Moratorijum – brza zakrpa za posudu koja curi

Drugi zastoj u otplati obaveza prema bankama ili tzv. moratorijum koji je Narodna banka Srbije propisala 27. jula ove godine do sada je prihvatilo 69 odsto pravnih lica i 82 odsto građana, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Ovo je manje od broja onih koji su prihvatili moratorijum u martu. Tada je čak 84 odsto firmi i 91 odsto građana sa dugovima prema bankama odlučilo da iskoristi tromesečni zastoj u otplati obaveza po osnovu kredita, kreditnih kartica i minusa po tekućem računu.

Jedan od razloga zašto je tako visok procenat građana prihvatio prvi moratorijum je i to što su oni koji su želeli da nastave da otplaćuju obaveze morali to da prijave banci, dok su banke automatski obustavljale naplatu obaveza od klijenata koji nisu poslali bankama nikakav odgovor.

Takođe, nakon prvog moratorijuma dužnici su shvatili da to ipak nije besplatno, već da se tokom ta tri meseca obračunavala kamata koja je posle raspodeljena na ostatak duga, dok je otplatni period produžen za dužinu trajanja zastoja, odnosno prvo za tri, a sada još za dva meseca.

Takođe, u martu kada su građani bili zaključani u kućama i stanovima i psihološki faktor je odigrao ulogu da se odluče na odlaganje plaćanja obaveza prema bankama.

Takođe, objašnjavaju u centralnoj banci da je prvi moratorijum bio preventivnog karaktera, dok je drugi namenjen ublažavanju posledica krize.

Bankari su od početka ukazivali da je ova mera namenjena ljudima koji imaju poteškoće da otplate kredite zbog korone. To se pre svega odnosi na one koji su ostali bez posla ili sa smanjenim primanjima.

U slučaju privrede mera je namenjena firmama koje su izgubile promet ili teško naplaćuju potraživanja. To je verovatno i razlog zašto velike firme uglavnom nisu prihvatile prvi moratorijum.

U svakom slučaju i novi dvomesečni moratorijum je prihvatilo čak 2,3 miliona dužnika, a ukupna vrednost drugog zastoja u otplati obaveza iznosi skoro milijardu evra.

Prema navodima Udruženja banaka Srbije, za moratorijum su se uglavnom odlučili mikro i mala preduzeća (71 odsto i 62 odsto), dok je oko polovine srednjih i velikih preduzeća odlučilo da nastavi plaćanje obaveza.

Od građana koji koriste stambeni kredit, polovina se odlučila na moratorijum. Kod korisnika gotovinskih kredita, kreditnih kartica i minusa po tekućem računa taj udeo iznosi 84 odsto.

„Potvrđen je trend da su mala i mikro preduzeća više izložena udaru krize uzrokovane pandemijom kovida 19, a takođe vidimo da je procenat prihvatanja moratorijuma veći kod korisnika kredita manje vrednosti“, rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka.

U NBS napominju da je nakon prestanka moratorijuma, banka dužna da sačini novi plan otplate produžen za period trajanja moratorijuma.

Plan mora da sadrži sve bitne informacije za dužnika, da im dostavi novi plan otplate i to bez dodatnih troškova za klijente.

„Po prestanku moratorijuma, redovna kamata se ravnomerno raspoređuje na period otplate kredita i drugih proizvoda i ne pripisuje se glavnici duga, a period otplate se produžava za period trajanja moratorijuma. Nakon dostavljanja plana otplate, dužnik može, u roku od sedam dana po dostavljanju pomenutog plana da se opredeli oko načina otplate glavnice i kamate“, kaže se u odgovoru Narodne banke.

Predviđena su tri modela otplate kamate i glavnice koja se nagomilala tokom moratorijuma. Tako klijenti nakon isteka moratorijuma mogu da se odluče da li će odmah da isplate zaostale dve rate (što bi značilo odjednom isplatu tri rate u oktobru). Tada se u nastavku otplatnog perioda ne bi ništa menjalo.

Drugi način je da se rok otplate produži za dva meseca koliko je trajao moratorijum i da se dve rate raspodele na ostatak otplatnog perioda. U ovom slučaju koji je i najuobičajeniji mesečna rata se povećava.

Treća opcija je da se u oktobru otplati iznos kamate za prethodna dva meseca, a da se produži rok otplate za dva meseca u kom će biti obračunata samo glavnica iz perioda trajanja zastoja u otplati.

Narodna banka ističe da se redovna kamata obračunava, ali ne pripisuje glavnici kako klijenti ne bi došli u situaciju da plaćaju kamatu na kamatu.

U skladu sa odlukom o NBS, PIO fond je počev od isplate penzija za jul 2020. privremeno obustavio sprovođenje administrativnih zabrana na penzije korisnika po osnovu kredita kod banaka.

Moratorijum će Fond PIO primeniti na sve kredite kod banaka koji dospevaju počev od 1. avgusta do 30. septembra 2020, a primenjuje se na isplatu penzija za jul i avgust. Inače administrativna zabrana je najčešći način plaćanja rata kod penzionera.

Dušan Uzelac sa portala Kamatica napominje da će se tek za godinu-dve videti koliko je efektna ova mera.

„Ovo su najbrže i najjednostavnije odluke za krpljenje posude koja curi. Delu građana je moratorijum stvarno značio, ali mnogo je veći broj onih koji su se odlučili da odlože plaćanje obaveza iako im je u suštini bilo svejedno. Sa makroekonomskog stanovišta ako su taj višak novca potrošili onda je to imalo nekog pozitivnog efekta na privredu. Mi smo na našem portalu savetovali dužnike koji imaju više zaduženja, recimo stambeni kredit i dug po kreditnoj kartici ili minus na tekućem računu, da iskoriste moratorijum da otplate skuplji dug, recimo kreditnu karticu“, objašnjava Uzelac dodajući da ovim merama nisu oštećene ni banke s obzirom da se kamata i dalje obračunavala, jedino što su imali operativne troškove u vezi s primenom moratorijuma.