Nove projekcije NBS: Veća inflacija, manji privredni rast

U odnosu na februarsku projekciju inflacije od 3,3 odsto NBS sada očekuje prosečnu inflaciju od 3,6 odsto u ovoj godini, dok su projekciju privrednog rasta smanjili sa 3,5 na tri odsto u ovoj i sa pet na 4,5 dosto u sledećoj godini.

„Promena perspektive ekonomskih kretanja već je vidljiva u projekcijama relevantnih međunarodnih institucija i centralnih banaka – povećava se projektovana inflacija, a smanjuje projektovani rast ekonomske aktivnosti zbog skupljih energenata i smanjenja realnih dohodaka“, ocenila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Ona je istakla da smo u prvom tromesečju imali nižu inflaciju nego što smo očekivali i ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto.

„Znatan rast svetskih cena energenata za sada se nije u većoj meri odrazio na inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede. U aprilu je inflacija ubrzala na 3,3 odsto, gotovo u potpunosti kao posledica rasta cena nafte i derivata“, poručila je Tabaković.

Prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će ostati u granicama cilja tokom drugog i trćeg tromesečja, da bi se u četvrtom tromesečju, usled rasta cena nafte i derivata i efekta niske baze iz septembra prošle godine kada su cene smanjene zbog usvajanja uredbe o ograničavanju marži rast cena našao iznad gornje granice (4,5 odsto).

Savo Jakovljević,generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku rekao je da je projekcija inflacije morala biti korigovana zbog rata na Bliskom istoku.

„Cena nafte je sada skoro 70 odsto veća sada nego kada smo radili februarsku projekciju inflacije. Naša nova projekcija je da će prosečna inflacija u 2026. godini biti 3,6 dosto, a prethodna projekcija je bila 3,3 odsto. Ta razlika nije velika, a razlog je to što smo u prva tri meseca imali nižu inflaciju, 2,6 odsto od očekivanog, oko tri odsto“, rekao je Jakovljević.

On je podsetio da je država smanjila akcize i zabranila izvoz derivata, tako da ni u drugom tromesečju ne očekuju značajniji rast inflacije. „Za celu prvu polovinu godine očekujemo da će inflacija biti oko tri ili nešto iznad tri odsto“, ocenio je on.

On je istakao da u poslednjem tromesečju očekuj rast inflacije i izlazak iz granica cilja, zbog niže baze iz poslednjeg kvartala prošle godine i viših cena nafte.

„Očekujemo vrhunac talasa u prvom tromesečju sledeće godine od pet odsto i posle snižavanje na oko četiri odsto do kraja sledeće godine“, istakao je Jakovljević.

Prema analizi NBS, da nije bilo mera države, poput smanejnaj akciza ili zabrane izvoza derivata, polovina rasta cena nafte od oko 70 dosto od početka rata na Bliskom istoku, bi se prelila na cene derivata. Drugim rečima, gorivo bi poskupelo za 35 odsto. To bi dalje uticalo na povećanje inflacije za blizu dva procentna poena.

Privredni rast, s druge strane, biće korigovan naniže u novoj projekciji NBS. Umesto dosadašnjih 3,5 odsto rasta BDP-a u 2026. NBS računa sa rastom od tri odsto ove godine.

„Zbog produžene globalne neizvesnosti na investiciono okruženje u 2027. godini projekcija rasta BDP-a revidirana je sa pet na 4,5 odsto“, poručila je guvernerka Tabaković.

Mirjana Miletić, zamenik generalnog direktora sektora za ekonomska istraživanja istakla je da je realni rast BDP-a u prvom tromesečju tri odsto međugodišnje, što je ubrzanje u odnosu na poslednje tromesečje 2025. godine.

„Rast je vođen uslužnim sektorima, trgovinom na malo i turizmom. Negativan doprinos došao je od industrije, što je posledica činjenice da većim delom januara rafinerija nije radila. Posle se situacija popravila, posebno u martu kada industrija zabeležila međugodišnji rast od šest odsto. Najznačajniji pozitivan doprinos dala proizvodnja automobila i očekujemo da bi prirast izvozu po ovom osnovu ove godine iznosio oko milijardu evra“, napomenula je Miletić.

Što se tiče projekcije, ona je istakla da se izbijanje sukoba na Bliskom istoku negativno odražava na rast naših trgovinskih partnera, na investiciono poverenje, tokove kapitala i raspoloživi dohodak.

„Rast će ove godine biti vođen domaćom tražnjom. Lična potrošnja daće doprinos od 2,6 procentnih poena, državna potrošnja 0,4 pp, investicije jedan procentni poen, dok će negativan doprinos doći od neto izvoza. Očekujemo oporavak građevinarstva ove godine nakon pada prošle godine. Prosečna poljoprivredna sezona značila bi rast poljoprivrede oko tri odsto. Najveći rizik je energetski šok“, poručila je ona.

Jedan od razloga zašto je Međunarodni monetarni fond u aprilskim ekonomskim izgledima imao višu projekciju inflacija za Srbiju u ovoj godini, koju je kasnije korigovao, je i očekivanje rasta cena nakon isteka uredbe o ograničavanju marži u trgovini. Ispostavilo se da ni dav meseca nakon isteka uredbe, trgovci nisu vratili marže na nivo od pre stupanja uredbe nasngu, kao ni cene hrane.
Aleksandar Tomin iz sektora za istraživanje NBS podsetio je da se uredba odnosila na oko 200 proizvoda, kao i da iako je važila do kraja februara, već početkom ovog meseca je skinuto ograničenje fakturne cene, što je predstavljalo postepen izlazak iz primene uredbe.

„U aprilu nije došlo do rasta cena proizvoda obuhvaćenih uredbom u odnosu na avgustovski nivo. U aprilu su cene svih proizvoda pod uredbom bile prosečno 4,4 odsto niže nego u avgustu. Cene hrane i bezalkoholnih pića bile su niže za 4,3 odsto, a neprehrambenih proizvoda, pre svega kućne hemije i kozmetike za 4,8 odsto. Meso je bilo jeftinije 6,9 odsto, šećer 7,7 odsto. Neki proizvodi su i poskupeli. To važi za pojedine vrste povrća. Ukupno je povrće bilo za 7,3 odsto skuplje u aprilu u odnosu na avgust. Fakturne cene povrća odmrznute su od samog početka primene uredbe“, napomenuo je Tomin.