Prodaja knjiga u Srbiji smanjena za dve trećine (VIDEO) 1Foto: Pixabay/ClarissaBell

Nekoliko meseci kasnije, situacija se popravila, knjižare su otvorene, među policama se opet čuje šuškanje listanja knjiga, ali izdavači i knjižari daleko su od pretkriznog doba.

Naime, održavanje najvećeg događaja za sve izdavače i knjižare, a i čitaoce, ne samo u Srbiji već i u regionu, Sajam knjiga je jako neizvestan. Manifestacija koja se tradicionalno održava u drugoj polovini oktobra i koju poseti oko 150.000 ljudi tokom nedelju dana je događaj za koji se spremaju novi naslovi, dovode proslavljaju autori domaći i strani, promovišu nova dela i oživljavaju stara, pa se na kraju mnogo proda ili kupi, kako se iz kog ugla gleda.

Da li će i na koji način Sajam biti održan ove godine trebalo bi ove nedelje da svoje mišljenje Krizni štab, a tek ako se vidi da li se može očuvati zdravstvena bezbednost raspravljaće se o ekonomskim uslovima njegovog održavanja.

Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće Klio i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, smatra da ove godine od Sajma knjiga neće biti ništa, jer izdavači neće hteti na sebe da preuzmu rizik, ali ni ne očekuje da će Krizni štab dati zeleno svetlo.

“Izvesno je da niko od izdavača iz tri udruženja neće izaći na sajam. U ponedeljak je sastanak Kriznog štaba koji treba da kaže da li može ili ne da se organizuje sajam, a onda u utorak imamo sastanak Odbora gde se izdavači sastaju sa predstavnicima Skupštine grada i Beogradskog sajma. Verujem da će Krizni štab zabraniti održavanje, jer se situacija pogoršava i u Evropi, a to se uvek prelije i kod nas. U startu je od njih bilo optimistično verovanje da će organizovati sajam, mi smo ih upozoravali, ali eto sad ispada kako mi nećemo”, objašnjava Hamović dodajući da sa ekonomske strane Sajam knjiga već neko vreme jedva da pokriva troškove izlaganja izdavačima.

Gojko Božović, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag, ističe prvo epidemiološki problem održavanja Sajma knjiga.

“Ako bi se održao Sajam knjiga kao prethodnih godina bio bi najveći događaj u Srbiji i predstavljao bi ozbiljan epidemiološki rizik, jer nije lako upravljati tolikim brojem ljudi. Samo na štandovima radi oko 8.000 ljudi. Prethodnih godina poseta se kretala od 10 do 20.000 ljudi dnevno. To je više nego što je poseta na fudbalskim utakmicama. Osim toga zbog malog broja ulaza i izlaza uvek se stvaraju gužve. Mislim da bi se izdavači teško odlučili da pozovu zaposlene, autore i posetioce da preuzmu toliki zdravstveni rizik”, napominje Božović.

Drugi problem je ekonomski. Kao prvo ljudi se u ovoj situaciji teško odlučuju na boravak u zatvorenim prostorima a i slabije se kreću, tako da je validna pretpostavka da bi poseta bila manja nego inače.

U razgovorima sa izdavačima predstavnici Sajma su spominjali da bi se moglo organizovati 13.800 posetilaca dnevno.

“Organizacija Sajma knjiga se zasniva na biznis modelu. Sajam se finansira od prihoda od prodaje ulaznica i mnogo većim delom od prihoda od zakupa prostora od strane izdavača. Kada je poseta 150.000 ljudi onda izdavači imaju ekonomski interes i mogu da pokriju troškove zakupa i postavljanja štanda. Ako bi poseta bila 30 odsto, a može se pretpostaviti da će biti i 50 odsto manja, onda izlagači ne mogu da pokriju zakup prostora i biznis model se raspada. Sajam insistira da se zadrže prošlogodišnje cene zakupa, a izdavači smatraju da je to nemoguće, jer niti se može obezbediti zdravstvena bezbednost niti dovoljan broj posetilaca”, objašnjava Božović.

Prodaja knjiga u Srbiji smanjena za dve trećine (VIDEO) 2
Foto: Stanislav Milojković

Pored toga Sajam knjiga jeste najveća platforma za promociju knjiga, a pored toga i period kada se proda najviše knjiga i ima veliki značaj za celu izdavačku i knjižarsku delatnost.

“Beogradski sajam knjiga je jedna od najvažnijih kulturnih manifestacija koja prevazilazi okvire naše zemlje. Sajam je praznik knjige i pisane reči. To je prilika da se na jednom mestu skupe izdavači i čitaoci, da sagledamo i sumiramo godinu za nama, da vidimo iskustva gostiju iz inostranstva. Neizvesnost je nešto sa čime se svi borimo ove godine, svako od nas lično, svaka delatnost kao i cela planeta. Kako bismo što pre izašli iz ovog problema moramo se ponašati odgovorno, prema sebi i drugima da bismo nastavili da negujemo kulturu i književnost i da bismo pomogli svakoj knjizi da nađe put do svog čitaoca”, kažu u Vulkanu, jednoj od najvećih izdavačkih kuća u Srbiji.

