„Kvalitet nije prioritet, već izvlačenje novca“: Da li firme povezane sa kriminalnim miljeom ugrožavaju bezbednost objekata za EXPO?

To je otkrio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), koji je došao do saznanja da su na poslovima izgradnje EXPO-a angažovane firme saradnika i porodica bivšeg vođe surčinskog i člana zemunskog klana, osuđenog člana grupe Pink Panter, kao i osobe osuđene za pomaganje u prikrivanju Arkanovog ubice.

Od projekta prihoduju i sestra Aleksandra Vidojevića – Ace Rošavog, bliskog sinu predsednika Srbije i navijaču Partizana, kao i bivši vođa grupe Alkatraz, osuđen za ubistvo Brisa Tatona.

Sagovornici Danasa ukazuju da ova nova saznanja svakako još više otvaraju pitanje kvaliteta i bezbednosti objekata u okviru EXPO-a.

Ističu da je to još jedan dokaz da aktuelnoj vlasti kvalitet materijala, kvalitet gradnje, pouzdanost i garancije nisu prioritet, već je prioritet, kako navode, da se izvuče što više novca kroz izvođačke i podizvođačke firme.

Izražavaju nadu da bi ovo saznanje možda moglo da bude „kap koja je prelila čašu“ kako bi međunarodne institucije reagovale u slučaju korupcije u vezi sa EXPO-om, ali i pitanja bezbednosti objekata za predstojeću izložbu.

„Kvalitet i bezbednost upitni“

Građevinski inženjer Danijel Dašić ocenjuje da angažovanje firmi povezanih sa kriminalnim miljeom na izgradnji objekata za EXPO svakako utiče na kvalitet i bezbednost budućih objekata.

On podseća da Zakon o planiranju i izgradnji, kao i Zakon o javnim nabavkama, bez obzira na to što se, kako navodi, „u Srbiji u globalu ne primenjuju“, propisuju da odabir izvođača mora da bude prevashodno zasnovan na njihovim kompetencijama, iskustvu i znanju.

„U slučaju odabira firma za EXPO vidimo da ima firmi koje su osnovane 2024. ili 2025. godine, malo nakon što je Srbija izabrana za domaćina ove izložbe. To znači da su oni protočni bojleri, njihov posao je da što veću količinu novca propuste kroz sebe i sprovedu je u za sada nepoznatom pravcu“, tvrdi Dašić.

Prema njegovim rečima, kvalitet gradnje, kvalitet materijala, pouzdanost i garancije trenutno nisu prioritet aktuelne vlasti, već, kako navodi, izvlačenje novca.

Dašić dodaje da bi situacija bila drugačija ukoliko bi vlasnici takvih firmi, bez obzira na eventualne veze sa sumnjivim strukturama, angažovali vrhunske stručnjake.

„Jednostavno, čak i ako te osobe koje su vlasnici imaju nekakve kontakte sa nekakvim sumnjivim likovima, ukoliko imaju stvarno zaposlene odlične inženjere, oni bi to uradili na način koji je u redu. Međutim, postoji vrlo ozbiljna sumnja da to u ovom slučaju ne postoji i jednostavno nije prioritet gradnja, nego ugradnja, kako ja često pričam“, ukazuje Dašić.

Posebno ističe da su u pitanju društva sa ograničenom odgovornošću koja garantuju svojom imovinom, ali, dodaje, ako se pogleda, sve te firme su osnovane sa ulogom od 100 do 300, pa do 10.000 dinara.

Govoreći o organizaciji posla, Dašić navodi da ga model angažovanja podseća na slučaj rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu.

„Kao i kod nadstrešnice, i ovde je slučaj da ima nekoliko nivoa, bar tri do četiri nivoa podizvođača, i postupak je napravljen tako da se što više iskomplikuje i spreči adekvatna kontrola“, naglašava Dašić.

Na pitanje da li u Srbiji neko proverava stručnu i tehničku sposobnost izvođača i podizvođača, Dašić odgovara da bi taj posao pre svega trebalo da obavlja Ministarstvo građevinarstva, naročito kada je reč o velikim državnim infrastrukturnim projektima.

