Turski tok pogurao srpsku privredu 1Foto: FoNet/ Nenad Djordjevic

Rast BDP-a koji su zvaničnici prethodnih dana najavljivali, mada kako u RZS tvrde niko ne može da dobije podatke pre nego što budu zvanično objavljeni, zasnovan je pre svega na rastu građevinske industrije i usluga. Naime, građevinska industrija je na međugodišnjem nivou porasla za 34,7 odsto i to je već treće tromesečje da se njen rast udvostručuje.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, ističe da je eksponencijalni rast građevinarstva prethodnih meseci posledica jednog velikog projekta koji se realizuje u našoj zemlji – Turskog toka.

– Taj projekat je krenuo od maja ove godine i sada ulazi u obračun. Sličan efekat će imati i na BDP u četvrtom tromesečju. Zahvaljujući tome ostvarićemo višu stopu rasta nego što smo planirali – ocenjuje Nikolić dodajući da je više od trećine prirasta bruto dodate vrednosti proizvod građevinske delatnosti.

On ukazuje i na druge pozitivne indikatore, pre svega rast izvoza i smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita, što ima pozitivan efekat na BDP.

– Rastu su doprineli i drugi kapitalni projekti i stanogradnja, ali natprosečni rast dolazi pre svega od ovog velikog projekta. Sreća je da se on realizuje baš ove godine kada imamo usporavanje u evrozoni i takse Kosova, što je doprinelo nešto slabijem rastu prerađivačke industrije – ocenjuje Nikolić dodajući da se do kraja godine može očekivati stagnacija industrije i poljoprivrede. Međutim, stagnacija poljoprivrede je dobra vest s obzirom da je prošle godine bila izuzetno dobra za poljoprivredu.

Nakon rasta BDP-a u prvom polugodištu od 2,8 odsto, sa ovih 4,8 odsto, u poslednjem kvartalu je potrebno da privreda poraste za četiri odsto da bi bio dostignut projektovani rast od 3,6 odsto na koliko je nedavno povećala prognozu Narodna banka Srbije.

– Kako sada stvari stoje, to je izvesno – kaže Nikolić uz napomenu da „ništa ne ukazuje na bitne promene u privredi niti ima nagoveštaja da ima nekih zastoja u pravljenju gasovoda“.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije ističe da je građevinarstvo kod nas zapostavljeno i da ukoliko želimo da nastavi da raste mora da dobije tretman kakav zaslužuje.

– To znači da država kao najveći investitor vodi računa da naše firme, takve kakve su, budu glavni izvođači na projektima koje narod finansira. Tako jedino možemo u budućnosti, kada se smanje investicioni projekti, da zarađujemo od izvoza građevinarstva – kaže Rodić dodajući da danas reference i profit kupe strane kompanije.

Pozdravljajući dobre rezultate u trećem tromesečju, LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ipak ističe da rezultate u kratkom vremenskom periodu kao što je mesec i tromesečje treba uzimati sa dozom rezerve.

– Ne znamo šta će biti do kraja godine, imamo još jedan ceo kvartal. Ne delim tu vrstu optimizma zasnovanu na rastu u jednom tromesečju pa čak i jednoj godini. Na primer od 2001. do 2015. godine prosečan godišnji rast industrije bio je manji od jedan odsto. Tu je bilo i dobrih godina sa rastom od pet odsto, ali i loših kada je padala za 12,6 odsto u krizi. Pitanje je samo šta želimo da istaknemo – ukazuje on.

Savić podseća da u velikoj meri ekonomska situacija zavisi od spoljnih faktora. Recimo, kakva će biti poljoprivredna godina, a agrar čini oko petine BDP-a.

– Pitanje je da li ćemo i sledeće godine imati tri milijarde stranih direktnih investicija, pa i da li će neke investicije otići. Na primer Fijat je 2013. bio hit naše privrede, a sada proizvodi tek malo više od četvrtine tadašnje proizvodnje. Ili recimo neizvesno je kako će se EU odnositi prema železari, ne bih isključio neke sankcije. Pa zatim, zavisimo i od stanja u EU ekonomiji koja je oko jedan odsto, dok su naši najveći trgovinski partneri Nemačka i Italija na granici tehničke recesije – upozorava Savić.

Najviši kvartalni rast u Evropi

Privredni rast praćen je snažnom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava, saopštilo je Ministarstvo finansija komentarišući rast BDP u trećem kvartalu. „Sve to pokazuje da u 2019. godini privredni rast može da bude i veći od projektovanih 3,5 odsto i da dostigne 3,7 do 3,8 odsto, a sledeće godine da premaši četiri odsto“, izjavio je ministar finansija Siniša Mali, dodajući da prema podacima Evrostata, po stopi rasta u trećem tromesečju, među evropskim zemljama Srbija deli prvo mesto sa Mađarskom.