foto (BETAPHOTO/PREDSEDNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE/Dimitrije Goll)Direktor Odeljenja za međunarodne učesnike „EXPO 2027“ Igor Kovačević izjavio je u Vašingtonu, gde je u Kongresu predstavljen ovaj projekat, da je do sada više od 130 država i međuvladinih organizacija potvrdilo učešće na izložbi koja će naredne godine biti održana u Srbiji.
Kako je rekao, to je više nego što je učestvovalo na prethodnoj specijalizovanoj izložbi održanoj u Astani, glavnom gradu Kazahstana.
Međutim, sagovornici Danasa ocenjuju da je od podatka o broju potvrđenih učesnika mnogo važnije da predstavnici preduzeća EXPO sa istom revnošću obaveštavaju građane o tome kako se troši novac iz budžeta za pripremu ove izložbe.
Ukazuju da je važno i da javnost zna kako se raspisuju tenderi, ko dobija poslove, da li se izgradnja odvija u skladu sa zakonom kako bi učesnici izložbe bili bezbedni, ko će snositi odgovornost za eventualno probijanje troškova i, na kraju, šta će Beogradu ostati nakon 2027. godine.
„Gde je finansijski plan?“
Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović kaže za Danas da je svaka najava učešća dobrodošla, ali da treba, kako navodi, biti pažljiv sa tim brojkama.
„Prijava nije paviljon, paviljon nije posetilac, a posetilac nije ekonomski efekat. Vlada godinama unazad koristi EXPO kao argument za ogromna budžetska ulaganja, a javnost još uvek nema jasnu sliku ni koliko ceo projekat košta, ni ko snosi rizik ako se očekivanja ne ispune. Umesto da slavimo broj prijava, pitajmo se: gde je finansijski plan, ko garantuje za prekoračenja troškova i šta ostaje Beogradu nakon 2027?“, ukazuje Jovanović.
„EXPO-u milijarde evra, a Beograd i dalje nema kanalizaciju“
Izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“ Nikola Radin ističe da činjenica da je za EXPO 2027 prijavljen veći broj učesnika nego za prethodnu specijalizovanu izložbu u Astani svakako govori o velikom međunarodnom interesovanju za ovaj događaj. Međutim, i on naglašava da broj prijavljenih učesnika ne sme biti jedino merilo uspeha.
„Najvažnije pitanje ostaje ono na koje građani i dalje nemaju jasan odgovor: koliki su očekivani ekonomski i društveni efekti projekta i kako će se meriti njegov uspeh nakon 2027. godine. Do danas nismo videli dovoljno transparentne analize koje bi pokazale koliko će EXPO doprineti razvoju privrede, novim investicijama, zapošljavanju ili kvalitetu života građana“, navodi Radin za Danas.
Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava činjenica da se istovremeno ulažu milijarde evra u EXPO, dok se Beograd i dalje suočava sa ozbiljnim komunalnim problemima.
Veliki delovi grada, ukazuje, nemaju kanalizacionu mrežu, Beograd i dalje nema funkcionalan sistem za preradu otpadnih voda, a brojni infrastrukturni i ekološki problemi godinama čekaju rešenje.
„Građani zato s pravom očekuju odgovore na pitanje prioriteta i opravdanosti ovako velikih ulaganja“, ističe naš sagovornik.
Radin smatra da je transparentnost ključna tema kada se govori o EXPO-u, ukazujući na to da se Srbija već godinama suočava sa ozbiljnim problemima u oblasti javnih nabavki.
„Više od 60 odsto postupaka završava se sa samo jednim ponuđačem, a neretko se dešava da ponuđena cena bude gotovo identična procenjenoj vrednosti nabavke. U takvom ambijentu nije dovoljno govoriti samo o broju zemalja učesnica, već pre svega o tome kako se troši javni novac, ko dobija poslove i na koji način se obezbeđuje konkurencija i kontrola trošenja sredstava. Upravo su transparentnost, odgovornost i merljivi efekti projekta ključne teme o kojima javnost mora da dobije jasne i proverljive odgovore“, naglašava Radin.
„Javnost mnogo više zanima transparentnost trošenja novca i sigurnost projekata“
Odbornik Pokreta slobodnih građana Stefan Simić smatra da ova informacija o broju učesnika nema težinu koju vlast pokušava da joj da, jer su, ističe, i na izložbi u Astani učestvovale praktično sve najbogatije države na svetu, dok one koje nisu učestvovale dolaze mahom iz našeg regiona, Afrike i Južne Amerike, i nisu učestvovale pre svega iz finansijskih razloga.
„Nije valjda nikome iznenađenje što će države kao što su Bosna i Hercegovina, Crna Gora ili Severna Makedonija učestvovati na izložbi u Beogradu, a nisu bile prisutne u Astani. Takođe, dobri odnosi Beograda i afričkih zemalja neguju se mnogo pre nego što je SNS došao na vlast, pa je takođe jasno zašto je i tu moguće pronaći nove učesnike“, ukazuje Simić za Danas.
Ono što mnogo više zanima jeste, kako navodi, transparentnost kod trošenja sredstava i sigurnost projekata, s obzirom na to da su doneti specijalni zakoni koji suspenduju zakone iz ovih oblasti u projektu EXPO „2027“.
Ističe i da vlast izbegava da odgovori na pitanja koliko para je potrošila, koje firme su gradile i ko odgovara za bezbednost izgrađenih objekata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