Kako kaže, i Ministarstvo finansija bi trebalo da proverava poslovnu istoriju kompanija.

„Ministarstvo finansija bi trebalo da kaže da li je to preduzeće koje se angažuje imalo blokadu računa, da li je imalo problema sa kaznama, prevarama“, ističe Dašić.

Smatra da je u slučaju EXPO-a takva provera morala da bude obavezna.

Naš sagovornik naglašava da bi kvalitet radova trebalo da garantuju najmanje tri mehanizma.

„Jedan je interna kontrola koja bi trebalo da obezbedi da najbolji izvođači radova budu angažovani. Zatim da imamo sistem kroz primenu Zakona o planiranju i izgradnji i primenu Zakona o javnim nabavkama da se to kontroliše i prati. I treće da imamo građevinsku inspekciju koja u realnom vremenu prati i signalizira da li se nešto dešava na način koji nije u skladu sa interesom građana“, kaže Dašić.

Međutim, tvrdi da ti mehanizmi u praksi ne funkcionišu. Podseća da se republička inspekcija, na primer, prvi put pojavila i izašla na teren, kada je reč o zgradi u Novom Sadu, kada je pala nadstrešnica.

„To je, nažalost, činjenica. Mi trenutno nemamo nijedan jedini mehanizam koji garantuje građanima da je to što se radi u skladu sa zakonima“, naglašava Dašić.

Odgovarajući na pitanje da li posotji neka međunarodna kontrola projekata EXPO, Dašić kaže da ni sama organizacija EXPO nema naročito dobre reference kada je reč o borbi protiv korupcije.

„EXPO nije baš institucija koja ima najbolje reference kada se priča o borbi protiv korupcije. Postoji ta neka tendencija kod njih samih da se to maksimalno istoleriše do granice trpeljivosti“, navodi Dašić.

Naš sagovornik izražava nadu da bi upravo navodi o angažovanju ljudi iz kriminalnih struktura možda mogli da izazovu međunarodne reakcije.

„Moguće da je ovo angažovanje ljudi iz kriminalnih struktura kap koja će preliti čašu. Ja znam da Nemci vrlo ozbiljno razmatraju te primedbe oko učešća Nemačke na EXPO-u“, podseća Dašić.

Tvrdi i da evropske institucije dobro poznaju stanje u Srbiji, u smislu da „Evropa vrlo dobro zna koji je nivo upletenosti kriminalnih struktura uz samu vlast u Srbiji“. I koliko vidi, kako kaže, ne smeta im baš previše.

Zaključuje da upravo ogromna količina novca koja se obrće kroz projekat stvara prostor za korupciju.

„Ovde postoji dovoljno novca, prenaduvane cene, količine koje niko ne kontroliše, da postoji taj koruptivni ton koji omogućava da se dosta ljudi, možda ne kupi, ali stimuliše da pogleda na drugu stranu“, navodi Dašić.

„Izabrane firme nisu iznenađenje“

Arhitekta Mahmud Bušatlija kaže da ga saznanja da na projektu EXPO 2027 učestvuju firme povezane sa kriminalnim miljeom nimalo ne iznenađuju, jer smatra da je reč o obrascu koji u Srbiji traje decenijama.

„Kakve ste firme očekivali? To su firme koje su već 25 godina na vrhu te piramide zvane građevinarstvo. Ne vidim ja tu nikakvo iznenađenje“, kaže Bušatlija za Danas.

Prema njegovim rečima, reč je o modelu koji je odavno uspostavljen i koji se, kako tvrdi, neprekidno ponavlja.

Na pitanje da li u Srbiji neko proverava stručnost izvođača i podizvođača, Bušatlija kaže da takvi mehanizmi formalno postoje, ali da je pitanje ko ih sprovodi.

„Formalno da, ali ako pogledate kakvi su to kadrovi, onda ne bi smeli da nadziru“, ističe Bušatlija.

On smatra da osobe koje kontrolišu projektovanje i izvođenje radova moraju da budu stručnije i iskusnije od onih koje kontrolišu.

„Ako vi treba da nadzirete one koji prave projekte i izvode radove, vi morate biti bolji od njih. Morate da imate školu kao i oni, ali morate da imate i velika iskustva“, naglašava naš sagovornik.

