U začaranom krugu (ne)povoljnih kredita

Srbija nema dovoljno sopstvenih sredstava koje bi mogla da usmeri u finansiranje infrastrukture i energetike, a bez toga nema bržeg privrednog rasta, povećanja konkuretnosti i efikasnosti srpske privrede, ocena je kako domaćih tako i stranih ekonomskih stručnjaka. Jedini izlaz su, dakle, inostrani krediti. Uostalom, na kreditima su, ako je moguće što povoljnijim, i druge zemlje u tranziciji bazirale svoj privredni rast. Jedino pitanje koje su tu postavlja jeste do kog nivoa se može ići u zaduživanje, odnosno koliki deo onoga što se svake godine stvori u zemlji može da se izdvoji za servisiranje duga a da to ne predstavlja neki veći problem. Ako je suditi prema podacima zvaničnika, Srbija nije u problemu kada je reč o ukupnom dugu. Istina, u apsolutnom iznosu, taj dug raste, ali njegov udeo u GDP kao i iznos sredstava namenjenih godišnjim anuitetima u državnoj kasi stalno opadaju. Posebno je vidan pad javnog duga države koji sada iznosi 9,4 miljardi evra ili 32 odsto GDP, kako tvrdi ministar finansija Mirko Cvetković, objašnjavajući da bi ove godine u republičkom budžetu trebalo da bude izdvojeno nešto više od 41 milijarde dinara za otplatu glavnice duga i još 17,4 milijardi dinara za otplatu kamata. Ili, drugim rečima, oko devet odsto ukupnih rashoda što je u odnosu na prošlu godinu za oko jedan odsto niže učešće iako je reč o povećanju (za oko osam milijardi dinara) izdataka za te namene. Ali, sudeći prema komentarima stručnjaka koji se sve češće mogu čuti Srbija bi u najmanju ruku trebalo da se zahvali stranim kreditorima na ponuđenim sredstvima «kako bi izbegla dužničku krizu u koju polako ali sigurno klizi o čemu najbolje svedoči podatak da je ukupan dug zemlje premašio 19,3 milijardi dolara, odnosno duplo je veći nego pre sedam godina». Naravno, zagovornici ove ideje ne spore da su Srbiji, investicije, naročito u infrastrukturu, više nego potrebne, ali ne nude odgovor na pitanje kako ta sredstva obezbediti ako ne iz inostarnih kredita. Šta više, oni zagovaraju i relaskiranje budžeta, posebno u delu koji se odnosi na socijalna davanja i subvencije privredi, kao i smanjenje poreskog opterećenja privrede i građana, pri čemu zaboravljaju na podatak da je spoljni dug 2000 godine iznosio 177 odsto GDP a da danas ne premašuje 60 odsto po čemu je Srbija u boljoj poziciji čak i od mnogih razvijenijih država.

Odnos spoljnog duga i GDP

Prema procenama analitičara Unikredit banke ove godine bi udeo bruto spoljnog duga u GDP Bosne i Hercegovine trebalo da iznosi oko 58,4 odsto, u Bugarskoj čak 82 odsto, u Hrvatskoj 85,9 odsto, u Mađarskoj 89,4 odsto, a u Srbiji 64,3. Jedino je Rumunija u boljoj poziciji sa udelom od 27 odsto. Ali u Litvaniji spoljni dug učestvuje sa 63,2 odsto, u GDP u Poljskoj – 46,4, u Češkoj – 37,3, Slovačkoj – 45,9 odsto a u Sloveniji sa 86,5 odsto.

Vest da je Vlada Srbije ugovorila nove kredite sa Evropskom investiciom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj kojima će bit finansirani rekonstrukcija mosta Gazele i još 100 mostova u Srbiji, izgrađena jedna velika trafo stanica i završena obilaznica oko Beograda, dočekana je u srpskom parlamentu kao još «jedan znak da ova vlada, kao i one prethodne vode Srbiju u ponor jer svojim unucima ostavljamo u amanet kredite kojima strane države i banke stimulišu sopstvenu a ne našu privredu». A Vlada je očito želela da ove godine, osim pomenutih novih kredita vrednih nešto više od 320 miliona evra, iskoristi i neke od ranije odobrenih a nepovunčenih sredstva, koncentrišuči se, kako je to napomenuo potpredsednik Vlade Božidar Đelić « na nekoliko krupnih infrastrukturnih i energetskih projekata, da bi i na taj način podigla konkuretnost i efikasnost privrede». Zvanično, objašnjenje za uskraćivanje podrške finansiranju ovakvih projekata bilo je da »ni jedna vlada od 5. oktobra nije podnela izveštaj o tome kako su iskorišćeni međunarodni krediti», ili da je nezamislivo «uzimati kredit bez unapred fiksirane kamate», a bilo je i opaski „da takozvane demokratske vlade nikada nisu obelodanile koliki deo odobrenih kredita ide stranim savetnicima, instruktorima, ili nekim drugim stranim stručnjacima koji su povezani sa procesom realizacije kredita niti to koliko su oni koji su ugovarali takve kredite dobili proviziju».

Dug Svetskoj banci dve milijarde evra

Svetskoj banci od koje smo dobijali dve vrste pozajmica, država duguje 403 miliona evra. Po osnovu i IDA kredita. Ovi zajmovi bili su namenjeni strukturnom prilagođavanju, razvoju privatnog i bankarskog kao i socijalnog sektora, projektima razvoja školstva i zdravstva, izvoznim poslovima i podizanju energetske efikasnosti… Najveći deo kredita SB odobren je pod tzv. IBRD uslovima i po tom osnovu ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji dugujemo 1,6 milijardi evra. Najmanji je državni dug Evropskoj investicionoj banci – 52 miliona evra. Poveriocima Pariskog kluba država duguje još 1,7 milijardu evra, dok dug poveriocima Londonskog kluba iznosi 816 miliona evra. Tu su i dugovi vladama Italije i Švjacarske (15, odnosno 10 miliona evra) kao i Centralnoj evropskoj banci (dug iznosi 21 milion evra), dok ostalim stranim kreditorima Srbija duguje još 2,6 milijarde evra.

