Foto: E Uprava

U osam od 12 analiziranih kategorija ostvaren je ove godine rast u odnosu na prošlu, međutim, najveći pad zabeležile su institucije. Lošijem rezultatu ovog pokazatelja koji je sa prošlogodišnjeg 65. mesta skliznuo na 76. poziciju svetske liste konkurentnosti, kumovali su sloboda štampe, godišnja stopa ubistava, ali i razvijenost usluga elektronske participacije građana u javnim uslugama, odnosno e-Uprava.

Pre samo pola godine Srbija, odnosno Kancelarija za IT i e-Upravu pobedila je na Samitu o informacionoj upravi u Ženevi u konkurenciji 492 nominovana projekta iz celog sveta. Osim toga, i slabije upućeni u rad premijerke Ane Brnabić znaju da je jedan od prioriteta njene politike upravo e-uprava.

– Srbija će, ako se sve završi po planu Vlade i Kancelarije za IT i e-Upravu, postati državna uprava koja je u potpunosti servis građana i koja je u smislu elektronskih usluga, efikasnosti i transparentnosti jedan od lidera u Evropi – rekla je Brnabić u martu ove godine.

I bez analize njenih obraćanja javnosti od kada je postala predsednica Vlade (ali i pre toga) gotovo se sa sigurnošću može reći da je najviše njih dala upravo na temu digitalizacije i razvoja e-Uprave i zato i iznenađuju poslednji lošiji rezultat.

Direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) Jelena Žarković kaže za Danas da je lošiji rezultat e-Uprave delom i zbog toga što se podaci koji se koristi za izračunavanje indeksa konkurentnosti za ovaj pokazatelj povlače iz baze podataka UN koji nisu od ove ili prošle godine.

– Sve ovo što se sada radi sa e-Upravom biće verovatno vidljivo tek naredne godine. Tako je bilo i sa Zakonom o radu, kada su se rezultati videli u indeksu tek dve ili tri godine posle usvajanja. Naravno, nije situacija sa svakim pokazateljem ista jer postoje oni poput javnog duga koji se odmah izračunavaju, ali zato ima onih koji se ne mere toliko često – ističe Žarković.

Ona podseća da se indeks konkurentnosti koji se meri na osnovu podataka ankete među privrednicima, ali i konkretnih podataka, ranije obračunavao u odnosu 50:50, da bi tek od ove godine bio promenjen, tako da podaci dobijeni u anketi u konačnoj oceni učestvuju sa 30 odsto.

– Značaj koji je dat učesnicima ankete sada je smanjen. Mislim da su sada ovi rezultati, nakon promene, objektivniji od prethodnih. Imali smo situaciju da, na primer, ljudi ocenjuju stanje puteva u Srbiji ocenom od 1 do 7. Dešavalo se da u želji da imamo put dobar kao u Nemačkoj ocenimo naše najnižom ocenom, iako realno nije za tu ocenu – napominje Žarković.

Sada je na listi konkurentnosti, smatra Žarković, Srbija na mestu gde bi i trebalo da bude, iza Slovenije, a ispred nekih drugih zemalja iz okruženja.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Svetozar Tanasković, za naš list kaže da SEF ustvari meri indeks e-participacije, što je sastavni deo e-Uprave, ali ne isto što i sama e-Uprava. On e-participaciju definiše kao proces uključivanja stanovništva putem informaciono komunikacionih tehnologija u proces donošenja i sprovođenja javnih politika, dizajniranja i pružanja javnih usluga.

Konkretno, u slučaju e-participacije, napominje on, merila su se tri faktora, i u sva tri smo zabeležili lošiji rezultat u odnosu na prošlu godinu.

– Prvi su e-informacije, odnosno koliko su građanima dostupne informacije na internetu, potom merilo koliko građana učestvuje u diskusijama onlajn i treće koje se tiče donošenja odluka, odnosno koje meri direktno uključivanje stanovništva u proces donošenja odluka kroz onlajn platforme – objašnjava Tanasković.

E-informacije su najvažniji segment jer bez pravih informacija, napominje naš sagovornik, diskusija ne može biti argumentovana, relevantna i značajna.

– Kod E-konsultacije se prati koliko se stanovništvo konsultuje odnosno uključuje u proces donošenja novih politika, kreiranje novih javnih usluga ili projekata. Sam proces ne znači nužno da se svi predlozi i komentari uključuju u konačno usvojene politike već podrazumeva da država daje mogućnost postavljanja bitnih pitanja i odgovaranja na iste – napominje Tanasković i dodaje da je treće merilo E-donošenje odluka i na globalnom nivou najmanje razvijen jer se odnosi na proces u kojem stanovništvo može direktno da utiče na donošenje odluke.