„Teško je biti ravnodušan prema tome“: Kulturni radnici o EXPO-u, školama i novcu za kulturu

Da se nezadovoljstvo prelilo i na kulturni sektor pokazale su i reakcije na snimak koji se prethodnih dana širio društvenim mrežama, a na kojem istoričar umetnosti Saša Janjić, koji je karijeru započeo u Nezavisnoj umetničkoj asocijaciji za kulturu Remont, preporučuje Srpski paviljon na EXPO-u kao sadržaj koji bi mogao biti posebno zanimljiv deci.

Janjić za Danas nije želeo da komentariše svoj nastup, dok je osnivačica Remonta Darka Radosavljević podelila snimak uz poruku: „Transfer blama“.

Nakon kritika, Ministarstvo prosvete saopštilo je da posete EXPO-u nisu obavezne, ističući da organizovani obilasci učenika manifestacijama ovakvog tipa predstavljaju standardnu praksu u brojnim zemljama.

Sagovornice i sagovornici Danasa kažu da ih intenzivna promocija EXPO-a kroz obrazovni sistem nije iznenadila.

„Ovaj način nametanja EXPO izložbe kao obaveze prosveti, kao i svim drugim oblastima društvenog života, mene ne iznenađuje nimalo. Nakon što je taj projekat „pokriven“ još jednim lex specialisom, to ne treba da bude iznenađenje nikome jer je jasno da u tome nema ni mrve javnog interesa“, kaže za Danas Marijana Cvetković, kustoskinja i predavačica u oblastima istorije umetnosti, kulturne politike i kulturnog menadžmenta, te suosnivačica Stanice Servisa za savremeni ples.

Prema njenim rečima, „nasilno uterivanje naroda u EXPO“ ne čudi kada se već godinama u programe ekskurzija đaka iz unutrašnjosti ubacuje poseta Beogradu na vodi i tržnom centru „Galerija“.

„Već godinama vlasti nisu uspele da nam objasne zašto je taj projekat, isto kao i projekat Beograd na vodi, od najvišeg javnog interesa. A kada to oni, maheri propagande, nisu uspeli da nametnu, onda prelaze na tehnike nasilnog uterivanja naroda u EXPO. Podsećam da se već godinama u programe ekskurzija đaka iz unutrašnjosti ubacuje poseta Beogradu na vodi i tržnom centru Galerija: tako se deci i mladima predstavlja grad budućnosti u kome su vrhunske vrednosti „luksuzno“ stanovanje i šoping. Logičan sledeći korak takve „obrazovne“ politike je i EXPO kao obaveza. To su tehnike normalizacije jednog pogleda na život i društvo koji normalizuje individualizam, profit i materijalno bogatstvo kao vrhunski životni cilj, boljitak samo ako ste uz vlast, sticanje pozicija kupovinom umesto učenjem i radom, trgovinu uticajem i slično“, ukazuje Cvetković.

Ona dodaje da se istovremeno „kriminalizuje kritičko mišljenje, solidarnost i briga za druge i slabije, javno istupanje protiv nepravde i pravo na udruživanje“.

„Na sreću, temelji ovog društva su ipak još uvek vezani za jugoslovensku ideju jednakosti, pravde za sve i vrednosti obrazovanja, kulture i nauke, iako već više decenija nacionalističko-kompradorske elite pokušavaju da nas iz tih temelja iščupaju. Naša deca i omladina pokazuju svakim danom da biraju ove druge vrednosti i da su otporni na ovakvu propagandu“, konstatuje Marijana Cvetković.

O tome kakav odnos umetnici i radnici u kulturi imaju prema EXPO-u, imajući u vidu da se veliki deo javnog novca usmerava ka ovom događaju, dok su redovna finansiranja scene praktično ukinuta, Marijana Cvetković podseća da je Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) dosad mnogo puta upozoravala na mahinacije SNS vlasti kada je reč o raspodeli sredstava.

