Svetska banka snizila prognozu rasta Srbije na 2,7 odsto, inflacija moguća do šest odsto

Najnovije prognoze privrednog rasta za Srbiju i Zapadni Balkan predstavio je danas u Beogradu vodeći ekonomista za region u Svetskoj banci Ričard Rekord, u okviru redovnog ekonomskog izveštaja.

Prema projekcijama Svetske banke, privredni rast na Zapadnom Balkanu ove godine iznosiće 2,8 odsto, što je za 0,3 procentna poena manje u odnosu na prethodnu procenu. Za narednu godinu prognozira se rast od 3,2 odsto, što je za 0,4 procentna poena manje nego ranija prognoza.

Od zemalja u regionu, najslabiji rast ove godine očekuje se u Bosni i Hercegovini (2,5 odsto), zatim u Srbiji (2,7 odsto). U Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji predviđa se rast od po 2,9 odsto, u Albaniji 3,4 odsto, dok se najviši rast očekuje na Kosovu* od 3,7 odsto.

Ričard Rekord je na konferenciji za medije istakao da je usporavanje privrednog rasta vidljivo u svim zemljama Zapadnog Balkana. Podsetio je da je rast u regionu prošle godine iznosio 2,6 odsto, što predstavlja značajan pad u odnosu na 2024. godinu, kada je iznosio 3,7 odsto.

Kao glavni razlog usporavanja, Svetska banka navodi geopolitičke tenzije i ratove, koje su obeshrabrile investitore i smanjile priliv kako domaćih, tako i stranih direktnih investicija u regionu.

U svim zemljama regiona, kako je naveo Rekord, ključni pokretač rasta ostaje lična potrošnja.

Prema njegovim rečima, prognoze rasta smanjene su za sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, pre svega zbog posledica rata na Bliskom istoku, među kojima se posebno izdvaja rast cena nafte i gasa.

Rekord je dodao da Svetska banka procenjuje da bi prosečna cena nafte tipa Brent ove godine mogla iznositi oko 90 dolara po barelu. Kako je naglasio, ostaje neizvesno na koji način će to uticati na investitore, ali se očekuje dodatno usporavanje privrednog rasta, ne samo na Zapadnom Balkanu već i globalno.

Govoreći o najvećim izazovima za privredni rast u regionu, Rekord je naveo rat na Bliskom istoku, CBAM mehanizam, rast cena energenata, inflaciju i povećan uvoz.

„Domaće privatne investicije ključ snažnog rasta“

Ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović rekao je na današnjoj konferenciji da se u Srbiji u poslednje dve godine primećuje usporavanje privrednog rasta. Dodao je da se i Srbija i region suočavaju sa padom privatnih investicija. Ukazao je da na pad investicija najviše utiču globalna ekonomska i politička dešavanja.

Šestović je naveo da je u četvrtom kvartalu prošle godine, prvi put posle dužeg vremena, zabeležen rast nezaposlenosti i stagnacija zaposlenosti u Srbiji. Kao primer naveo je da je samo tokom prošle godine u tekstilnoj industriji i industriji za proizvodnju obuće u Srbiji bez posla ostalo oko 10.000 ljudi u odnosu na 2024. godinu.

Podsetio je da je Srbija do pre nekoliko godina imala visok nivo privatnih investicija, koji je iznosio između pet i šest odsto BDP-a, dok se sada taj udeo kreće oko tri odsto.

„Taj nivo je i karakterističan za naš region i ne predstavlja nužno problem. Očekujemo da će se privatne investicije vratiti na nivo od pet do šest odsto BDP-a, jer Srbija ima mnogo prilika za grinfild i braunfild investicije“, naveo je Šestović.

Ipak, kao najveći problem istakao je nedostatak domaćih privatnih investicija, naglašavajući da su upravo one ključne za snažniji privredni rast.

Prema njegovim rečima, Srbija po nivou domaćih investicija zaostaje ne samo za zemljama u regionu, već i za državama Istočne Evrope.

„To je ključni razlog sporijeg privrednog rasta Srbije“, ocenio je Šestović, dodajući da je potrebno utvrditi uzroke takvog stanja, bilo da je reč o poreskom sistemu, administrativnim preprekama ili drugim faktorima.

Govoreći o inflaciji, Šestović je rekao da se ona do septembra prošle godine kretala u rasponu od 4,5 do 5 odsto, pre svega zbog rasta cena hrane, koje su rasle brže od ostalih roba i usluga. Kao jedan od razloga visokih cena naveo je lošu poljoprivrednu sezonu i sušu.

Naglasio je da je mera države, u vidu ograničenja trgovačkih marži, doprinela naglom padu inflacije na ispod tri odsto.

Takođe je ukazao da nakon isteka uredbe o ograničenju marži krajem februara nije došlo do rasta cena, te je inflacija ostala na približno istom nivou.

Odgovarajući na pitanje novinara zašto cene hrane nisu porasle u martu, nakon isteka uredbe, Šestović je naveo tri moguća razloga.

Prvi razlog vidi u početku rata na Bliskom istoku, koji je doneo dodatnu neizvesnost. Prema njegovim rečima, trgovinski lanci su bili oprezni, jer su procenjivali da bi rast cena mogao dodatno da smanji tražnju.

Drugi razlog odnosi se na pregovore o preuzimanju trgovinskih lanaca, zbog čega su kompanije bile više fokusirane na završetak tih transakcija nego na korekciju cena. Reč je o preuzimanju DIS-a od strane Amana, kao i o preuzimanju Idea, Roda i Merkator lanaca od strane Alte.

Treći razlog koji je naveo jeste sve jače prisustvo konkurencije.