Privreda u sendviču nereda i epidemije

Oni prvo sumiranje posledica najavljuju za jesen, a većina je saglasna da je sinergija tih stanja opasna po privredu.

Prema rečima Toplice Spasojevića, predsednika ITM Grupe, uz i inače smanjenu aktivnost tokom leta, zbog odmora i drugih okolnosti, sada ide i ograničenje u putovanjima, nemogućnost dolaska poslovnih partnera u Srbiju zbog korone, što će sigurno negativno da utiče na obim sklopljenih i planiranih poslova.

– Suviše je rano da se sada procenjuje i uticaj ovih nereda, ali je poznato da kapital ne voli nestabilnu situaciju. Izuzetak je rizični kapital kome baš takve situacije odgovaraju, ali to nikako nije preporučljivo, nije dobra priča jer kako brzo dođe, sa velikim maržama, tako brzo i ode. Znači, nije nam povoljno ovo što se dešava. Male zemlje su posebno ranjive, bez obzira na to što će naš BDP pasti manje nego kod drugih. Mi smo manje integrisani u svetsku privredu, a i onako kako je naša privreda organizovana, ranjiviji smo od drugih, manje su nam rezerve i to će sigurno da se oseti – kaže Spasojević i dodaje da nam na jesen neće biti lako.

I Zoran Drakulić, predsednik Kluba „Privrednik“, podseća da je privreda jako osetljiva, na nju sve utiče iako su odlučujući faktori vezani za tražnju, proizvodnju ili likvidnost.

– Ovo što se dešava i kod nas i u Americi, sve je rezultat nekog lošeg socijalnog stanja koje nije vezano samo za koronu. Mislim da ćemo se tek suočiti sa dugoročnijim posledicama, ne samo ovoga što se trenutno dešava, nego zbog ukupnog stanja u privredi. Mislim da u jednom dužem periodu koji je pred nama možemo samo loše vesti da očekujemo – kaže Drakulić.

Direktor Imleka Bojan Radun kaže za Danas da je prerano za svođenje računa, biće moguće tek kada prođe leto, ali dodaje da i uz sve negativne posledice sadašnjeg stanja, postoje i pozitivni signali. Među njih ubraja i to da će verovatno na lokalnu ekonomiju pozitivno da utiče to što većina ljudi neće moći da otputuje van zemlje.

Najmanje je do sada posledicama pandemije pogođen IT sektor i među predstavnicima tog biznisa ima najviše optimista. Milan Šolaja iz Vojvođanskog IT klastera, kaže da se u politiku ne meša, ali da kada je korona u pitanju, ta oblast nije preterano pogođena.

– Rad od kuće je prirodan u IT sektoru, mnogo je lakše organizovati ga nego u nekoj drugoj grani. Uz to, nama su glavna razvijena tržišta na Zapadu, klijenti su uglavnom tamo i na njih ne utiču prilike u našoj zemlji. Čitava ova kriza je zanimljiva jer je nastala iz nekarakterističnog domena, nije ni finansijska, ni politička ili ekonomskog, već zdravstvena i jasno je da na ostalu privredu utiče zbog mera za suzbijanje, socijalne distance, izolacije. Ali, dobra je stvar to što su vlade u svetu spremne da unesu neograničene količine para u oporavak, banke nikada nisu imale više novca i spremne su da intervenišu koliko treba. Takođe, politička situacija globalno nije nestabilna, što znači da će ova kriza imati posledice ali i da imamo alate koji će omogućiti da ona bude prevaziđena – kaže Šolaja.

On naglašava i da ukupna kriza može da bude, i već jeste prilika za IT kompanije iz Srbije, da pomognu stranim klijentima koji traže način da uštede novac, da prebace svoj razvoju u Srbiju, jer tu jeftinije, povoljnije a kvalitet je vrhunski. I to se već pojavljuje.

– Treba imati na umu različite percepcije krize u svetu. Ako je reč o razvijenom Zapadu, to je kriza profitabilnosti i to što imamo ogroman rast nezaposlenosti je posledica, jer firme smanjuju troškove kako bi sačuvale dobit. Na nerazvijenom Balkanu, imamo krizu opstanka, preživljavanja. Mi smo jedna mala privreda, na periferiji ekonomskih dešavanja i nismo u epicentru finansijskih i drugih kriza, tako da samo treba da sačuvamo i uočimo svoju šansu – objašnjava Šolaja i naglašava da je optimista kada je reč o IT industriji, jer je to zdrav sektor koji se prekalio decenijama na raznim tržištima i sada ima novu priliku da generiše neke oblasti rasta.

Digitalizacija u centru pažnje politike

– U poslednjih nekoliko godina imamo otvorena vrata u Vladi, možemo da razgovaramo, posvađamo se ako treba, ali imamo kome da se javimo, jer su IT i digitalizacija stavljeni u centar zanimanja politike i javnosti. Pre toga nismo imali nikakav kontakt sa državnom administracijom. Situacija sa koronom podstakla je ljude da rade od kuće, kupuju on line, da koriste razne softvere uz šta ide i priča o digitalizaciji srpske privrede. To može da bude zamah iz koga bi dostigli nivo od 150 evra ulaganja u IT po glavi stanovnika, što je neki minimum na kome pokazujemo znake ozbiljnog razvoja. Trenutno smo na nivou ulaganja od 80 evra po glavi stanovnika, evropski prosek je 800 evra. Ako stignemo do 150 evra, to znači da je vrednost domaćeg IT tržišta dostigla milijardu, što je psihološka granica – kaže Milan Šolaja i dodaje da je u poslednje dve godine taj sektor beležio dvocifren rast a da bi sada država mogla da ponudi domaćim preduzećima alate potrebne za nabavku domaćih softvera.