Korona pomogla voćarima, sasekla mesare (VIDEO) 1Foto: Beta/Milan Timotić

Neki od njih od početka krize do danas beleže rast izvoza i do 20 odsto, dok je s druge strane izvoz mesa iz naše zemlje u istom periodu beležio pad, koji je išao do 20 odsto.

Srbija je u prvih osam meseci ove godine ukupno izvezla robe u vrednosti od 10,6 milijardi dolara, što je pad od 7,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. 

Od januara do avgusta ove godine prve na listi izvoznih proizvoda bile su električne mašine i aparati, a odmah na drugom voće i povrće čiji je izvoz dostigao 564,2 miliona evra. Iza povrća i voća su žitarice, pogonske mašine i proizvodi od kaučuka.

 

View this post on Instagram

 

Kako je #koronavirus uticao na izvoz? Čitajte na sajtu #ListDanas Video @ljiljanabukvic19

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs) on

Izvoz u sektoru poljoprivrede porastao je u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period prošle za 10,3 odsto. Rastu je najviše doprineo, što pokazuju podaci RZS, rast izvoza žita od 9,8 odsto, ali i izvoz jabučastog i koštičavog voća, kojeg je u inostranstvo izvezeno za 19,8 odsto više. Smrznuta malina je, na primer, ovog avgusta bila među pet najčešćih izvoznih artikala u našoj zemlji, a vrednost izvoza samo tokom tog meseca bila je 26 miliona dolara.

Generalni direktor kompanije Select Fruit iz Subotice Darko Mratinković kaže za Danas da se oni bave izvozom svežeg voća i povrća i da im je obim posla porastao za nekih 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.

“Mogu slobodno reći da je situacija sa virusom COVID19 za naš posao dobro došla, jer je dosta povećana potrošnja svežeg voća i povrća. Što se izvoza tiče, najviše izvozimo u Rusiju, zatim Češku, Poljsku, Hrvatsku i Italiju,” napominje Mratinković.

Domaće tržište, kako kaže, ne rade te i nemaju značajniji uvid o potrošnji u Srbiji.

“Proizvodnja u našoj kompaniji nije smanjena, možda je čak i uvećana, veći je asortiman voća i povrća”, ističe Mratinković.

Mali proizvođači voća i povrća, ali i prerađevina poput džemova, pekmeza i ajvara tokom krize su uglavnom bili usmereni na domaće tržište i to pre svega, onlajn prodaju.

Predsednik Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije Stevica Marković kaže za naš list da na početku krize poljoprivrednim proizvođačima nije bilo lako, naročito pčelarima koji su pretpreli velike štete, ali da su se svi vrlo brzo prilagodili novonastaloj situaciji.

“Poljoprivreda je možda i najmanje štete pretrpela, jer kada je kriza počela sezona još nije bila u punom jeku pa smo imali vremena da se prilagodimo. Većina nas malih proizvođača koncentrisala se na onlajn prodaju”, kaže Marković. To je funkcionisalo dobro, uz manje problema, napominje on, dok je izvoza bilo malo.

“Izvoz se sveo na to da se autobusima šalje roba u inostranstvo, međutim, i toga je vremenom bilo sve manje. Osim toga, velika je bila potražnja na domaćem tržištu tako da je za male proizvođače i to bilo dovoljno”, ističe Marković.

On kaže da zna i velike proizvođače voća i povrća iz Vojvodine koji su mu rekli da su tokom epidemije mogli da prodaju i dva i tri puta više robe domaćim marketima samo da su imali.

“U jednom trenutku je bila velika potražnja marketa za voćem i povrćem, naročito zato što pijace nisu radile”, podseća Marković.

I dok su proizvođači i izvoznici voća i povrća zadovoljni sezonom koju je omela epidemija, proizvođači mesa i mesnih prerađevina ne mogu da budu. Izvoz mesa je smanjen, što je dovelo i do prezasićenja domaćeg tržišta, a samim tim i cene su pale.

Cene svinja bile su ovog leta niže za 15 odsto, kilogram žive vage kretao se do 150 dinara. Junetina je takođe izgubila na ceni, pa se prodavala za 150 do 180 dinara za razliku od prošle godine kada je koštala 240 do 250 dinara. Drastično su, napominju pojedini proizvođači, pale i cene piletine u odnosu na prošlu godinu.

Ranije najavljen i od strane države dogovoren izvoz junetine za Tursku i Kinu u martu je odložen, odnosno stopiran upravo zbog pandemije. Proizvođačima je tako ostalo mesa, uložili su u tov junadi, a to meso posle nisu mogli da izvezu zbog krize. Međutim, osim krize, uzgajivačima stoke u našoj zemlji dodatno je planove pokvarila i pojava afričke kuge svinja, zbog koje je početkom ove godine, ali i u septembru u istočnom delu Srbije stotine svinja pobijeno, a žarište i okolna mesta proglašena zaraznim područjem. Veće kompanije koje se u Srbiji bave i proizvodnjom i izvozom mesa, međutim, uspele su nekako da preguraju poslednjih nekoliko meseci i nastave da rade.

U kompaniji Zlatiborac za Danas kažu da su ako se gleda količinski u odnosu na isti period u 2019. godini, ove godine zabeležili pad izvoza za nekih 20 odsto.

„Osim epidemije virusa korona, na pad izvoza je, svakako, uticala i situacija sa afričkom svinjskom kugom i posledično, zabranom izvoza mesnih prerađevina od svinjskog, termički neobrađenog mesa za sve proizvođače iz Srbije“, ističu u kompaniji Zlatiborac.

Iz ove kompanije podsećaju i na to da sve mesne prerađevine od svinjskog mesa koje ne prolaze postupak termičke obrade ne mogu da se izvoze na tržišta Ruske Federacije, Crne Gore i Belorusije.

„U periodu od marta do sada najviše smo proizvoda izvezli na tržišta Severne Makedonije i Ruske Federacije. Može se reći da se nakon leta oseća blagi oporavak i rast prodaje, ali ovaj rast moramo interpretirati vrlo obazrivo, jer je, sasvim moguće, reč o uticaju sezonaliteta“, naglašavaju u Zlatiborcu. Kada je, kako kažu, reč o tržištu Srbije, u periodu od februara do jula ove godine, a na osnovu rezultata istraživanja tržišta, beleži se trend rasta prodaje mesnih prerađevina.

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.