ekonomske troškove sa tendencijom daljeg rasta i veći broj izgubljenih života na 100 hiljada stanovnika. S druge strane – rezultat je bolji u odnosu na veći broj zemalja Evrope.

* Dosta autora govori o tome da će ova kriza doneti trajne promene u načinu poslovanja. Kako će se odraziti na bankarstvo?

Bankarski sektor u Evropi je već duže izložen uslovima niskih kamatnih stopa, konkurenciji i regulatornim promenama. Uz to ni demografske prilike ne idu naruku. Učešće starijeg stanovništva raste, a ono po prirodi daleko manje investira i više troši ušteđevinu. Pandemija će samo ubrzati digitalnu transformaciju i one banke koje tu budu uspešne, koje budu efikasnije, koje u centar postave klijenta i njegovo korisničko iskustvo i koje uspeju da diversifikuju svoje izvore prihoda – izaći će kao pobednici. Moraćemo da budemo „dizajnirani“ za agilnost. Ako ne znamo budućnost trebalo bi da budemo u stanju da se lako i brzo „prešaltamo“. I što manje budemo posedovali fiksne imovine – bićemo fleksibilniji.

Miljenici berzanskih očekivanja

* Kako vidite pojavu da u najvećoj krizi od Drugog svetskog rata imamo rekordan rast berzanskih indeksa u svetu i posebno u SAD?

Tržišta funkcionišu na principu očekivanja. Vlade i centralne banke su brzo reagovale, upumpavaju ogroman novac i građanima i privredi. Sve prognoze ove godine su govorile o ekonomskom oporavku u 2021. Brzina pronalaska vakcine i efikasniji zdravstveni tretmani su pogurali optimizam. Pandemija je ubrzala već prisutne trendove digitalizacije tako da su se i cene tehnoloških kompanija poput Epla, Majkrosofta, Gugla, Amazona, Fejsbuka vinule u nebo. Takođe, pojavio se ogroman broj individualnih investitora koji imaju i neke svoje „miljenike“ poput Tesle. Posle inicijalne javne ponude cena akcije Airbnb je skočila za 113 odsto. Zanimljivo je da je ta kompanija iako nema nekretnine vrednovana više od Meriota, Hiltona i Interkontinentala zajedno. U uslovima ultra niskih kamatnih stopa kada štednja i investicije u obveznice ne donose gotovo ništa – novac je krenuo na tržište akcija.

close
Kad istekne moratorijum, porašće broj bankrotstava 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.