Naime, kada je Agencija za privatizaciju je 31. decembra prošle godine objavila javni poziv za prodaju imovine Poljoprivredne korporacije Beograd, početna cena je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine, oko 154 miliona evra. Ako se uzme u obzir da samo poljoprivredno zemljište kojim raspolaže PKB vredi znatno više, a pri tom i da je postupak njegove konverzije u vlasništvo korporacije gotovo priveden kraju, jasno se uočava da je cena ponuđena na tenderu bila daleko ispod tržišne vrednosti. Treba naglasiti i to da se u javnosti spekulisalo da su neki srpski biznismeni, pre svega MK komerc Miodraga Kostića i kompanija Matijević, spremni da kupe PKB ali samo pod uslovom da se cena ponuđena na tenderu smanji. Dakle postoji realna bojazan da i onako niska cena bude još niža.

PKB raspolaže sa 555 hektara zemljišta na atraktivnoj lokaciji ispod „Pupinovog mosta“ koje je pretvoreno u gradsko građevinsko zemljište. Prema „najkonzervativnijim“ procenama samo to zemljište vredi 55,5 miliona evra.

– Teško je reći koliko to zemljište zaista vredi a da se pre toga ne izađe na teren i obave potrebna ispitivanja lokacije. Tek nakon toga bi se mogla proceniti cena. U svakom slučaju, ne verujem da bi po hektaru mogla da iznosi više od 100.000 evra. Na tu sumu je, primera radi, procenjeno zemljište u okolini Aerodroma „Nikola Tesla“ a to su približno slične lokacije koje mogu da se upoređuju. Opet kažem, istinska cena sa većim procentom sigurnosti procene može da se odredi samo izlaskom na teren – kaže za Danas Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina.
Međutim, ekspert za poljoprivredu Milan Prostran je nedavno za Danas izjavio da je cena jednog hektara zemljišta u vlasništvu PKB u blizini „Pupinovog mosta“ vredna čitavih 700.000 evra. U tom slučaju, parcele sa te lokacije vredele bi čitavih 388,5 miliona evra. Neki ekonomisti koje je Danas konsultovao tvrde da je i ta cena mala za zemljište koje se nalazi na izuzetno povoljnoj i atraktivnoj lokaciji. Bez obzira koja je od procena najbliža realnoj ceni, činjenica je da svaka jasno pokazuje da je cena PKB-a ponuđena na tenderu izuzetno niska.

To se isto lako može zaključiti ako se na tu sumu doda i cena poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu PKB-a. Ako se uzme u obzir da prema raznim procenama hektar zemljišta u Vojvodini vredi u ovom trenutku između 13.000 i 20.000 evra, onda je jednostavno izvesti računicu da 15.500 hektara oranica vredi između 201, 5 miliona evra do 310 miliona evra. U oba slučaja, samo vrednost poljoprivrednog zemljišta je veća nego suma određena na neuspelom tenderu za prodaju tog preduzeća.