Nafta ne dopušta opuštanje: Svetski energetičari upozoravaju na pad zaliha, preti li novi skok cena?

Ukoliko se ovo predviđanje svetskih energetičara obistini, ni Srbija neće ostati imuna na te poremećaje.

Jedan od sagovornika Danasa navodi da bi u tom slučaju i Srbija bila pogođena novim talasom poskupljenja goriva, ali i rastom cena drugih proizvoda i usluga, odnosno ukupne inflacije.

Naš sagovornik ne isključuje ni mogućnost povećanja cena struje i gasa od jeseni, uz napomenu da će na to presudno uticati ugovor o gasu koji Srbija u tom trenutku bude imala sa Rusijom. Postojeći ugovor je ove nedelje produžen za još tri meseca, odnosno do 30. septembra, što znači da ističe tik pred početak nove grejne sezone.

Međutim, drugi sagovornik Danasa mišljenja je da u naredom periodu pre treba očekivati stabilizaciju cena nafte, naročito ako mirovni sporazum između SAD i Irana bude postignut.

Kako bi cena nafte mogla da diktira inflaciju?

Direktor američke energetske kompanije Ševron (Chevron) Majk Virt (Mike Wirtha) upozorio je nedavno da bi cene nafte mogle snažno da porastu tokom leta, jer se zalihe nafte smanjuju zbog rata u Iranu.

Virt je rekao da se rezerve i mehanizmi koji ublažavaju tržišne šokove postepeno iscrpljuju, zbog čega je danas sposobnost tržišta da apsorbuje ovakve poremećaje znatno manja nego na početku rata.

„Tokom narednih nekoliko nedelja verovatno ćemo videti da se taj pritisak direktnije preliva na stvarne tržišne cene, a očekujem i dodatni pritisak na cene kako budemo ulazili u jun, a naročito u jul“, rekao je Virt, a preneo Fajnenšel tajms.

Virt je takođe istakao da cene nafte ranije nisu porasle onoliko koliko se očekivalo, zahvaljujući većim početnim zalihama, puštanju nafte iz američkih strateških rezervi, kao i dotoku sankcionisane nafte iz Irana, Rusije i Venecuele. Međutim, upozorio je da se te zalihe sada postepeno smanjuju.

Virtove izjave se poklapaju sa sve većim upozorenjima drugih naftnih izvršnih direktora, uključujući i čelnika državne naftne kompanije UAE ADNOC, koji je prošle nedelje upozorio da se potpuni tok nafte kroz Ormuski moreuz neće vratiti pre sledeće godine, čak i ako se sukob završi.

I izvršni potpredsednik ExxonMobila Nil Čapman (Neil Chapman) nedavno je upozorio da se globalne zalihe nafte približavaju „neviđeno“ niskim nivoima i da bi cena sirove nafte mogla da dostigne i do 160 dolara po barelu ako se problemi u snabdevanju nastave.

Od početka američko-izraelskog napada na Iran, Ormuski moreuz je zatvoren, čime je prekinut jedan od ključnih pravaca za transport kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte.

To je dovelo do naglog rasta cena nafte od kraja februara. U poslednje vreme cene nafte su se donekle stabilizovale zbog očekivanja mogućeg mirovnog sporazuma.

Fajnenšel tajms piše da je zatvaranje Ormuskog moreuza uklonilo sa svetskog tržišta oko 12 do 13 miliona barela sirove nafte dnevno.

Od početka rata, cena nafte je nekoliko puta dostizala blizu 120 dolara po barelu, što je rast od skoro 80 odsto u odnosu na period pre izbijanja sukoba. Trenutna cena Brent nafte iznosi nešto više od 90 dolara po barelu.

Rast cene nafte i goriva širom sveta uticao je u poslednjih nekoliko meseci i na rast globalne inflacije, inflacije u Evropi, pa i u Srbiji.

„Skok nafte neminovno će se odraziti i na Srbiju“

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović ocenjuje da će se eventualni skok cena nafte na svetskom tržištu tokom leta neminovno odraziti i na Srbiju, imajući u vidu, kako kaže, visok stepen uvozne zavisnosti.

„Kako bude bilo svima, tako će biti i nama. Mi imamo neke zalihe koje možemo da trošimo, ali postavlja se pitanje strateške sigurnosti – da li bi smeli te zalihe da trošimo pred jesen i zimu, ili bi bilo bolje da kupujemo i skuplju naftu, a da zalihe ostavimo za neka teža vremena“, navodi Filipović za Danas.

Filipović podseća da Srbija u velikoj meri zavisi od uvoza, jer domaća proizvodnja pokriva tek oko jedne četvrtine potreba, zbog čega bi eventualni poremećaji na globalnom tržištu gotovo sigurno bili osetni i u zemlji.

On navodi da je država već reagovala smanjenjem akciza, ali, dodaje, da je prostor za dalje smanjenje ograničen zbog velikih budžetskih potreba, uključujući završetak EXPO projekta i drugih kapitalnih investicija.

Zbog toga, kako kaže, nema mnogo prostora za dalje intervencije kroz smanjenje poreskih opterećenja na gorivo.

U takvim okolnostima, Filipović smatra da je moguć inflacioni udar ukoliko dođe do značajnijeg rasta cena nafte u svetu.

Na pitanje da li bi od jeseni moglo doći i do poskupljenja gasa i struje, Filipović odgovara da je to moguće, ali da će u velikoj meri zavisiti od političkih odnosa sa Rusijom, kao i od kretanja cena na svetskom tržištu energenata.

On dodaje da Srbija nije uspela da sprovede potpunu diversifikaciju izvora snabdevanja i da je i dalje u velikoj meri oslonjena na ruski gas, što dodatno povećava ranjivost energetskog sistema.

Ipak, Filipović ističe da bi ove godine situacija u poljoprivredi mogla delimično da ublaži inflatorne pritiske. Za razliku od prošle godine, kada je, ističe, loša sezona dovela do naglog rasta cena hrane, ove godine je rod dobar, ponuda voća i povrća veća, a cene znatno niže, što bi moglo da deluje kao amortizer rasta ukupne inflacije.

„U naprednom periodu treba pre očekivati stabilizaciju“

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da trenutno nema naznaka novog velikog šoka na tržištu nafte, uprkos upozorenjima pojedinih energetičara da bi smanjenje globalnih zaliha moglo da izazove rast cena tokom leta.

On objašnjava da su proizvodnja i potrošnja nafte u osnovi uravnotežene, što potvrđuje i sistem proizvodnih kvota OPEK-a, čiji je cilj da kontroliše ponudu i utiče na stabilnost cena.

Prema njegovim rečima, zalihe se smanjuju kada nova proizvodnja ne uspeva da nadoknadi potrošnju, ali u trenutnim okolnostima ne vidi razloge za ozbiljnije poremećaje na tržištu.

Kako dodaje, zemlje izvoznice nafte nemaju interes da značajnije ograničavaju proizvodnju, budući da je izvoz nafte jedan od ključnih stubova njihovih ekonomija.

Milićević zaključuje da se, uz postepeno smirivanje geopolitičkih tenzija, u narednom periodu pre očekuje stabilizacija nego novi cenovni šok.