Domaće institucije nisu reagovale, ali im se ni radnici Niš ekspresa uglavnom nisu ni obraćali zbog pretnji rukovodilaca da će dobiti otkaz ili smanjenu platu ukoliko oni ili neko iz najbliže porodice ne prodaju svoje akcije u tom preduzeću.
Tako se dogodilo da pod čudnim okolnostima generalni direktor Zoran Jovanović, preko svoje „prazne firme“ i za oko šest miliona evra nepoznatog porekla postane stopostotni vlasnik najvećeg autobuskog prevoznika na jugu Srbije.
Naime, preduzeće za proizvodnju plastičnih profila „Bokić Gojko“ sa 100 dinara uloga osnovao je Gojko Bokić u novembru 2016. ali je već u decembru bio zadovoljan mestom direktora i jedinog zaposlenog, dok je vlasništvo prešlo na prvog čoveka Niš Ekspresa.
U tom prvom mesecu poslovanja preduzeće je imalo prihod od 1,2 miliona dinara, sledeće godine 877.000 a 2018. ni dinar.
Ukupan gubitak iznosio je 641.000 dinara ali je i pored toga Jovanović uspeo da preko te svoje firme otkupi kompletan Niš Ekspres, vredan oko šest miliona evra.
Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, „Komisiji za hartije od vrednosti, u prethodnom periodu, u toku postupka ponude za preuzimanje akcija, a ni nakon toga, nije dostavljena prijava ili druga predstavka u vezi prodaje akcija izdavaoca Niš-ekspres a.d. Niš, u okolnostima pritisaka od strane rukovodstva“.
Komisija, međutim, „u okviru svoje nadležnosti, može pokrenuti postupak nadzora na osnovu informacija iz predstavki i obaveštenja fizičkih i pravnih lica, subjekata nadzora ili drugih izvora informisanja, a koje ukazuju na postojanje nezakonitosti i nepravilnosti“.
Naš list je i od Uprave za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma zatražio informaciju da li su proveravali transakcije kojima je firma bez kapitala, sa samo jednim zaposlenim stekla višemilionski vrednu kompaniju, a interesovalo nas je i šta obično skrene pažnju Upravi da neki poslovni potez treba da istraži, kao i da li novinski tekst može da bude povod za istragu ili je potreban zvaničan zahtev nadležnih institucija?
Odgovore dva dana nismo dobili, ali nam je rečeno da su „u proceduri“.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku na pitanje Danasa kaže da je „Odeljenje inspekcije rada Niš u 2019. godini primilo ukupno šest zahteva za vršenje vanrednih inspekcijskih nadzora kod poslodavca „Niš ekspres“ AD Niš i to od strane lica, čija su prava, po njihovim navodima, povređena iz oblasti radnih odnosa, a nakon prestanka radnog odnosa.
Zahtevi su se odnosili na neisplatu otpremnine, na zlostavljanje na radnom mestu i radno vreme“.
Dodaju da je „poslodavac, nakon izvršenih inspekcijskih nadzora postupio po nalozima inspektora rada, a radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti. Ni u jednom od podnetih zahteva upućenih inspekciji rada nisu navođeni slučajevi prodaje akcija zaposlenih i akcija u posedu roditelja ili bližih rođaka pod pretnjom otkaza ugovora o radu zaposlenima ili premeštaja na drugo niže radno mesto“, navodi se u odgovoru Ministarstva za rad.
Dejan Ilić, poverenik Sindikata „Sloga“ za Niš, potvrđuje da se radnici nisu obraćali inspekciji rada zbog pritisaka i pretnji, a mali je broj i radnika koji su dobili otkaze i potom odlučili da se obrati sudu, jer kaže da većina veruje kako direktora štiti država i da u eventualnom sporu ne mogu da očekuju pravdu već samo troškove.
– Mi smo pokušali da ih ohrabrimo, na nivou centrale imamo i službu pravne pomoći koja pomaže radnicima u sličnim situacijama čak i kada nisu članovi našeg sindikata, ali većina nema poverenja. Zato bih voleo da se bar jedan od pokrenutih procesa završi u korist radnika kako bi se drugi podstakli da zatraže svoja prava – kaže Ilić.
On objašnjava da su rukovodioci radnike u malim grupama, po nekoliko njih, okupljali u kancelariji i sa zahtevom „da ovaj razgovor ne izađe iz sobe ili će se u suprotnom suočiti sa posledicama“.
Tražili su da im prodaju akcije ili da roditelje nekih od njih, koji su ranije radili u istoj firmi, ubede da to učine.
Kasnije se pokazalo da su oni koji nisu prodali svoje papire ili otpušteni ili su prebačeni na znatno manje plaćena radna mesta, sa pozicije vozača ili kontrolora, na primer, na mesto čistača sa 30 do 40 odsto manjom platom.
Zbog toga su neki i sami odlazili iz firme.
Prinudom do prinude
Preduzeće Niš ekspres privatizovano je 2008. godine kada ga je kupio konzorcijum zaposlenih i Delta rilestejta. Tokom septembra i oktobra prošle godine od Delte je preduzeće „Bokić Gojko“ čiji je vlasnik generalni direktor Niš Ekspresa Zoran Jovanović, otkupilo je svih 51 odsto akcija za tri miliona evra. Potom su, tvrde radnici, počeli pritisci da im i oni prodaju svoje udele, o čemu je naš list već pisao. Novom vlasniku bilo je potrebno da „dogura“ do 90 odsto akcija, što je i ostvario i nakon toga je mogao zakonski da uđe u prinudni otkup od ostalih malih akcionara. Jovanović je tako pre kraja prošle godine stekao stopostotni udeo i Niš ekspres je brisan sa tržišta kapitala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