„Objavom konkursa za projekte za EXPO namenjen umetnicima, kulturnim radnicama i radnicima i raznim organizacijama u oblasti kulture postalo je sasvim jasno da je novac za kulturu preusmeren u EXPO. Nezavisna kulturna scena već godinama upozorava na slične manipulacije kojima SNS vlasti pribegavaju, bez ikakve odgovornosti i bez odgovora na brojna pitanja koja im se postavljaju. Uplašeni za projekat koji je blizu propasti, sada te vlasti pokreću propagandnu mašineriju da zaklone ambis zvani EXPO. Nažalost, u toj mašineriji nalaze se i naše kolege, umetnici i kulturni radnici, koji daju legitimitet ovoj epizodi epske prevare i krađe našeg društva, a verovatno zarad male lične koristi. Oni vrlo dobro poznaju uslove rada u kulturi u Srbiji da ne bi mogli da uoče posledice trošenja milijardi iz javnog budžeta za proizvodnju EXPO magle i potpunog zaustavljanja umetničke i kulturne proizvodnje poslednjih godina“, ističe Cvetković.

Ona dodaje da je dužnost radnika i radnica u kulturi i svih umetnika i umetnica da pruže otpor svemu što ima veze sa EXPO izložbom, da o tome javno govore i da jedni druge u tom otporu uzajamno podržavaju, bez obzira na to da li rade u institucijama kulture ili na nezavisnoj kulturnoj sceni.

„Mi smo već preduzeli korake kako bismo obavestili svetsku kulturnu javnost o štetnosti ovog projekta i pozvali međunarodne umetnike da bojkotuju svoje vlade koje planiraju učešće na EXPO izložbi u Beogradu. Rezultat su poruke brojnih pojedinaca, grupa i inicijativa, među kojima su i oni koji su odbili direktne pozive da učestvuju, kao i napisi u raznim časopisima, na platformama i u medijima širom sveta“, kaže Marijana Cvetković.

Ona upozorava da se radnici u kulturi ne smeju prepustiti aktuelnom stanju u kojem „produkcije u mnogim oblastima više nema, a javne institucije ostale su „ispražnjene“ od svakog relevantnog umetničkog i kulturnog sadržaja“.

„Ogroman broj umetnika i kulturnih radnika nema od čega da živi. To su teme koje treba iznositi u javnost kako bi se i onima koji još ne vide ogolio Potemkinov EXPO: sa jedne strane realni egzistencijalni sunovrat onih koji proizvode kulturu i održavaju obrazovni sistem, a sa druge obećanje da EXPO donosi „inovacije, kreativnost i progres“ po cenu ljudskih života i ljudskog dostojanstva. Izbor nije tako težak“, zaključuje Marijana Cvetković.

Vladimir Nikolić, umetnik i profesor na Fakultetu likovnih umetnosti FLU u Beogradu i jedan od osnivača Arhiva javnih skupova, kaže da ne vidi ništa sporno u školskim posetama izložbama kada bi stanje u zemlji bilo normalno.

„Da su normalne okolnosti, ne bih video ništa sporno u organizovanju posete đaka EXPO-u. Naprotiv, moglo bi se s razlogom zameriti školama koje ne bi iskoristile priliku da učenike odvedu na svetski sajam u sopstvenoj zemlji – reč je o jednoj od najstarijih međunarodnih manifestacija te vrste.

Međutim, okolnosti nisu normalne. Vlast kod nas vodi otvoreni rat sa obrazovnim sistemom, sprovodi represiju nad đacima, njihovim roditeljima i nastavnicima u najboljim i najstarijim školama u zemlji. Policija i batinaši upadaju na fakultete i rektorate, lome stakla, biju studente, drže ih kao taoce i nazivaju ih teroristima. U takvim okolnostima sasvim je razumljivo da svaka odluka vlasti, pa i ona o đačkim izletima, budi bes i otpor“, kaže Nikolić za Danas.

Uz to, kako dodaje, EXPO je u Srbiji simbol korupcije i bahatosti, kao i gotovo svaki državni projekat poslednjih godina.

„Za domaću kulturnu scenu, koju je ova vlast praktično ostavila bez finansiranja, čak i onog sramotno bednog koje je nekad postojalo, on je i posebno bolna tema. Dok članovi ULUS-a, najstarijeg umetničkog udruženja u Srbiji, rasprodaju sopstvena dela kako bi udruženje preživelo i isplatilo zaposlenima plate koje nisu primili mesecima, slušamo o milijardama javnog novca koje odlaze na EXPO. Teško je biti ravnodušan prema tome“, zaključuje Vladimir Nikolić.