Sajam turizma karika u lancu svetskih turističkih destinacija 1

Sajam je počeo juče i trajaće do 25. februara, a generalna direktorka Beogradskog sajma Danka Selić posetiocima poručuje da očekuju čak i ono nemoguće – „možda neku od novouspostavljenih kosmičkih destinacija, zašto ne“.

* Da li će predstojeći sajam biti po nečemu specifičan u odnosu na prethodne, ali i buduće?

– Malo je danas sajamskih manifestacija, bez obzira na profil, koje u postojećoj geopolitičkoj mreži imaju ovako veliki potencijal kao što je naš Sajam turizma, ove godine 40. jubilarni, a mi i dalje očekujemo da obara rekorde po svim merljivim parametrima. U turističkom kontekstu, tek smo od prošle godine, posle ozbiljnog stručnog istraživanja, kao kompanija postali svesni da smo i sami specifičnost: samo priredbe Beogradskog sajma privukle su u Beograd i njegove hotele oko 70.000 gostiju, gotovo 50.000 stranih i oko 20.000 domaćih, koji su zajedno ostvarili potrošnju od oko jedne milijarde dinara. U internim okvirima, uslovno rečeno, Sajam turizma ima privilegiju, ali i odgovornost, da nekako, kao prvi u nizu naših velikih godišnjih sajmova, trasira čitavu predstojeću poslovnu godinu i projektuje mogućnosti i granice u potencijalno turbulentnim vremenima. S obzirom da spada u jedan od sajamskih stubova, skloni smo da na osnovu uspešnosti upravo Sajma turizma projektujemo šanse i cele kompanije u mesecima koji dolaze i zbog toga smo na rezultate i efekte upravo Sajma turizma posebno osetljivi. Sajam turizma tako ima misiju da nam već na početku godine postavi lestvicu na visinu koja je izazov, te da nam postane merilo stvari. U svim ostalim konkretnim segmentima Sajam turizma je po logici stvari i turizma kao globalnog fenomena, kao živ i promenjiv organizam, sam po sebi specifičnost.

* Šta sve može da se očekuje od ovogodišnjeg sajma, koje su mu glavne atrakcije?

– Tokom četiri decenije postojanja Sajam turizma je uspeo da nam svima, kao državi, društvu, privrednicima, pojedincima, već na početku poslovne godine nekako proveri i ukaže na mogućnosti, da nam ponudi argumente za optimizam ili pesimizam u godini koja je pred nama, da nam pokaže kako i zašto treba da budemo deo sveta i da ga redovno posećujemo, ali i da ga primamo kao najdražeg gosta. A priznaćete, to je ogromna civilizacijska zasluga ovog sajma.

Sajam turizma je već odavno aktivan faktor, a ne samo pasivna karika u svetskom lancu turističkih tokova i destinacija: osposobljava nas i omogućava nam da se otisnemo put svetskih meridijana, ali i obučava kako da više cenimo sebe i vlastite turističke vrednosti predstavimo i ponudimo svetu. Oni mnogobrojni popularni popusti i sjajne pogodnosti, koji se mere od pet do 50 i više posto na usluge i aranžmane koje izlagači nude sajamskim posetiocima, samo su „tehnička“ privilegija koja uz sve to ide.

Šta je u tom kontekstu manja a šta veća atrakcija, koja je među egzotičnim destinacijama najprihvatljivija, najjeftinija ili najlepša, da li je ova ili ona ponuda još uvek fenomenalna ili je već postala standardna, da li svetske lepote možemo da pronađemo i u našem neposrednom okruženju, a ne samo hiljadama kilometara daleko, koliko je naša zemlja drugima isto ono što su neke druge nama, te koliko to i druge i nas košta – pitanja su na koja je nemoguće dati odgovor a da se stotine izlagača ne uvredi. I to s pravom, jer svako na sajam dolazi sa nekom atrakcijom, koja je za nekoga, ili za mnoge, najveća.

Želim da posetiocima preporučim da od ovog sajma očekuju sve što uopšte mogu za zamisle, čak i ono nemoguće, možda neku od novouspostavljenih kosmičkih destinacija, zašto ne. Možda ni to vreme nije daleko.

* Koliko je izlagača?