Kao primer navodi sopstveno profesionalno iskustvo iz vremena bivše Jugoslavije.

„Ja sam, recimo, negde krajem osamdesetih godina, u ime Vlade Jugoslavije, nadzirao najveća građevinska preduzeća. Zato što sam radio ogromne projekte i znao čitavu tu ekonomsku stranu, kao i ono što arhitektura nosi“, ukazuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, takav sistem stručnog nadzora danas više ne postoji.

„Toga više nema. Sad će neki ljudi koji kupe diplomu ili dobiju neku diplomu da dobiju zadatak da nadziru nekoga ko, da kažemo, ima malo više znanja od njih“, navodi on.

Bušatlija smatra da upravo takav odnos prema stručnosti i nadzoru otvara prostor za probleme u realizaciji velikih državnih projekata.

Šta je CINS otkrio?

CINS je otkrio da je posao za EXPO dobila firma Makiš beton, inače osnovana sredinom 2024. godine kao firma za proizvodnju betona.

Bilo je to godinu dana nakon što je Srbija izabrana za domaćina EXPO-a. Ova firma ubrzo je angažovana na velikim državnim projektima u prestonici, kao što su Beograd na vodi i EXPO.

Većinska vlasnica firme Makiš beton je Marijana Đerić Mandreš, za koju CINS otkriva da je sestra Aleksandra Vidojevića – navijača nekadašnje Partizanove grupe Janjičari, poznate po incidentima, bliskog Srpskoj naprednoj stranci (SNS). CINS je, kako navode u ovom tekstu, stupio u kontakt sa oba vlasnika Makiš betona, Vujadinom Krstićem i Marijanom Đerić Mandreš, koji su u kratkom razgovoru rekli da će se naknadno javiti. Kada ih je novinarka ponovo pozvala, nije uspela da stupi u kontakt sa njima.

Sledeća angažovana firma je Preduzeće za puteve Valjevo (PZP Valjevo), koje inače daje pesak za projekat saobraćajnica u okviru EXPO-a.

Ova firma se bavi izgradnjom, rekonstrukcijom i održavanjem putne infrastrukture, a godinama unazad radi na državnim projektima poput izgradnje puteva i mostova, sanacija klizišta i drugih.

Sledeća je firma NM Kop, koja se deset godina bavi iskopavanjem peska.

Od njenog osnivanja 2016. godine, vlasnik NM Kop-a je Nemanja Milenković – sin Dejana Milenkovića Bagzija, nekadašnjeg člana zemunskog i surčinskog klana.

Protiv firme NM Kop podneta je prijava zbog sumnje da je ilegalno kopala pesak prošle godine – u vreme kada je bila angažovana na EXPO-u, otkriva CINS. U razgovoru za CINS Nemanja Milenković isprva je negirao učešće svoje firme u radovima na projektu EXPO, naglašavajući da se on ne bavi izvođenjem radova.

I firma C&LC Kameni agregati angažovana je za EXPO. Osnovana je 2020. godine kao firma za eksploataciju i preradu kamena.

C&LC trenutno upravlja kamenolomom Kamalj kod Mionice, gde vadi kamen koji se, između ostalog, koristi i za izgradnju Nacionalnog paviljona na EXPO kompleksu, pokazuje dokumentacija do koje je došao CINS.

Od osnivanja vlasnik firme C&LC Kameni agregati je Predrag Lovrić. Lovrić se ranije nalazio na Interpolovoj poternici koju je raspisala policija iz Vaduza u Lihtenštajnu.

Sledeća je firma CAP 1 ALCZ, osnovana u junu 2025. godine kao preduzetnička radnja.

Njen vlasnik je Đorđe Prelić, jedan od vođa nekadašnje Partizanove navijačke grupe Alkatraz, osuđen za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona.

U razgovoru za CINS krajem prošle godine Prelić je rekao da je na EXPO-u bio angažovan za čišćenje gradilišta. Za taj posao isplaćen mu je, kroz šest faktura, ukupan iznos od oko milion i dvesta hiljada dinara, rekao je tada.