Ražanj i četiri sela ostali bez puta zbog rekonstrukcije mosta 1Foto: Beta/Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture/Zoran Petrović (ILUSTRACIJA)

Predsednik opštine Ražanj Dobrica Stojković rekao je za agenciju Beta da je dobro što je počela rekonstrukcija mosta jer je bio vidno oštećen, ali da je problem nastao jer nije obezbeđen alternativni prelaz.

„Nema alternativnog prelaza za automobile. Ljudi prelaze pešice preko mosta na sopstvenu odgovornost, makar da je to nebezbedno. Kolima se ne može jer je iskopan prilazni put“, objasnio je Stojković.

On je kazao da su iz preduzeća Putevi Srbije obavestili opštinu Ražanj da će most preko auto-puta biti zatvoren „dvadesetak dana“ zbog rekonstrukcije. Obaveštenje, je prema njegovim rečima, stiglo, dan pre početka radova.

„Tim putem preko mosta kreću se autobusi koji dovoze učenike u školu, vozila hitne pomoći, vozila koje prevoze ljude na dijalizu, meštani sa svojom poljoprivrednom mehanizacijom, policija i sve javne službe. Sada je ta komunikacija prekinuta“, rekao je Stojković.

Dodao je da je opština proteklih dana nekoliko puta slala dopise Putevima Srbije, bilo je i telefonskih kontakata, ali je odgovor tog javnog preduzeća bio da meštani koriste kao alternativu auto-put i naplatnu rampu u Aleksincu.

„Alternativno rešenje nije pravo rešenje. Za meštane sela Čubura koje je od centra Ražnja udaljeno 500 metara to znači da moraju da idu do Aleksinca 25 kilometara, a potom još 25 kilometara nazad do Ražnja, što je ukupno 50 kilometara“, istakao je Stojković.

Groblje, iako udaljeno od Ražnja samo 200 metara, ostalo je sa druge strane mosta.

„Pre neki dan je bio ukop, a pogrebno vozilo je moralo iz Ražnja da vozi pokojnika do Aleksinca, a onda nazad do groblja, punih 50 kilometara“, izjavio je Stojković.

Ukoliko bi, dodao je, nekom od meštana sela sa druge strane mosta pozlilo, morao bi da pronađe nekog da ga doveze do mosta i prenese preko do sanitetskog vozila koje bi ga prevezlo do lekara u Ražnju.

„Još smo na početku rešavanja problema. Krenuli smo pre par dana da sa predstavnicima Puteva Srbije obezbeđujemo put koji bi omogućio komunikaciju“, rekao je Stojković.

Kako je naveo, postoje u polju njive preko kojih su meštani proteklih dana „na divlje“ napravili prelaze, ali njihovo osposobljavanje za saobraćaj nije ni malo jednostavno.

„Ukoliko bi se to uradilo mogao bi da se napravi problem i da vlasnik njive tuži za ometanje poseda i da traži nadoknadu štete. Jasno je da za taj posao nije dovoljno da u budžetu obezbedite pet, 10 ili 50.000 dinara. Reč je o više od jednog kilometru puta“, objasnio je Stojković.

Meštani sela koja su ostala „odsečena“ od Ražnja kazali su za agenciju Beta da se bez mosta snalaze kako znaju i umeju da dođu do Ražnja, ali da deci ne daju da prelaze.

Miroslav Krstić iz Maletine, otac dvoje dece, rekao je da dvadesetak dece iz četiri sela ne ide u školu od kada je pre desetak dana krenula rekonstrukcija mosta.

„Uče kod kuće, uz pomoć televizora i kompjutera. Učiteljica šalje domaći, oni odrade i to je to“, rekao je Krstić.

Vojkan Jocić iz Ražnja rekao je da njegov sin svakodnevno putuje za Aleksinac zbog posla, ali mora da ostavlja kola pored mosta, sa druge strane Ražnja.

„Svakog jutra pešice pređe preko mosta i ide kolima na posao u rudnik. Za nesreću, zatvorena je zbog rekonstrukcije i naplatna rampa kod Aleksinačkih rudnika pa mora da ode najpre do Aleksinca a onda nazad do rudnika“, kazao je Jocić.

Gordan Janković iz Ražnja je rekao da ima farmu sa 70 krava na samo 100 metara od mosta, ali sada da bi došao do nje ide preko njiva i zaobilazi 18 kilometara. „Ujutru ne mogu da prevezem 400 litara mleka do Ražnja. Ne mogu kravama da odvezem zob. Supruga, tri sina i ja živimo od te farme, radimo ‘od jutra do sutra’ i obrađujemo 48 hektara zemlje“, izjavio je.

On je kazao da „nije protiv države“ ali ih je ona sada dovela u „mat poziciju“.

Meštani su ubeđeni da most neće biti popravljen u narednih dvadesetak dana kao što su najavili iz Puteva Srbije, veruju da će radovi biti završeni tek oko Nove godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.