Foto: EPA/DJORJDE SAVIC

U aerodromu ipak veruju da će do kraja godine broj putnika dostići 360.000, što je rast od 8,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. Bivši direktor aerodroma Vladica Đurđanović je, pre nego što je Republika postala vlasnik te vazdušne luke, najavljivao da će ona ove godine imati više od 400.000 putnika.

– Ukupan broj putnika koje je opslužio naš aerodrom od 1. januara do 31. oktobra ove godine bio je 296.844, što je za 8,2 odsto više nego u istom periodu 2017. godine, kada je iznosio 274.299. To znači da se broj putnika ne smanjuje, naprotiv. Pritom, ne treba zaboraviti da u toku ovog meseca kreće i linija za Beč, i to dva i tri puta sedmično, u zavisnosti od perioda koje je definisao prevoznik – rekao je za Danas v. d. direktora niškog aerodroma Dušan Knežević.

Ipak, prema njegovim rečima, nakon „podržavljenja“ ovog aerodroma, u periodu od avgusta do novembra ove godine, broj putnika koji su koristili njegove usluge iznosio je 90.859, što je za 1,1 odsto manje nego u istom periodu 2017, kada ih je bilo 91.846. On je naveo da je to posledica ukidanja linije Germanije erlajns Cirih – Niš – Cirih, koja je realizovana tokom prošle godine, a ukinuta početkom januara ove godine.

– Bivše rukovodstvo aerodroma planiralo je više od 400.000 putnika do kraja ove godine, a oko pola miliona putnika do kraja 2019. Projekcije za obe godine rađene su na osnovu činjenice da je već bilo dogovoreno da Turkiš erlajns počne da leti u junu ove godine na relaciji Istanbul – Niš, od čega su Turci odustali čim su počela previranja u vezi sa promenom vlasništva nad aerodromom. Takođe, skoro su u potpunosti bili završeni dogovori sa Rajanerom, da u predstojećoj zimskoj sezoni počne da leti do Atine, kao i sa Viz erom, da u istoj sezoni leti do Pariza – rekli su za Danas dobro upućeni izvori bliski aerodromu.

Ovakve podatke naših izvora indirektno potvrđuje Studija održivosti i opravdanosti proširenja kapaciteta aerodroma „Konstantin Veliki“ 2017-2022 godine. U Studiji je navedeno da će broj putnika na niškom aerodromu do kraja ove godine u najgorem slučaju biti 332.000, a u najboljem 450.000. „Najgora“ projekcija data je ukoliko niški aerodrom ostane bez bilo kakvih investicija, a „najbolja“ u slučaju da investicija bude. Kao potencijalni izvori finansiranja predviđeni su država, banke kroz kredite, EU kroz donacije, berza kroz dokapitalizaciju i sopstvena sredstva. Ocenjeno je da bi „povraćaj sredstava kroz poreze, radna mesta i povećavanje privrednih aktivnosti umnogome bio veći od investiranih sredstava“.

Niški aerodrom je, osim bez linije Niš – Cirih – Niš, koja je ukinuta početkom godine, ostao i bez drugih linija i letova nakon što je država preuzela vlasništvo, osnivačka prava i upravljanje nad njim. „Konstantin“ je u septembru ostao bez linije Viz era do Malmea, a od 4. novembra Rajaner je smanjio broja letova na relaciji Niš – Dizeldorf, sa dva na jedan sedmično.

Prema navodima portala „Airlineroute“, kompanija Viz er će redukovati i letove na linijama Beč – Niš i Beč – Ohrid i pre nego što ih je pustila u rad. Iako je najavljeno da će ona iz Niša leteti tri puta sedmično, saobraćaj na toj relaciji odvijaće se do 14. februara sledeće godine dva puta sedmično, a tek nakon toga biti povećan na tri linije. Viz er bi, po ranijim najavama, do ovih destinacija trebalo da poleti 17. novembra.

„Neprihvatljiva“ studija

Prema projekcijama u Studiji održivosti i opravdanosti proširenja kapaciteta aerodroma „Konstantin Veliki“ 2017-2022 godine, ukoliko bude investicija u taj aerodrom, on će 2019. godine imati 520.000 putnika, 2020 – 600.000, a 2021 – 650.000 putnika. Ukoliko ne bude imao bilo kakve investicije, aerodrom će 2019. imati 340.000, 2020 – 350.000 i 2021 godine – 360.000 putnika. Studiju je izradila Regionalna razvojna agencija Jug, koja kroz studije i elaborate uređuje poslovanje „Konstantina Velikog“ i određuje cene aerodromskih usluga.

Ministarstvo saobraćaja je u svom mišljenju, donetom početkom prošle godine, Studiju ocenilo negativno, uz ocenu da ona „nije prihvatljiva sa stanovišta odredaba Zakona o vazdušnom saobraćaju i Strategije vazdušnog saobraćaja Republike Srbije“. U mišljenju je posebno kritikovana politika izuzetno niskih cena aerodromskih usluga, koja je ocenjena kao „nelojalna konkurencija Er Srbiji“, kao i činjenica da je Studija urađena bez konsultacija sa Vladom.