Dakle budućnost izdavača je sasvim neizvesna, kao uostalom i ostatka ekonomije i društva s obzirom da se kraj pandemiji Kovid 19 još ne nazire. A u martu kada je kriza počela i kada je uvedeno vanredno stanje, kako kaže Božović, tržište knjiga je samo odjednom stalo.

Knjižare u tržnim centrima koje nose dobar deo prometa su bile zatvorene, a slična situacija ej bila i sa gradskim knjižarama. Osim toga ni građani nisu imali prilike da se šetaju do knjižara u vreme kada je važilo varedno stanje i policijski čas. Tako je istovremeno pandemija pogodila i ponudu i tražnju.

Mina Lukić iz Vulkana ističe da je pandemija sve zatekla i niko od nas, ni privatno ni u poslovnom smislu nije bio spreman za ono što se dogodilo i što je virus prouzrokovao.

“Međutim, što se tiče Vulkan izdavaštva, veoma brzo smo se konsolidovali i najteži period prošli uz minimalne izmene. Verovatno jedina pozitivna stvar ovog proleća bila je to što su se ljudi okrenuli umetnosti i kulturi i tu je prednjačilo čitanje knjiga. Neočekivano smo imali više slobodnog vremena koje su ljudi iskoristili upravo čitajući, a strahove i brigu pobeđivali su čitanjem. Knjiga je uvek bila saveznik, kroz istoriju, u svim turbuilentnim vremenima pomagala je da se pobede problemi pa je tako bilo i ovog puta. Mi smo izdavali nove naslove, osmišljavali akcije koje su čitaocima omogućavale da po veoma pristupačnim cenama kupe veliki broj naslova, isporučivali smo knjige na kućnu adresu i na taj način, svi zajedno smo se  izborili sa veoma teškim periodom”, objašnjava ona.

Ipak, kako ističe Božović, iako su se polovinom maja knjižare otvorile, a čitaoci vratili, ipak to nije na nivou od pre krize.

“Dok god se ne proglasi kraj pandemije i kretanje će biti ograničeno, pa tako i kupovina knjiga. Period od marta do juna je glavni za objavljivanje novih naslova, a u vanrednom stanju retko ko je objavljivao. Kako su se otvarale knjižare tako je rastao i broj naslova, ali je opet značajno manji nego prošle godine”, ocenjuje Božović dodajući da su ljudima ipajk pre svega na umu zdravlje i ekonomski opstanak.

Pored toga svi veliki književni događaji, festivali, večeri, promocije su otkazani, a imaju veliki značaj za prodaju knjiga.

Hamović napominje da je ove godine izdavačka delatnost u Srbiji na trećini prošlogodišnje, a da je prodaja smanjena za dve trećine.

“Nas tek čeka kraj ove i početak sledeće godine i ekonomska kriza, a u krizi ljudi ne kupuju knjige. Tek će se sledeće godine po broju objavljenih naslova videti koliko smo pogođeni. Izdavači su u ovu godinu ušli sa dugovima koje ne mogu da vrate zbog krize, a onda se još zadužuju za novu produkciju. Imamo te kredite Fonda za razvoj za koje smo se skoro svi prijavili, ali od toga nema ništa. Ima 30.000 zahteva, a obradili su do sada 2.000”, ističe Hamović dodajući da su izdavači na kolenima.

U Vulkanu ističu da su kao velika izdavačka kuća imali obavezu da izdaju i tokom krize.

“Posla je bilo, ali u skladu sa izmenjenim okolnostima. Nismo želeli da izneverimo naše čitaoce i radili smo punom parom. U tome smo se maksimalno pridržavali svih propisanih i preporučenih mera, što činimo i danas. Vulkan izdavaštvo objavljuje nove naslove trudeći se da ova situacija ne utiče na nas u meri koja bi ugrozila naš rad. Pratimo velika svetska tržišta, ne zaostajemo za njima”, poručuju iz Vulkan izdavaštva.

Ipak, ako je u ovako teškim vremenima nešto pozitivno to je rast onlajn prodaje knjiga.

“Mi već neko vreme imamo online prodaju, koja je sada dodatno poboljšana. U 21. veku, kada živimo u svetu naprednih tehnologija, online prodaja je nešto što uzima maha. Vreme u kome živimo je brzo i digitalno, to ima svojih mana ali i prednosti. Prednost je svakako što sada svako, iz udobnosti svog doma ima mogućnost da kupi željenu knjigu”, kaže Lukić.

Božović navodi primer Arhipelaga kome je u vanrednom stanju skočila onlajn prodaja četiri puta. Nakon ukidanja vanrednog stanja, smanjena je i prodaja preko interneta, ali kako kaže i dalje je dva puta veća nego pre krize.

“Menjaju se navike ljudi, pa se veći broj odlučuje za onlajn kupovinu nego za odlazak u knjižaru. Pored toga jako je skočila i poseta sajtovima izdavačkih kuća u Srbiji”, kaže Božović.

Ipak kako bilo, srpski izdavači imaju jednu neočekivanu prednost u odnosu na druge koja će im pomoći da prebrode i ovu krizu.

“Srpski izdavači već 30 godina žive više u krizama nego u redovnim okolnostima. Izdavaštvo je preživelo ratove, sankcije, proteste, ekonomske krize, masovne migracije stanovništva među kojima je veliki udeo čitalaca i zbog te vitalnosti verujem da će preživati i ovu krizu”, zaključuje Božović.

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.