Po ljudskom kapitalu, Srbija na nivou SAD i Francuske

Isti procenat od punog potencijala kao deca u Srbiji dostići će i mladi u SAD, Belgiji, Izraelu, Francuskoj. Šansu da postignu za nijansu više imaće mladi u Švajcarskoj, Italiji, Norveškoj (77 odsto) i Sloveniji i Nemačkoj (79).

Novi indeks ljudskog kapitala meri koliko zemlje gube u pogledu ekonomske produktivnosti nedovoljnim investiranjem u svoje ljude, a rezultati među kojima su i ovi koji se tiču Srbije predstavljeni su pre nekoliko dana na godišnjoj Skupštini Svetske banke i MMF.

Srbija je tako, prema podacima za prošlu godinu, pozicionirana iznad proseka za region. Srbija je bolje rangirana u odnosu na gotovo sve zemlje u okruženju, izuzev Slovenije, tako će deca koja se sada rode u Hrvatskoj za 18 godina biti u prilici da iskoriste 72 odsto svojih mogućnosti, u Mađarskoj 70 odsto, Crnoj Gori i Albaniji 62 odsto. Svi ovi rezultati su, međutim, iznad svetskog proseka koji je tek 57 odsto.

Svetska banka razvila je indeks za 157 zemalja, a merena je verovatnoća doživljenja pete godine života, očekivan broj godina školovanja, stopa doživljenja 60 godina, ali se u obzir uzimao i broj dece koja ne zaostaju u razvoju.

Prema ovom indeksu, 99 od 100 dece rođene u Srbiji će doživeti 5. rođendan i očekuje se da dete koje sa četiri godine krene u predškolsku ustanovu završi 13,4 godina školovanja do svog 18. rođendana.

Harmonizovani rezultati na testovima koji mere kvalitet učenja, navodi se u izveštaju Svetske banke, za Srbiju iznose 521 na skali na kojoj 625 predstavlja visoko postignuće, a 300 predstavlja minimalno postignuće.

– Iako Srbija s pravom može da se ponosi ovim rezultatima, postoji još puno prostora za dalje poboljšanje. Važno je da se ne upadne u zamku samozadovoljstva pošto može još dosta toga da se uradi. Na primer, poslednji dostupni podaci PISA testiranja pokazuju da se 40 odsto učenika u Srbiji smatra funkcionalno nepismenim u matematici, a oko 30 odsto je funkcionalno nepismeno kada je reč o čitanju – istakao je Stiven Ndegva, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Pristup obrazovanju, navodi se u izveštaju, u ranom detinjstvu daleko je od cilja EU za 2020. godinu od 95 odsto dece upisane u predškolske ustanove u uzrastu od četiri godine. I dalje postoje marginalizovani segmenti stanovništva, kao što su Romi, koji ostvaruju, kako se ističe, značajno niže rezultate u školskom sistemu. U njihovom slučaju obrazovni sistemi ne deluju kao faktori koji podstiču društvenu mobilnost, već reprodukuju društvene nejednakosti.

Kim: LJudski kapital je često jedini koji imaju siromašni

Predsednik Grupe Svetske banke DŽim Jong Kim rekao je da je ljudski kapital bio ključni faktor zaslužan za stope stabilnog ekonomskog rasta i smanjenja siromaštva u velikom broju zemalja u 20. veku, naročito u Istočnoj Aziji.

„LJudski kapital često je jedini kapital koji poseduju najsiromašniji. On je ključni faktor podsticaja održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta, ali investiranje u zdravstvo i obrazovanje nije dobilo pažnju koju zaslužuje. Ovaj indeks stvara direktnu vezu između poboljšavanja ishoda u zdravstvu i obrazovanju, produktivnosti, i ekonomskog rasta“, rekao je Kim na zasedanju Skupštine na Baliju.

Najbolji rezultati

Singapur 88

Koreja 84

Hongkong 82

Finska i Irska 81

Australija, Švedska, Holandija 80