Foto: Fonet

Stevanović, naime, kao jedan od uslova za pristupanje SNS-u navodno traži da se, pošto je Zastava oružje državna firma, njen dug prema gradu od blizu tri milijarde dinara „prebije“ sa potraživanjima države i njenih javnih preduzeća od kragujevačkog javnog sektora.

I dok će ishod ovih pretpostavki najverovatnije biti poznat u naredne dve nedelje, dotle su činjenice vezane za enormni poreski dug Zastave oružja, Slobode iz Čačka i drugih fabrika grupacije Odbrambena industrija Srbije poznate odavno, kao što je znano i to da država, zarad podrške sve uspešnijem poslovanju domaćoj vojnoj industriji, već godinama razvlači svoju zvaničnu odluku o konverziji tih dugova u svoj kapital u tim firmama.

Zastava oružje je početkom juna potpisala ugovor sa bliskoistočnim partnerima o izvozu oružja u vrednosti od 64 miliona dolara. Reč je o najvećem pojedinačnom izvoznom aranžmanu kragujevačkih oružara u poslednjih 30-ak godina, koji će Zastavi oružje da obezbedi potpunu upošljenost kapaciteta do sredine 2019. godine. Očekuje se i pozitivan odgovor potencijalnih partnera iz Indije, što bi Zastavi omogućilo da se po prvi put u svojoj 164 godine dugoj istoriji pojavi na indijskom tržištu kojim decenijama dominiraju Rusi.

Zastavina fabrika oružja u ovoj godini ima ugovoren izvoz pešadijskog, lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu u više od 40 zemalja širom sveta, za oko 55 miliona dolara. Uz sve ovo, Vlada Srbije nedavno je zvanično najavila da će u domaću vojnu industriju napokon da investira oko 43 miliona evra, od čega je najviše, 9,7 miliona evra, namenjeno Zastavi oružju. Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je, nakon što su oružari kupili Zastava kovačnicu, najavio dodatnu subvenciju Zastavi oružju od tri miliona evra, čime bi bila „pokrivena“ kupovina Kovačnice.

Ali, sve ovo Zastavi oružju, koja je sa više od deset milijardi dinara poreskog duga, najveći dužnik među državnim preduzećima, nikako ne garantuje profitabilno poslovanje. Enormni dug i dalje, uprkos rekordnim izvoznim ugovorima, pravi poslovne gubitke kragujevačkim oružarima.

Fabrikama iz odbrambenog sektora država je sve ove godine prećutno tolerisala neplaćanje poreza i doprinosa, što je stvorilo planinu duga, ali je i pomoglo da ukupan godišnji izvoz naoružanja i vojne opreme dostigne 600 miliona dolara.

Sada je, međutim, poreski dug Zastave od deset milijardi dinara počeo da bude veliki balast. Tim pre što 60 odsto tog duga čine kamate koje, od početka 2015, od kada Zastava oružje redovno izmiruje poreske obaveze, „jedu“ dobit iz poslovanja.

Radi rešavanja ovog pitanja, Vlada Srbije je još 2013. donela odluku o konverziji poreskih dugova u fabrikama vojne industrije u kapital. Vlada je tada usvojila i zaključak kojim se i lokalnim samoupravama dozvoljava da svoja nenaplaćena potraživanja u namenskoj industriji takođe konvertuju u kapital. Gradsko veće u Kragujevcu je 17. marta ove godine odlučilo da iskoristi tu mogućnost i konvertuje u svoje vlasništvo svih 2,8 milijardi dinara duga Zastave prema gradu.

Ta odluka, međutim, još nije realizovana. Najverovatnije stoga što se čeka da i Vlada Srbije napokon započne konverziju svojih potraživanja. Država je, inače, već odavno većinski vlasnik svih preduzeća Odbrambene industrije Srbije, a konverzijom bi postala potpuni „gazda“ Zastava oružja i ostalih vojnih fabrika.

Da li će eventualni povratak Veroljuba Stevanovića na vlast u Kragujevcu, uz ispunjenje onog njegovog uslova, vezanog za prebijanje oružarskog za dugove lokalnog javnog sektora, otkočiti taj odavno najavljivani proces, ostaje da se vidi.