Sladak ukus petrolejskog profita

Tržište naftnih derivata u BIH poprilično je haotično jer, u ovoj ex YU državi ima čak 2.000 benzinskih pumpi. Uglavnom privatnih. Dobri poznavaoci prilika na tom području tvrde da je tržište nesređeno jer se i dalje veliki deo prometa odvija kroz nelegalne tokove. U toj nelojalnoj konkurenciji gubitnici su ne samo država koja ne ubira prihod od poreza i akciza već i potrošači, koji ne dobijaju onaj kvalitet goriva koji su platili. Da je šverc u BIH, dakle, i u Federaciji i u Republici Srpskoj, isplativa roba o tome govori prosta računica – po jednoj cisterni se na crno može zaraditi čak 15.000 evra.

Modernizacija Bosanskog broda

Odlukom o kvalitetu tečnih goriva koja je u BIH usvojena na zahtev Vlade Republike Srpske rafineriji u Bosanskom Brodu data je mogućnost da do 2010. godine proizvodi goriva koja sadrže više sumpora nego što je to propisano važećim evropskim standardima. Ova Odluka treba da se primenjuje do završteka procesa modernizacije postrojenja ove rafinerije, odnosno do 2010. godine.

Ipak, situacija se polako menja. Na bolje. Između, ostalog i zato što su lokalni igrači u BIH dobile za konkurenta inostrane naftne kompanije koje su u ovom regionu bore za prevlast. Startne pozicije već su zauzete. U samoj Federaciji „kolo vode“ mađarski MOL i hrvatska INA, koji su prošlog septembra postali većinski vlasnici Energopetrola, dok u Republici Srpskoj primat drži ruski Zarubeznjeft, kompanija koja je pobedila na tenderu za privatizaciju Rafinerije nafte u Bosanskom Brodu, Rafinerije ulja Modriča i Petrola Banjaluka, i koja ima 69 benzinskih stanica. Najveća naftna kompanija, Energopetrol, koja u svom sastavu ima 65 pumpi, prošlog septembra je dokapitalizacijom ušla u strateško partnerstvo sa konzorcijumom INA – MOL. INA i MOL su ravnopravni partneri (50:50) a zajedno imaju 67 odsto vlasništva u Energopetrolu. U Federaciji su aktivni i slovenački Petrol, koji ima 31 pumpu i austrijski OMV, sa 19 benzinskih stanica. Nezavisno od ulaska u Energopetrol INA u Federaciji BIH ima 44 pumpe. U Republici Srpskoj s naftnim derivatima rade Energopetrol RS i Krajinapetrol, koji je prisvojio pumpe koje su u vreme zajedničke države bile vlasništvo INA. Neke od tih pumpi Krajinapetrol je prodao a ostatak, i u Federaciji i u Republici Srpskoj, drže privatnici. U Federaciji su inače Energopetrolovi naftni terminali, koji nisu bili predmet dokapitalizacije, prebačeni u firmu Terminali FBIH. I najzad, mada se o tome ne govori na sva usta, ipak stručnjaci tvrde da bi teritorija BIH mogla biti atraktivna i nalazišta sirove nafte. Istraživanja potencijalnih rezervi rađena su pre rata ali, se dalje od toga nije odmaklo. Na Skupštini deoničara Energopetrola koja je nedavno održana u Sarajevu izabran je novi Nadzorni odbor kompanije, a za novog predsednika Uprave i generalnog direktora imenovan je Dragana Pavić. Novi većinski vlasnici Energopetrola najavili su da na Energopetrolovim pumpama više neće biti nestašice goriva i da će, u saradnji sa federalnim i državnim vlastima, raditi na uspostavljanju više reda na tržištu naftnih derivata u Federaciji. Ove najave ne treba da čude s obzirom na to da, MOL već posluje na teritoriji EU, gde važe strožiji standardi nego u BIH. To neminovno donosi poboljšanje ponude, i to ne samo kada je reč o kvalitetu derivata već i o kvalitetu kompletne ponude.
Ulaskom u Energopetrol najviše je, čini se, dobio upravo MOL jer, ova kompanija sada u Mađarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj, BIH i Srbiji ima u vlasništvu ili kontroliše više od 1.300 benzinskih pumpi. Laslo Geci, viši potpredsednik MOL i direktor sektora za maloprodaju obećava da će nova uprava Energopetrola stvoriti uslove da ova komanija preraste u jednu od i najmodernijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi.
– Planiramo da u Energopetrol uložimo 100 miliona evra, prvenstveno u modernizaciju pumpi i usklađivanje kompanije s evropskim standardima. Zadržaćemo sve radnike, osim onih koji ne žele da ostaju, i kojima ćemo isplatiti otpremnine. Ovo je prvo zajedničko ulaganje MOL i INA u treću naftnu kompaniju. Garantujemo kvalitetno gorivo i moderne benzinske pumpe sa vrhunskom, profesionalnom uslugom. Sve u cilju povećanja prometa, odnosno što boljeg pozicioniranja Energopetrola na bosansko – hercegovačkom tržištu – kaže Gec.
I Tomislav Dragičević, predsednik Uprave INA ne krije da je zadovoljan obavljenim poslom.
Potrošačima u BIH ponudićemo visok kvalitet proizvoda i usluga. Osim uključivanja u lanac maloprodaje INA i MOL pripremano i niz aktivnosti za poboljšanje poslovanja Energopetrola. Akcenat će biti stavljen na prenos tehnologije, jer želimo da u skladištenje maloprodaju uvedemo više standarde. Poslovanja pumpe će imati veći asortiman robe a Energopetrol više neće biti nelikvidan – kaže Dragičević uz obećanje da cene goriva neće podizati.
On takođe, poručuje da će u saradnji sa federalnim i državnim vlastima novi menadžment Energopetrola raditi na tome da se uvede više reda u toj oblasti. Konkretno, to znači da će od vlasti u Federaciji BIH tražiti da zabrani uvoz goriva lošeg kvaliteta iz Srbije. Nove gazde Energopetrola, zapravo, tvrde da je tržište BIH malo i da će u Republici Srpskoj Rusi, „ako pokrenu Rafineriju Bosanski Brod morati odmah da idu na proizvodnju po evropskim standardima. Kako kažu: „Ne bismo smeli da u Bosanskom Brodu proizvodimo derivate koji su ispod kategorije kvaliteta „evro 4“.