– Očekujemo svakako više od 1.200 izlagača iz oko 55 država. To je izuzetna svetska reprezentacija učesnika, koja uključuje i najveće, globalne turoperatere, turističke agencije, saveze i organizacije, hotele, turističke centre, vazduhoplovne kompanije koje nude baš sve što jedna ovakva manifestacija podrazumeva – od specijalnih „first minute“ ponuda i paketa i aranžmana ne samo za predstojeću letnju nego i za još aktuelnu zimsku sezonu, preko porodičnih ili putovanja za mlade, banja i planina, spa vikenda, pa do „čiste egzotike“, krstarenja, city break ponuda ili kongresnog turizma. Dalje nabrajanje bi nas odvelo do avio-karata za ceo svet, paketa za prvomajske i uskršnje praznike, etno sela, regate i splavarenja na Drini, odmora na jedrilicama i drugim plovilima širom Mediterana, škola jedrenja i obuke za samostalno upravljanje… Previše je toga da bi imalo smisla išta posebno izdvajati.

* Da li će biti nekih novina u programu i među izlagačima?

– Novine su neizostavno svojstvo Sajma turizma, od ulaza u sajamski krug do fizički poslednjeg štanda. Koliko učesnika, toliko novih ponuda i šansi da budete deo nekog novog sveta. Možda vredi podcrtati da je zemlja partner ovogodišnjeg Sajma turizma Grčka, sa svim svojim dobro poznatim potencijalima, značenjima i prednostima za našeg, ali i svetskog putnika namernika, ali i da se prvi put na Sajmu turizma pojavljuju Južnoafrička Republika i Maroko, sa ekskluzivnim ponudama i perspektivama, koje će konačno i nama biti dostupne.

* Kakvu posetu očekujete ove godine i odakle?

– Naviknuti na rekorde, verujemo da će ovogodišnja poseta nadmašiti prošlogodišnju, kada smo imali 75.000 posetilaca. Pokazalo se da je poslednjih godina taj trend rasta bio stabilan – između dve i tri hiljade godišnje – i, zapravo, pouzdan pokazatelj i ekonomskog stanja i namera posetilaca, i uslova za poslovanje i privređivanje u našoj zemlji i regionu, a u krajnjoj meri i socijalne i političke stabilnosti neophodne da se običan čovek upusti u težak posao planiranje budućnosti, makar u granicama jedne turističke sezone. S obzirom na podatak o broju zemalja iz kojih dolaze izlagači i drugi direktni ili indirektni učesnici, za pretpostaviti je da nam i gosti, poslovni i obični posetioci i „klasični“ turisti dolaze iz približno toliko zemalja. Vidi se to i po nekim zahtevima za vize sa nama dalekih meridijana.

* Da li ste zadovoljni prošlogodišnjim sajmom?

– Jesmo, i to veoma, i ne samo zbog istorijski vrednih rekorda ostvarenih u gotovo svim merljivim segmentima – broju posetilaca, broju izlagača i država učesnica – nego i po posledicama vidljivim kasnije i sasvim posredno. U te „posledice“ spada i broj sklopljenih poslova i aranžmana, koji postaju vidljivi tek kasnije, ali i jedna činjenica koja može da zvuči kao fraza, iako to nije. Naime, činjenica je da Srbija nije turistička sila, ali da je uz pomoć sistemskih mera, mnogo truda, reformskih zahvata i novca na putu da se tom cilju približi. U tom kontekstu, naš Sajam turizma je u svojoj kategoriji davno dostigao nivo koji Srbija kao turistički činilac višeg ranga tek treba da dostigne. Sajam turizma je, zapravo, i doslovno zamajac turističke privrede u Srbiji i srpske turističke privrede u svetu, i to je lako dokazati.

Horeca, Sajam vina Beowine i Sajam suvenira

* Sajam turizma obično ponudi i nešto što nije u direktnoj vezi sa turizmom.

– Da, i to je uvek deo sajamskog iznenađenja. Međutim, nipošto ne treba zaboraviti – tačnije, kao dodatnu vrednost Sajma turizma treba naglasiti – ono što jeste u direktnoj vezi ili je barem komplementarno sa osnovnim sajamskim programima, a to su Sajam hotelsko-ugostiteljske opreme Horeca, Sajam vina Beowine i Sajam suvenira. Ove sajamske manifestacije, koje se održavaju istovremeno sa Sajmom turizma i na značajnom sajamskom prostoru, okupljaju stotine izlagača iz više desetina država i predstavljaju izvanredan i nadasve koristan šlag na torti koju pripremi Sajam turizma.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.