Inflacija do kraja godine ide na pet odsto, ali postoji i „crni“ scenario

Rat na Bliskm istoku, blokada Ormuskog prolaza i posledični rast cena nafte pogurao je preko cena energenata i inflaciju. Evropska centralna banka, uprkos tmurnim projekcijama privrednog rasta bila je primorana da poveća kamatnu stopu jer je inflacija u maju otišla na 3,2 odsto, iako ECB gađa nivo rasta cena od dva odsto. Iako deluje kao relativno malo odstupanje, ovo očigledno predstavlja problem za evropske monetarne vlasti.

U Srbiji inflacija je dostigla 3,5 odsto, što je i dalje u granicama cilja, ali problem je njen rast za ceo jedan procentni poen od februara kada je bila 2,5 odsto.

Kao i u Evropi i u Sribji inflaciju gura energija, odnosno gorivo, ali čini se da je naš problem malo drugačiji. Naime, dok je bazna inflacija, kada se isključi uticaj cena hrane i energenata, na koje monetarna politika ne može da utiče, u evrozoni u maju 2,5 odsto, u Srbiji je 4,5 odsto. Na gornjoj granici cilja Narodne banke Srbije koji se kreće od 1,5 do 4,5 odsto.

Uostalom, izvesno je, a i sama Narodna banka predviđa da će krajem ove i početkom sledeće godine inflacija izaći iz okvira cilja. To znači da će biti iznad 4,5 odsto, pa će se onda do kraja godine spuštati nazad.

Kratkoročna Inflaciona očekivanja (za godinu unapred) finansijskog sektora Srbije skočila su sa 3,5 odsto u aprilu na četiri odsto u maju ove godine, pokazuje Anleta o inflacionim očekivanjima Narodne banke Srbije. Privrednici očekuju da će za godinu dana inflacija biti pet odsto, dok stanovništvo očekuje inflaciju od čak 15 odsto.

Međunarodni monetarni fond u svom izveštaju nakon treće revizije aranžmana sa Srbijom procenjuje da će na kraju ove godine inflacija dostići pet odsto.

To bi bio najviši nivo od aprila 2024. godine.

Oni očekuju i da će prosečna inflacija ove godine biti 3,6 dosto, usled niže inflacija u prvoj polovini godine, ali će zato prosečna inflacija u 12 meseci 2027. godine biti 4,4 odsto, na samoj gronjoj granici cilja NBS.

Naravno, velika neizvesnost vlada u vezi sa dešavanjima na Bliskom istoku. Jeste da je sporazum između SAD i Irana postignut, što se odmah odrazilo na cene nafte. Recimo barel nafte tipa brent je pao na 80 dolara. Ali Ormuski moreuz je još zatvoren, 109. dan. U poslednja 24 sata (tokom utorka) samo tri broda su prošla dok je 327 čekalo usidreno s jedne ili druge strane Ormuskog tesnaca.

U izveštaju MMF-a, navodi se i da će vraćanje akciza na zakonski nivo, nakon smanjenja od 25 odnosno 20 odsto, a koje bi trebalo da se desi tokom jula, dovesti do prenošenja inflacije preko energije na širi nivo potrošačkih cena.
Očekuje se da inflacija usluga ostane povišena, podstaknuta rastom plata i očekivanim rastom tražnje zbog EKSPO sledeće godine. S druge strane, očekuje se da će dobar poljoprivredni rod umiriti rast cena hrane.

Ekonomista Saša Đogović ističe da je očekivano od ranije da inflacija probije cilj, samo je pitanje u kojoj meri.

„Zavidi od spoljnih faktora, pre svega stanja na Bliskom istoku, ali i situacije sa NIS-om koja nije baš sasvim spoljno pitanje. MOL i Rusi još nisu napravili dogovor, a videćemo šta Amerikanci misle o tome i da li će produžiti licencu NIS-u. Ako ne urade to, onda opet možemo očekivati rast uvoza derivata nafte, pritisak na devizni kurs“, napominje Đogović.

Unutrašnji problemi su, prema njegovim rečima, nedefinisana poljoprivredna politika i sumnje na kartelizaciju delova privrede.

„Od septembra smanjiće se osnovica za međugodišnju inflaciju, jer je prošle godine tada uvedeno ograničenje marži. Možemo očekivati realni rast cena hrane, zatim efekat rasta cena energije i to pre svega kroz rast cena transporta koji se zatim prenosi dalje. Takođe imamo i dvocifreni rast cena komunalija bez opravdanja. To pokazuje da javna i komunalna preduzeća su više partijske ćelije, nego što su preduzeća. To je taj pobočni izvor hrane za aždaju inflacije“, ističe Đogović.

On očekuje da bi Narodna banka Srbije mogla, kao i Evropska centralna banka, da poveća referentnu kamatnu stopu. To bi značilo poskupljenje dinarskih kredita, a to su uglavnom keš krediti.

Ovo je scenario u slučaju da se mir između SAD i Irana održi i cene nafte krenu da vraćaju normalu. Međutim, ukoliko bi se ostvario nepovoljniji scenario, koji prema MMF-u znači da u 2026. godini cene budu za dve trećine veće nego pre napada na Iran uz još povećanje od 10 odsto u 2027. godini, rats cena gasa od 120 odsto u ovoj godini još pet odsto u 2027. i uz rast cena poljoprivrednih proizvoda od pet odsto, situacija sa inflacijom i u Srbiji bi bila dramatičnija.

Naime, u tom slučaju prosečna inflacija ove godine bila bi 6,2 odsto, a na kraju ove godine bi dostigla čak 8,8 odsto. U sledećoj, 2027. godini inflacija bi u proseku bila na nivou od 7,5 odsto, ali bi opadala ka 6,8 odsto na kraju sledeće godine.

U tom sčučaju Fond procenjuje da bi privredni rast oive godine bio svega dva odsto, kao i prošle, a toliki bi bio i sledeće što je dvosturko manje od onog pšto se očekuje, ako ne biude ostvaren „crni“ scenario.