Rast BDP-a od četiri odsto ove godine nedokučiv 1Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Prvo je reagovala Narodna banka Srbije spuštanjem referentne kamatne stope za neuobičajeno visokih 0,5 procentnih poena na 1,75 odsto istovremeno sužavajući koridor kamatnih stopa smanjenjem kamatne stope na depozitne olakšice na 0,75 odsto i smanjenjem kamatne stope na kreditne olakšice na 2,75 odsto.

Osim toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da će penzionerima biti jednokratno uplaćeno po 4.000 dinara, dok će zdravstveni radnici dobiti povišicu od 10 odsto.

U petak i subotu Vučić je najavio da će ukoliko državi nestane novca posegnuti za sredstvima Fonda za razvoj, a naveo je i da će od komercijalnih banaka koje posluju na domaćem tržištu tražiti moratorijum na otplatu kredita u roku od 90 dana, međutim, zvanične mere još nisu donete.

Vlada je formirala i Krizni štab za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti COVID-19 po privredu.

Veliki broj država doneo je već programe pomoći svojim ekonomijama, uglavnom u vidu poreskih olakšica, moratorijuma na otplatu kredita, pa čak i direktnim davanjima kompanijama, gde svakako prednjači Nemačka koja je obećala kredite preko državne razvojne banke KfW u praktično neograničenom iznosu, a za početak je obezbeđeno 550 milijardi evra. S druge strane izgleda da su mere pomoći kod nas, pre svega one koje se odnose na penzije i plate, bile u dobroj meri i pod uticajem izbora.

Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta ističe da su i linearno povećanja plata zdravstvenim radnicima i pomoć penzionerima populističkog karaktera.

„Neki bi rekli zašto mešati politiku u mere za pomoć građanima, ali sam predsednik je to uradio. Obe mere su neselektivne. Svi penzioneri su dobili po 4.000 dinara, i oni sa penzijom od 80.000 i oni koji primaju 20.000 dinara. Drugo, kakve štete su penzioneri pretrpeli od korona virusa da bi dobili tu pomoć. Takođe, nije sporno da su zdravstveni radnici koji se bore sa virusom, epidemiološke službe, zaslužili da dobiju bonuse, ali zašto su svi zdravstveni radnici dobili povišice. Postavlja se pitanje i ako je već bilo novca za to povećanje, zašto to nije urađeno od početka godine. Čini se da su mere manje okrenute saniranju štete, a više populizmu. Od tog novca bolje da su nabavili neophodnu opremu za zdravstvene ustanove i nagrade oni koji učestvuju u borbi protiv virusa“, ocenjuje Đogović.

On napominje da ukoliko se želelo pomoći privredi trebalo je Vlada da pomogne eventualno subvencionisanjem kredita za likvidnost ili poreskim olakšicama.

„Na primer, trebalo je pogođene sektore osloboditi akontacione uplate poreza na dobit, pošto očigledno neće biti dobiti ove godine. Dobro je što Privredna komora Srbije radi na pružanju informacija i podrške firmama u vezi nabavki sirovina i robe“, napominje on dodajući i da je recimo predsednik SAD imao inicijativu da se do kraja godine plate zaposlenih oslobode poreza što bi i kod nas bila velika pomoć privredi.

Jedna od mera koje je najavila premijerka Ana Brnabić je i dodatnih 200 miliona evra (24 milijarde dinara) za kapitalne infrastrukturne projekte. Đogović ističe da ta mera može da pomogne privredi, ali je potrebno da se odustane od neproduktivnih investicija kakvi su stadioni ili nabavka vojne opreme.

„Izgradnja lokalne komunalne infrastrukture, puteva do turističkih centara, pre svega banja. To su neki od projekata koje treba uraditi sa lokalnim samoupravama. Ali nije dovoljno samo dati pare, već i pomoći oko izrade projekata“, kaže on dodajući da će se tek u podacima za mart i april videti pravi efekat virusa na ekonomiju.

„Rast BDP-a od četiri odsto u ovoj godini čini se nedokučiv i to ne neznatno. Koliko će on iznositi nemoguće je reći i zavisi od mnogo faktora. Očekujem i da će u drugoj polovini godine biti rebalans budžeta, pošto će prihodi verovatno biti niži od planiranih, a već sada imamo nepredviđene rashode za povećanje plata medicinskim radnicima i ovu jednokratnu pomoć penzionerima.

Smanjenje kamatne stope Narodne banke privreda je pozdravila, a Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je to očekivan potez, a da kamata mogla smanjiti i ranije, čim je to uradio američki FED.

„Američki FED je postao svetska centralna banka jer određuje svetska ekonomska kretanja. Ubrzo su kamatne stope spustile i centralne banke Engleske i Kanade, ali ne i Evropska centralna banka. Oni prebacuju lopticu na teren fisklane politike tražeći veću potrožnju država, pre svega Nemačke. Italija i Francuska su skoro već u tehničkoj recesiji, Nemačka je na ivici. Prognoza rasta za evrozonu je smanjena na 0,8 odsto, ali ja mislim da je i to previše optimistično“, objašnjava Đukić. On napominje da su na najvećem udaru mala i srednja preduzeća zato što su im s jedne strane prekinuti lanci snabdevanja repromaterijalom, a s druge lanac isporuka.

„FED je smanjio kamatnu stopu da bi sprečio negativni talas izazvan strahom i da bi ublažio poremećaje na finansijskim tržištima. Glavni cilj je obezbeđivanje likvidnosti i to pre svega malim i srednjim preduzećima koji se nalaze u makazama. Srbija ne treba da izmišlja nikakve posebne mere već da radi ono što rade velike centralne banke. Tramp je najavio da će za MSP sektor u područjima ugroženim korona virusom biti relaksirana otplata kredita, kao i da će plaćanje poreskih obaveza biti prolongirano“, napominje Đukić.

S druge strane privredni rast Srbije u velikoj meri zavisi od kompanija koje proizvode delove za nemačku industriju. Đukić ističe da bi kreatore evropske politike trebalo da brine što raste verovatnoća da rast evrozone ode ka nuli, a to je posledica nespremnosti najveće evropske ekonomije da više troši.

Ljajić: Nema nestašica

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je juče da su pripadnici ministarstva obišli distributivne centre i potvrdili da ima robe u zalihama i da građani ne treba da se plaše zbog nestanka osnovnih namirnica.

Ljajić je gostujući na RTS-u, rekao da je otvoren novi telefonski broj za građane 011/2699-610 koji je u funkciji svakog dana od 7.30 do 22 časa, a putem kojeg će moći da se prijave eventualne primedbe na račun trgovaca koji pokušavaju da zloupotrebe situaciju sa korona virusom za ekonomsku dobit.

Ljajić je, kada je reč o snabdevanju namirnicama u slučaju vanrednog stanja, rekao da ne postoji nikakav, čak ni teoretski razlog da dođe do smanjenja, niti u veleprodajama, niti u malim radnjama.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.