Foto: EPA-EFE/SHAWN THEW

„Očekivani rast od 3,5 procenata u ovoj godini nije loš, ali Srbija bi morala da bude mnogo ambicioznija, kako bi sustigla nove članica EU, koje imaju rast od četiri do pet odsto. Ukoliko želimo da im se približimo po nivou dohotka po glavi stanovnika, mora da se vidi kako nastaviti brži rast od tog projektovanog“, kazao je on na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja SB za Zapadni Balkan.

Govoreći o situaciji na početku ove godine, Šestović je naveo da je prema prvim podacima u Srbiji došlo do usporavanja privrednog rasta, „jer je podbacila industrijska proizvodnja“.

„Imamo relativno loš januar i blagi oporavak u februaru, pa situacija nije baš najbolja. Pad u prva dva meseca je bio 1,6 odsto“, kazao je ekonomista SB i dodao da je velika nepoznanica šta će se dešavati sa poljoprivredom, jer prve indicije ukazuju da vremenske prilike nisu najbolje za useve.

On smatra da bi na usporavanje rasta u Srbiji mogla da utiče i u međuvremenu snižena projekcija rasta za EU koja je glavno srpsko izvozno tržište, odakle dolazi 80 odsto direktnih stranih investicija , kao i najveći deo doznaka.

Kako je istakao, Srbija treba da privuče strane investitore koji se bave delatnostima koje proizvode robu i usluge sa visokom dodatom vrednošću i da bi trebalo da napusti „kreiranju novih radnih mesta u ma kom sektoru i sa ma kakvom dodatom vrednošću“.

„Preporuka sa naše strane je ne dovoditi po svaku cenu bilo kog investitora, već probati da se dovedu oni koji su najproduktivniji i najprofitabilniji, koji nude kvalitetne poslove za visokoobrazovane“, rekao je on.

Šestović je naveo da je prošlogodišnji privredni rast Srbije, veći od projektovanog, doprineo ukupnom rastu u regionu Zapadnog Balkana i dodao da je pohvalno to što je bio baziran na većoj potrošnji i na većim investicijama od planiranih.

„U Srbiji bi rast bio i veći da nije došlo do značajnog rasta uvoza“, kazao je on i naveo da se trgovinski deficit Srbije vrlo brzo povećava, „jer uvoz raste po dvocifrenim stopama i to ima negativan uticaj na naš rast“.

Prema njegovim rečima, nivo trgovinskog deficita još uvek nije alarmantan, jer je za sada finansiran u potpunosti prilivom direktnih stranih investicija, a ne zaduživanjem iz inostranstva, tako da nije došlo do automatskog povećanja spoljnog duga, ali je ukazao da ne treba biti previše opušten, jer su tokovi kapitala nepredvidivi, pa se može desiti da priliv DSI brzo opadne.

Šestović je kazao i da je rastu domaće privrede u 2018. godini pomogla i kreditna aktivnost banaka.

On međutim smatra da je rast gotovinskih kratkoročnih kredita stanovništva potencijalni rizik za finansijski sistem Srbije.

„Ti krediti su na veoma visokom nivou i dostigli su ukupno skoro 3,5 milijardi evra. Sada imamo situaciju da je nivo ukupnih keš kredita u Srbiji otprilike na istom nivou kao i suma svih odobrenih stambenih kredita“, rekao je Šestović.

Dodao je da su ti krediti rizični za građane jer su kamatne stope na njih veoma visoke, a negativno utiču i na celokupnu privredu, jer imaju uticaj samo na rast potrošnje stanovništva i uvoz.

Šef kancelarije SB u Srbiji Stiven Ndegva kazao je da se predviđa da će ekonomije Zapadnog Balkana nastaviti da raste u periodu od 2019. do 2020. godine.

„Uprkos snažnom rastu u 2018. godini, tempo stvaranja radnih mesta je usporen, što se reflektuje na limitiranu dinamiku rasta privatnog sektora“, kazao je on.

Ndegva je dodao da je u vreme stabilnih perspektiva stvorena prilika za dodatne reforme kako bi se ublažili mogući rizici i podržao održivi privredni rast.

U izveštaju se navodi da srednjoročne projekcije rasta u Srbiji u velikoj meri zavise od tempa strukturnih reformi, pre svega neefikasnog javnog sektora, dok se kao najveći rizici navode oni politički, poput stalnih javnih očekivanja prevremenih izbora, povećanog nezadovoljstvo u javnosti, nerešenog konflikta Beograda i Prištine, sporijeg otvaranja poglavlja sa EU, pogoršane situacije u oblasti vladavine prava.

U delu izveštaja koji se odnosi na ukupnu ekonomiju Zapadnog Balkana SB navodi da ekonomski rast u tom regionu beleži ubrzanje sa 2,6 odsto u 2017. godini na 3,8 odsto u 2018. godini, uz projektovani prosek od 3,7 odsto u periodu od 2019. do 2020. godine.

Povezani tekstovi