U Evropi sve skuplje: Inflacija u Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj pogoršala prosek, gde je Srbija na listi?

Godišnja inflacija u EU u martu je iznosila 2,8 odsto, a u februaru 2,1 odsto. To znači da su se posledice rata u Iranu, pre svega kroz rast cena nafte i gasa, prelile na Evropu i izvršile pritisak na ostale cene.

Cene robe i usluga porasle su u aprilu i u Srbiji. Godišnja inflacija u Srbiji, merena indeksom potrošačkih cena (CPI), iznosila je u aprilu 3,3 odsto, dok je mesec ranije bila 2,8 odsto, a u februaru 2,5 odsto.

Rast inflacije u Srbiji predvodila su poskupljenja komunalnih usluga i goriva.

Međutim, da bi se rast cena robe i usluga u Srbiji uporedio sa rastom cena u evropskim zemljama, potreban je harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP).

CPI se koristi za merenje inflacije u pojedinačnoj zemlji, dok se HICP koristi za merenje inflacije u Evropskoj uniji i primenjuje ga Eurostat.

HICP u Srbiji u aprilu, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, iznosio je 3,6 odsto.

Prema podacima Eurostata, najvišu stopu inflacije u Evropi imala je Turska sa 32,4 odsto. Iza Turske nalazila se Rumunija sa stopom od 9,5 odsto, dok je treće mesto zauzela Bugarska sa inflacijom od šest odsto.

Sledi Gruzija sa stopom od 5,9 odsto, a iza nje našla se Severna Makedonija sa inflacijom od 5,7 odsto.

Sledeća evropska zemlja u kojoj su cene najviše porasle bila je Hrvatska sa godišnjom inflacijom od 5,4 odsto, zatim Luksemburg sa 5,2 odsto, a slede Litvanija (4,9 odsto), Island (4,9 odsto), Grčka (4,6 odsto), Belgija (4,2 odsto) i Slovačka (4,1 odsto).

Srbija, Crna Gora i Irska imale su godišnju inflaciju, merenu HICP-om, od 3,6 odsto.

Najniža inflacija u Evropi zabeležena je u Švajcarskoj i Švedskoj, gde je iznosila po 0,5 odsto. Niska inflacija izmerena je i u Danskoj (1,2 odsto) i Češkoj (2,1 odsto). Sve ostale zemlje imale su inflaciju višu od 2,1 odsto.

U poređenju sa martom 2026. godine, godišnja inflacija pala je u osam evropskih država, ostala nepromenjena u jednoj, dok je u svim ostalim porasla.

Inflacija je u aprilu, u odnosu na mart ove godine, pala u Švajcarskoj, Norveškoj, Islandu, Švedskoj, Finskoj, Holandiji, Letoniji i Estoniji. U Irskoj je ostala nepromenjena.

U aprilu 2026. najveći doprinos rastu inflacije u evrozoni dali su sektor usluga, energija, hrana, alkohol i duvan, kao i neenergetski industrijski proizvodi.

Biće sve skuplje

Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i centralne banke širom sveta upozoravaju da bi inflacija do kraja godine mogla dodatno da ubrza, naročito ukoliko se rat u Iranu nastavi.

Zbog toga su smanjene globalne projekcije privrednog rasta, dok su prognoze inflacije povećane. Isto važi i za Srbiju.

MMF je Srbiji smanjio prognozu privrednog rasta za 2026. godinu sa oktobarskih 3,6 na 2,8 odsto. Prethodno je već u januaru izvršena korekcija projekcije rasta za 2026. godinu, sa 3,6 na 3,1 odsto.

Ova međunarodna finansijska organizacija procenjuje da će prosečna inflacija u 2026. godini u Srbiji iznositi 5,2 odsto, dok za kraj godine predviđa godišnju stopu inflacije od čak sedam odsto.

I Svetska banka smanjila je prognozu privrednog rasta Srbije za ovu godinu sa tri na 2,7 odsto. Istovremeno procenjuje da bi inflacija u Srbiji do kraja godine mogla da dostigne šest odsto, što je nešto niža prognoza od one koju je izneo MMF.

Najoptimističnija je Narodna banka Srbije (NBS), koja sada očekuje prosečnu inflaciju od 3,6 odsto u ovoj godini, u odnosu na februarsku projekciju od 3,3 odsto. Istovremeno, projekcija privrednog rasta smanjena je sa 3,5 na tri odsto.

Stručnjaci, uključujući i NBS, ukazuju da vrhunac inflacije u Srbiji tek predstoji i da se očekuje krajem godine. Pre svega zbog niske baze iz prošle godine, kada je država donela Uredbu o ograničenju marži, što je uticalo na smanjenje cena hrane, a samim tim i na pad inflacije.

Međutim, rast inflacije očekuje se i zbog daljeg povećanja cena energenata na svetskom tržištu usled rata u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza, kojim prolazi oko 20 odsto svetske nafte.

Skuplje gorivo povećava troškove proizvodnje, đubriva i transporta, što dodatno podiže cene roba, a taj trošak na kraju uvek snose potrošači.

I Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorila je ove nedelje da bi zatvaranje Ormuskog moreuza moglo da izazove ozbiljnu globalnu krizu cena hrane u roku od šest do 12 meseci, osim ako vlade ne reaguju brzo.

Ta agencija Ujedinjenih nacija navela je da će odluke koje poljoprivrednici i vlade sada budu donosili o upotrebi đubriva, uvozu, finansiranju i izboru useva odrediti da li će cene hrane naglo porasti krajem ove ili početkom 2027. godine.