Prilika za razmenu iskustava i ideja

Za Beogradsku berzu kažu da pripada grupi tzv. emerging markets odnosno grupi tržišta kapitala sa snažnim potencijalom za dalji razvoj. Beogradska berza, kao uređena i organizovana institucija, svesna svog mesta u nacionalnoj ekonomiji, prepoznaje značaj i težinu ove laskave „titule“ koja pre svega podrazumeva obavezu kontinuiranog i efektivnog usavršavanja osnovne delatnosti – organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima. Kao deo ekonomskog sistema tranzicione zemlje, koja teži članstvu u EU, Beogradska berza predano radi na uspostavljanju evropskih standarda u oblasti berzanske trgovine. U svetu rastuće ekonomske međuzavisnosti, bazirane na procesu globalizacije, Beogradska berza nastoji da kroz proaktivno delovanje, zauzme svoju poziciju, i postane ravnopravni ucesnik globalnih finansijskih tokova. U tom smislu, i ove godine, šesti put zaredom, Beogradska berza organizuje Međunarodnu konferenciju. Biće to prilika za susret stručnjaka različitih profila i razmenu ideja i iskustava u oblastima aktuelnim za razvoj srpskog tržišta kapitala. Naziv konferencije UPGRADE IN BELGRADE, simbolizuje orijentaciju i razvojne planove Beogradske berze.

Atraktivnost inicijalne javne ponude

Procenjuje se da će najveću pažnju učesnika Konferencije izmamiti panel posvećen Inicijalnoj javnoj ponudi (IPO). Sudeći po najavama resornih ministara u Vladi Republike Srbije, da će se kroz postupak IPO – a akcije javnih preduzeća uključiti na tržište Beogradske berze, reč je o temi koja će zaokupljati našu pažnju u mesecima, pa i godinama koje su pred nama. U osnovi, inicijalna javna ponuda predstavlja prvi izlazak akcija na primarno tržište kapitala. Kroz postupak IPO akcije se nude zainteresovanim investitorima koji žele da svoja svoja sredstva ulože u akcije, dok s druge strane, a kompanija na taj način pribavlja kapital za unapređenje poslovanja. IPO se najčešće koristi kao instrument u procesu privatizacije velikih javnih kompanija.

U prilog tvrdnji da se Beogradska berza proaktivno suočava sa izazovima sopstvenog razvoja, govori i podatak da će, uz berzu u Varšavi, biti druga berza iz zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka koja će u svoj informacioni sistem implementirati FIX protokol. Zato bi se moglo reći da uvodni panel na Konferenciji s praovm pripada upravo FIX protokolu. Vrhunski domaći i inostrani stručnjaci upoznaće nas sa osnovnim principima i mogućnostima koje pruža takva komunikacija. Drugi panel koji je, po tematici, logičan nastavak uvodnog panela, bavi se algoritamskim trgovanjem. U okviru ovog panela biće reči, pre svega, o tehnologiji i perspektivama algoritamske trgovine. Stručnjaci koji se bave ovom izuzetno interesantnom temom, objasniće nam šta zapravo predstavlja algoritamsko trgovanje, koje je zakonske i tehničko – tehnološke uslove neophodno usvojiti kako bi ovaj model bio primenjiv na određenom tržištu.
Nakon upoznavanja sa perspektivama koje otvaraju razvoj savremenih informacionih tehnologija, sledi izlaganje o izvedenim finansijskim instrumentima – strukturiranim proizvodima i finansijskim derivatima. Posebnu pažnju, učesnici panela posvetiće strukturiranim proizvodima, inače, ova vrsta finansijskog instrumenta ne postoji na domaćem finansijskom tržištu. Strukturirani proizvodi predstavljaju izvedene hartije od vrednosti, koje u svojoj osnovi mogu imati različite vrste finansijske aktive. Usled velike tražnje za ovom vrstom finansijskih instrumenata dramatično je uvećan asortiman strukturiranih proizvoda. (Index Certificates, Tracker Certificates, Bonus Certificates, Defensive Bonus Certificates, Discount Certificates, Knock-out Warrants). Najčešće se kao osnova za kreiranje strukturiranih proizvoda koristi neki od indeksa koje publikuju berze ili renomirani indeksni provajderi (Dow Jones STOXX, S&P, Morgan Stanley).
Na tržištima u razvoju izrada i trgovanje strukturiranim proizvodima baziranim na indeksima (Index Certificates) doživljava veliku ekspanziju. Indeksne sertifikate atraktivnim čine prinosi na uložena sredstva ovo ih čini posebno privlačnim investitorima sa razvijenih finansijskih tržišta, posebno onima koji nisu spremni da ulažu direktno na berzama zemalja u razvoju. Da bi se izradio indeksni sertifikat, izdavalac mora da na domicilnom tržištu kupi hartije od vrednosti koje čine indeks i da napravi sopstveni portfolio. Kotiranje sertifikata, koji u osnovi imaju indekse tržišta u razvoju, na razvijenim berzama omogućava bolju vidljivost tržišta koje reprezentuje indeks. To podstiče likvidnost domicilnog tržišta, što je rezultat povećanog ulaganja inostranih investitora. Imajući u vidu da je jedan od glavnih ograničavajućih faktora daljeg razvoja srpskog tržišta kapitala nedovoljna likvidnost, čini se interesantnom ideja uvođenja ove vrste finansijskih instrumenata i na domaće tržište kapitala.
Jedna od tema na konferenciji posvećena „Rejting agencije i uticaj rejtingovanja na razvoj tržišta kapitala“. Od panelista ćemo, između ostalog, čuti da su rejting agencije institucije koje vrše pažljivu analizu finansijskog stanja emitenata hartija od vrednosti. Predmet analize rejting agencija jesu trenutna dugovanja emitenata, zatim stopa i dinamika rasta njihovih prihoda i dobiti, kao i ukupne ekonomske prilike, i stepen uspešnosti poslovanja u odnosu na kompanije iz iste delatnosti. Osnovni zadatak rejting agencija jeste da investitore upozore na rizike koje nosi određena emisija hartija od vrednosti.