Sve zemlje i regioni imaju svoje specifičnosti. Svi težimo tome da proizvodimo zdravu hranu za lokalnu potrošnju i izvoz podjednako. Izazov za naredni period i dalju budućnost leži u većoj proizvodnji uz manja ulaganja, uz pretvaranje poljoprivredne proizvodnje u održivije i cirkularnije vidove produkcije. Holandija je sada započela tranziciju ka takvom cirkularnom poljoprivrednom modelu i sada nam je potrebna vaša inspiracija.

Cirkularna ekonomija

U cirkularnom poljoprivrednom sistemu, ratarstvo, stočarstvo i hortikultura prvenstveno koriste sirovine iz međusobne razmene lanaca snabdevanja i otpadne tokove iz prehrambene industrije i lanaca snabdevanja hranom. Moto je: uradite to na lokalnom nivou ako možete, a na regionalnom ili međunarodnom ako morate. Nedavno usvojena Strategija za zemljište jedna je od ključnih komponenti za cirkularnu poljoprivredu. Proces upravljanja zemljištem ide ka tome da se sve više koristi prerađeno stajsko đubrivo, dok se konstantno smanjuje upotreba veštačkih đubriva. Ukidanje upotrebe veštačkih đubriva koja su bazirana na oskudnim fosilnim sirovinama (fosfat, kalijum, prirodni gas) dodatno će smanjiti emisiju gasova i efekat staklene bašte do čega dolazi prilikom njihove proizvodnje. Dobar kvalitet zemljišta doprinosi ne samo većim prinosima, već služi i kao zaštita od uticaja ekstremnih vremenskih uslova. Zemljište koje sadrži visok nivo organskih materija efikasnije upija vodu i otpornije je na sušu. Takvo zemljište takođe zadržava više azota i minerala, u njemu opstaje širi spektar organizama koji žive u zemlji i doprinosi zdravlju useva.

Stočarstvo znatno doprinosi efikasnoj upotrebi sirovina. Cilj vlade je da se u periodu do 2030. redukuje broj ciklusa nutrijenata u sektoru stočne ishrane i da se krug zatvori na najnižem mogućem nivou. Ishrana stoke je zasnovana prvenstveno na travi, prehrambenim usevima ili ostacima useva sa farme na kojoj se čuva, ili se kupuje od, poželjno je, lokalnih ili regionalnih proizvođača, kao i na ostacima iz prehrambene industrije. Još jedan aspekt sve veće održivosti stočarstva je prelazak na integrisane, održive i nisko-emisione sisteme za smeštaj i uzgoj životinja. To će poboljšati kvalitet životne sredine za ljude i životinje i smanjiti ili sprečiti emisiju gasova staklene bašte, amonijaka, neprijatnih mirisa i čestica. Takve konfiguracije pomažu i prevenciji zaraza. Ovi faktori u kombinaciji sa dobrim uzgojem će omogućiti da upotreba antibiotika bude dodatno redukovana.

Kada je u pitanju ratarstvo cirkularna poljoprivreda podrazumeva usklađivanje kultivacije sa kapacitetom zemljišta uz povećanu preciznost i primenu sofisticiranih planova uzgoja, prilagođeno đubrenje i prevenciju zaraza, štetočina i korova. Moderno oplemenjivanje biljaka, senzorska tehnologija i robotika će biti faktori podrške u ovom procesu. Gde god se koriste pesticidi, to se radi u skladu sa principima integrisane zaštite useva, praktično bez emisije u okolinu i bez taloženja ostataka. Kontrola korova se sprovodi uz upotrebu mehaničkih ili ekoloških tehnika; korišćenje hemijskih agenasa se smatra krajnjim sredstvom i to samo u slučaju preciznih intervencija. Holandski sektor hortikulture već ima veliki broj karakteristika cirkularnog sistema, iako bi dalekosežniji koraci mogli da budu preduzeti u nekim oblastima (na primer poboljšanje kvaliteta vode i održivih izvora energije). U kontekstu vizije o cirkularnoj poljoprivredi, važno je istaći odnos između prirode i poljoprivrede – u prirodi je sve deo cirkularnog procesa. Pažljiva kombinacija prirode i poslovnih poteza stoga može znatno da doprinese zaštiti prirode. Jedan pristup koji se dobro uklapa sa cirkularnom poljoprivredom je prirodno-inkluzivna poljoprivreda; zapravo, ovi koncepti se izvesnoj meri i preklapaju.

Prirodno-inkluzivna poljoprivreda kreće od pretpostavke da je moguće poboljšati prirodu posredstvom poljoprivrede i koristiti prirodu za poljoprivredu. Ključni ciljevi su pažljivo korišćenje prirodnih resursa, održivo upravljanje zemljištem i smanjivanje emisija na minimum. Dok je u cirkularnoj poljoprivredi naglasak na zatvaranju ciklusa minerala i sirovina, prirodno-inkluzivna poljoprivreda se fokusira na odgovorno korišćenje prirode i prirodnih procesa. Kombinacija ova dva pristupa vodi ka snažnijem biodiverzitetu, koji zauzvrat donosi korist poslovanju. To rezultira manjim gubicima kada je u pitanju životna sredina i stvara bolje uslove za specifične vrste povezane sa poljoprivrednim oblastima, uključujući ptice koje žive na pašnjacima i obradivim zemljištima. Inicijative i eksperimenti koji su u skladu sa prirodno-inkluzivnom poljoprivredom i vode ka postizanju klimatskih ciljeva i obnovi prirode dobijaju nadoknadu od holandske vlade.

