„Tek predstoji 70 odsto najskupljih radova na EXPO-u“: Cene i rokovi se menjaju, a Vučić se „trese od straha“ da li će sve biti gotovo na vreme

Ostalo je još nešto manje od godinu dana do specijalizovane izložbe „EXPO 2027“, koja će se u Srbiji održati naredne godine od 15. maja do 15. avgusta.

Prema prvim najavama državnih zvaničnika, sve u vezi sa ovom izložbom trebalo je da bude završeno do kraja 2026. godine. Međutim, od početka projekta do danas priča se puno puta menjala i kada je reč o rokovima i kada je reč o ceni projekta.

Pored toga, brojne afere prate ove radove – od donošenja netransparentnih leks specijalisa, preko rada na crno stranih radnika, o čemu je pisao CINS, a u pitanje je dovođena i sama bezbednost radova.

Podsetimo, sam projekat „EXPO“, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, trebalo je da košta 1,2 milijarde evra, dok su ostali projekti ukupno bili procenjeni na oko 18 milijardi evra.

Ipak, kako je Radar nedavno pisao, trošak za „EXPO“ odavno je premašio procenjenu cifru od 1,2 milijarde i već je viši za oko 50 odsto. S druge strane, pitanje je i da li će 18 milijardi ostati u tom okviru, posebno kada se uzmu u obzir nedavne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je govorio kao da razlika u nekoliko milijardi evra nije ništa posebno.

On se prvobitno ogradio time da kada govori o ceni EXPO-a, govori i o projektima stadiona i mnogim drugim širom Srbije.

„Zato smo govorili o 17, 18, 20 milijardi i ponosan sam na to. I sve to imamo“, kazao je Vučić.

On je naveo i da sam projekat EXPO košta oko dve milijarde evra, ali je ponovo naglasio da tu računa i projekte kao što su stadion koji je van EXPO-a, kao i druge projekte.

Dakle, ako konstantno dodajete projekte i mešate ih jedne s drugima, svakako da je teško doći do konačne računice šta koliko košta i da li je cena nekog projekta premašena.

Kada je reč o dinamici radova, podsetimo, Vučić je u maju prošle godine izjavio da izgradnja Nacionalnog stadiona kasni čak četiri meseca, te da je planirano da EXPO bude otvoren upravo na njemu.

„Dva meseca možemo da nadoknadimo tokom leta kroz rad u tri smene i sad gledamo gde da nadoknadimo još dva meseca da bismo sve stigli, jer smo predvideli da veliko otvaranje bude na najvećem i najlepšem stadionu“, rekao je tada Vučić.

Simptomatično je bilo i što je nakon toga, sredinom prošle godine, dotadašnji direktor EXPO-a Dušan Borovčanin podneo ostavku na tu funkciju, bez pravog objašnjenja.

Predsednik tokom obilaska radova sada u maju nije iznosio procene o potencijalnom kašnjenju, on je poručio da će zgrade biti gotove u julu i da odmah nakon toga kreće opremanje i da će do septembra biti opremljene, s obzirom na to da se već u tom mesecu očekuju prve delegacije da dolaze i da rade svoje paviljone.

„Ključevi su u decembru 2026. Prvog decembra mi moramo da predamo sve. Ali, mi ćemo to predati ranije“, naglasio je Vučić.

Ipak, predsednik je dodao i da je zabrinut da li će svi radovi biti završeni na vreme, i poručio da bi trebalo pojačati pritisak na kompanije koje izvode radove.

„Tresem se od straha hoćemo li ovo da završimo ili nećemo. Ja verujem samo u pritisak i težak rad. Pustite to ‘kako ćemo lako ćemo’, jer ja u to ‘lako ćemo’ nikad nisam verovao, ništa u životu nisam uradio lako“, kazao je Vučić.

On je posebno naglasio da bez pritiska ne može da se uradi ništa i  da nikada neće ni moći da se uradi ništa.

Ono što dodatno upotpunjuje sliku o kašnjenju radova jeste i sama dinamika izvršenja budžeta za ove projekte.

Naime, izvršenje budžeta za Nacionalni stadion na kraju prošle godine bilo je svega 13,6 odsto, odnosno isplaćeno je svega 2,5 od 18,5 milijardi dinara predviđenih za ovaj projekat u prošloj godini.

Kada je reč o projektu EXPO, izvršenje je iznosilo 86,4 odsto na kraju 2025. godine. Od 50,5 milijardi, potrošeno je oko 43,7 milijardi.

Za prva četiri meseca ove godine, za Nacionalni stadion isplaćeno je oko 15 odsto od ukupnih sredstava predviđenih za ovu godinu. Tačnije, utrošeno je 3,2 milijarde od planirane 21,2 milijarde. Međutim, za EXPO projekat u prva četiri meseca ove godine utrošeno je svega 1,8 odsto, odnosno 771 milion dinara od planiranih 42,6 milijardi.

Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas navodi da bi sve ovo što se dešava sa projektom EXPO i Nacionalnim stadionom najbolje moglo da se opiše kao neka mešavina serija Srećni ljudi i Bolji život.

„Ne zbog tematike, ili kvaliteta, već više zbog bezbrojnih repriza, gde smo sve dijaloge i zaplete naučili napamet. Upravo tako izgleda ceo niz poseta predsednika tom gradilištu poslednjih meseci“, smatra on.

Kako dodaje, sve izgleda kao jedno te isto.

„Brojni objekti koji su u fazi grubih radova, beton, armatura i otvoreni autobus koji krstari međ’ armirano betonskim konstrukcijama, koje nisu ni blizu da budu završene u potpunosti. I tu leži seme ‘straha’ predsednika. Prema nemačkim DIN 276 normama u građevinarstvu, kada jednog dana – za tri do šest meseci, budu završeni svi grubi građevinski radovi koji obuhvataju: zemljane, betonske i armirano betonske, tesarske, izolacione, pokrivačke i limarske radove, to će značiti da je projekat završen u iznosu od samo 30,428 odsto. I ne treba nikad smetnuti sa uma da su grubi građevinski radovi najbrži i najjeftiniji od svih ostalih radova. Svako ko je ikada nešto gradio i zidao, dobro zna o čemu govorim“, ukazuje Dašić.

Kako pojašnjava, njegova slobodna procena, na bazi dosadašnje dinamike, je da je taj rok od tri do šest meseci za završetak grubih građevinskih radova bliže optimističkom, nego pesimističkom pristupu.

„A od tog oktobra-novembra 2026, do samog EXPO događaja, potrebno je još uraditi i završne radove – malterisanje, gipsarske radove, ugradnju stolarije, molersko-farbarske radove, podopolagačke… pa onda instalacije – grejanje, vodovod, kanalizaciju, elektriku, klimatizaciju, gromobranske instalacije, zaštitu od požara i ostalo, da bi se tek onda krenulo na spoljne radove na parternom uređenju“, kaže Dašić.

Radovi se, prema njegovim rečima, mogu ubrzati na više načina.

„Mada će i to biti problematično, jer ono njihovo standardno ‘napredno’ ubrzanje na uštrb kvaliteta nije nešto poželjno u ovom trenutku, bez obzira na Leks Specijalis, koji bi teorijski trebalo da ovu vlast zaštiti od svih problema u vidu rušenja i padanja EXPO konstrukcija“, upozorava naš sagovornik.

Dašić podseća na takve primere gde kvalitet nije bio u prvom planu, kao što je nadstrešnica u Novom Sadu, nadvožnjaka kod Požarevca, tunel Munjino brdo i drugi manje poznati slučajevi.

„Možda bi u okviru ulaza u EXPO trebalo zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom uraditi i jednu crkvu da se svi posetioci prvo pomole Bogu, da im se ništa loše ne desi tokom boravka u objektima izgrađenim na brzinu i bez odgovarajuće kontrole propisane zakonom. Eto i ideje za promociju najnovijeg univerziteta koji država osniva zajedno sa SPC“, poručuje on.

Najveći problem za ubrzavanje radova je, po svemu sudeći, nedostatak novca, smatra Dašić.

„Bez obzira što i predsednik Vučić i ministar Mali uporno tvrde da para ima, rekordno zaduživanje države u zadnjih nekoliko meseci, zajedno sa rekordnim deficitom u državnoj kasi, i još začinjeno odustajanjem od obećanog umanjenja akciza na gorivo, ukazuje na to da će biti veliki problem obezbediti novac ne samo za završetak ovih grubih građevinskih radova, već i za ostalih 70 odsto najskupljih radova na samom EXPO-u. Tako da možda i preživimo tu 2027“, zaključuje.

Ekonomista Aleksandar Stevanović, takođe, navodi da postoje problemi sa finansiranjem.

Prema njegovim rečima, to je posledica izuzetnog opreza oko svakog aspekta gradnje od strane velikog broja izvođača i odgovornih lica, koji je posledica novembra 2024. godine.

„Moja procena je da će doći do proboja rokova i verovatne revizije šta je esencijalno, a šta nije. Veliki paket koji je bio deo promocije EXPO-a u zemlji se neće desiti, ali bilo bi dobro da ono što jeste esencijalno bude izgrađeno i na valjan način“, poručuje on.

Dokumenta o izvršenju budžeta, kako kaže, sama po sebi pokazuju jedino da nema isplata.

„Moguće je da neko vreme idu radovi kroz plaćanje u naturi, na primer u stanovima ili da se kasni s plaćanjem, ali nijedno nije dobro u upravljanju ovakvim projektom ako se želi završetak na vreme, uz valjanu izgradnju“, ukazuje Stevanović.

Nažalost, kako dodaje, ovakvo kašnjenje nije samo naš specijalitet.

„Veliki deo Evrope pati od sličnih bolesti. Jedino što je kod njih retko da rezultat bude istovremeno skup, sa mnogo docnje i slabog kvaliteta“, zaključuje Stevanović.