Uprkos takvim konstatacijama nivo ukupnog spoljnog, a pogotovu javnog duga, nije glavna tema, jer kako tvrdi guvrener Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, «od toga koliko čak i privatni dug brzo raste, mnogo brže rastu devizne rezerve zemlje». Ozbiljno pitanje je, međutim, kako bi se narušena makroekonomska stabilnost i njeno «lečenje» moglo da odrazi na neke buduće obaveze i države i njenih građana. Recimo na to šta bi za naš spoljni dug značilo dalje jačanje dinara, a šta ako bi evro počeo da raste. Da li devizni rizik kod kredita na koji pristaju i privreda i građani u slučaju depresijacije dinara mogu do dovedu do sloma deviznog tržišta i nužno na državni teret prenosu i sav privatni dug koji već sada čini 54 odsto ukupnog duga jedan je od razloga za zabrinutosti, koju je pokazao i MMF analizirajući stanje našeg ukupnog duga. A analize pokazuju da je država Srbija u 2007. godinu ušla sa ukupnim dugom od 9,4 milijarde evra pri čemu je dug u dinarima bio nešto veći od 566 miliona evra i to po osnovu dugoročnih i kratkoročnih hartija od vrednosti, obaveza po osnovu neplaćenih penzija zemljoradnicima i penzionerima PIO i pretvaranja kredita banka nosiocima primarne poljoprivredne proizvodnje u javni dug. Svojim građanima država je bila dužna 3,2 milijarde evra (po osnovu stare devizne štednje) i 33,6 miliona evra (za zajam za privredni preporod). Dakle, 3,8 milijardi od ukupno 9,4 milijarde evra je zapravo unutrašnji dug države. Ostatak od 5,6 milijarde evra je spoljni javni dug pri čemu je najveći deo direktno zaduženje a oko 600 miliona evra su garancije koje je država dala javnim preduzećima za njihovo zaduživanje. Tu su zajmovi koje je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila EPS za rekonstrukciju i revitalizaciju energetskog sektora, zatim železnicama Srbije za sanaciju koridora 10, Putevima Srbije takođe za koridor 10 i most kod Beške, gradovima Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu za unapređenje sistema vodosnabdevanja, Subotici za modernizaciju mreže za otpadne vode. U ovom trenutku javna preduzeća duguju EBRD 168 miliona evra, a Evropskoj investicionoj banci 291 miliona evra. Dug energetskog sektora nemačkoj KFW banci iznosi 40 miliona evra i ta sredstva su utrošena isključivo za remont Rudarskog basena Kolubara i TE Nikola Tesla, nabavku opreme za Tamnavu i rehabilitaciju HE Bajna Bašta. Krediti koje je EU odobrila EPS, železnici i Putevima Srbije iznose 223,7 miliona evra i iskorišćeni su za reprogram kredita Evropske investicione banke.
U ovoj godini zaduživanje je ograničeno na 1,5 odsto ukupnih budžetskih rashoda, odnosno na nešto više od 1,2 milijarde evra. Planirano je da EBRD dobije garancije za tri kredita vredna oko 150 miliona evra. Reč je o zajmovima za kreditiranje projekta sanacije Gazele, potom za finasiranje komunalne infrastrukture lokalnih samouprava i železnice. Evropskoj investicionoj banci trebalo bi dati garancije za zajamove od 206 miliona evra koji će biti namenjeni izgradnji Koridora 10, rehabilitaciji puteva i mostova širom Srbije, sanaciji Gazele i železnici Srbije. Za nastavak rehabilitacije ugljenokopa Nikola Tesla i instalaciju novog sistema skladištenja pepela Nemačka razvojna banka (KFW) očekuje garanciju države za zajam vredan 36 miliona evra, dok je za finansiranje lokalnnih vodvoda i kanalizacije spremna da odobri kredit od 10 miliona evra a za razvoj lokalne putne infrastrukture još toliko novca. Od Vlade Srbije se očekuje da ponudi garancije Vladi Francuske za zajam od 40 miliona evra koji bi bio iskorišćen za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Vladi Španije treba dati garancije za kredit od 37 miliona evra za nabavku putničkih i teretnih vagona za srpsku zeleznicu, a vladi Austrije za kredit odobren Kruševcu za sanaciju deponije u ovom gradu od 2,3 miliona dolara. I sa Svetskom bankom je postignut dogovor o novim pozajmicama u iznosu od 12,5 miliona evra i 171 miliona dolara namenjeni realizaciji pet projekata. Reč je o razvoju Bora, podizanju energetske efikasnosti rehabilitaciji sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, rekonstrukciji saobraćajnica i reformi poljoprivrede. EIB će sa 150 miliona evra finansijski podržati obnavljanje kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, a Banka Saveta Evrope će sa 60 miliona evra kreditirati izgradnju stanova za izbeglice, sanaciju klizišta i rekonstrukciju sistema Veliki bački kanal. Postignut je preliminarni dogovor sa KFW o odobravanju kredita namenjenog rekonstrukciji toplana u lokalnim samoupravama od 12 miliona evra. Konačno, Vladi Španije trebalo da budu date garancije za zajam u visni od 8 miliona evra.