Cirkularni princip u međusobno povezanim sektorima stočarstva, ratarstva i hortikulture neće biti ograničen na jednu kompaniju, već će se proširiti na mnoštvo kompanija na regionalnom nivou. Na primer, uzgajivač stoke bi mogao da sarađuje sa ratarima u regionu tako što će napraviti sporazume o proizvodnji hrane za stoku u njihovom regionu i proizvodnji visoko kvalitetnog organskog đubriva. Na taj način, uzgajivači mogu da razviju svoje sopstvene planove i da efikasnije zatvore ciklus nutrijenata. Jedan region može da se razlikuje od drugih po proizvodnji tipičnih proizvoda i ukusa napravljenih u svom sektoru. Oblasti kao što su Betuve i Vehtdal su to radile zato što se karakteristike i svojstva zemljišta, vode i predela veoma razlikuju u ovim regionima. Inter-administrativni program (IAP) stvorio je osnov za saradnju između nacionalne vlade, opština, pokrajina i vodoprivrede. Obezbeđena su sredstva kako bi se podstakle inicijative za cirkularnu poljoprivredu, što onda može da posluži kao primer za druge regione.

Da bi održivo ribarstvo postalo stvarnost, neophodno je da vlade iskoriste regionlane i globalne sporazume kako bi se ribarskoj industriji pomoglo da se organizuje na održiv način i da se spreči izlovljavanje ribe. Ta industrija treba da se fokusira najviše na povećanje održivosti i sprečavanje rasipanja, što se postiže inovacijama, jačanjem postojećih i stvaranjem novih partnerstava i novih modela prihoda.

Promena je neophodna

Tokom proteklih decenija poljoprivredni sektor u Holandiji se enormno razvio. Lanci snabdevanja od proizvođača do potrošača funkcionišu veoma efikasno uz niske troškove, a podršku im pružaju naučna istraživanja i stručna usavršavanja na svetskom nivou. Fokus je na racionalizaciji, specijalizaciji i inovaciji: smanjivanje troškova i povećanje proizvodnje. To je rezultiralo proširenjem i povećanjem pritiska na životnu sredinu, uz gubitak biodiverziteta i pogoršanje kvaliteta vode. Osim toga, ekonomske marže su ponekad veoma ograničene, što čini sektor ranjivim u ekonomskom smislu. Kontinuirana smanjenja troškova i povećanja proizvodnje takođe dovode do pritiska na životnu sredinu. Holandska vlada mora da shvati da aktuelni sistem proizvodnje i ponašanje potrošača predstavljaju veliki teret za našu zemlju i planetu uopšte. Holandija je drugi najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda na svetu, što je dostignuće na koje smo veoma ponosni. Ali da bi mogli da ostanemo na toj poziciji, moramo da promenimo način proizvodnje.

S obzirom na to da je holandska ministarka za poljoprivredu Karola Shouten, ćerka farmera, ona akcenat stavlja na pronalaženje drugačijeg i održivijeg načina proizvodnje zarad dobrobiti prirode, klime i budućnosti poljoprivrede. Umesto što stalno smanjujemo troškove proizvoda, treba da se fokusiramo na smanjivanje upotrebe sirovina. Poljoprivredni model fokusiran na cirkularne principe će dovesti do ekološki i ekonomski vitalnog preovlađujućeg metoda proizvodnje, koji će biti u ravnoteži sa prirodom i cenjen u društvu. U takvom cirkularnom sistemu, ratarstvo, stočarstvo i hortikultura prvenstveno koriste sirovine iz međusobno povezanih lanaca snabdevanja i otpadnih tokova prehrambene industrije. Cirkularni lanci mogu da budu strukturirani na različite načine: u okviru jedne kompanije, na lokalnom nivou, unutar Holandije ili preko nacionalnih granica. Za mnoge poljoprivrednike u Srbiji ovo možda zvuči sasvim prirodno. Širenje cirkularne ekonomije na međunarodnom nivou, kako bi više zemalja moglo da je primenjuje, ima glavnu ulogu u razvoju cirkularne poljoprivrede. I zbog toga se okrećemo i Srbiji. Radi inspiracije.

Za više informacija o viziji cirkularne poljoprivrede posetite sajt holandske vlade.

Dragocena razmena iskustava

Kada je u pitanju cirkularna poljoprivreda, Holadnija želi da uči od drugih zemalja, uključujući i Srbiju. Na primer, kako se otpad iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora ponovo iskorišćava u Srbiji? Kako održavate zemljište zdravim na tradicionalniji način? Naravno, postoje i druga pitanja i problemi o kojima treba da se razgovara i pristupi koje treba podeliti. U tom cilju, poljoprivredni tim holandske ambasade u Beogradu organizuje na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu (13. maja od 11 do 13 časova) seminar „Cirkularna ekonomija i cirkularna poljoprivreda: Primeri održivog uzgoja na Zapadnom Balkanu“. Pridružite nam se i neka vas inspirišu primeri iz Srbije, Bosne, Holandije i dve međunarodne organizacije – FAO (Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu) – regionalne kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju (REU) i Globalnog instituta za zeleni rast (GGGI), obe sa sedištem u Budimpešti. Za više informacija pogledajte Fejsbuk stranicu ambasade.

Autor je ataše za poljoprivredu Kraljevine Holandije

Povezani tekstovi