Foto: EPA/ ĐORĐE SAVIĆ

Objasnio je da ne postoji tehnički način da država dalje finansijski učestvuje u širenju poslovanja „Konstantina Velikog“ a dan-dva nakon te izjave, zajedno sa ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranom Mihajlović, najavio pomoć kroz donacije i stručne obuke aerodromu u Banjaluci, koji čak i nije u Srbiji, nije je u vlasništvu Srbije, pa ni Republike Srpske, već grada u kome se nalazi.

Tajming te najave i „ultimatum“ prethodno postavljen Nišlijama na koji su oni odgovorili višednevnim protestima, otvorio je nova pitanja. Najvažnije je zašto se vlast baš sad setila da mora da preuzme niški aerodrom i šta je pravi razlog za to.

Jedna od spekulacija je da u pozadini zahteva stoji sumnja centralne vlasti da neće moći da kontrolišu lokalno rukovodstvo i menadžment aerodroma koji su uspeli da ga u kratkom roku i uz podršku gradskog budžeta vrtoglavo razviju. Na to se nadovezala pretpostavka da to ima veze sa koncesijom za „Nikolu Teslu“, koja bi možda mogla da bude ugrožena ako Niš nastavi započeti trend. Jer iako u početku negirano, praktično je uz malo konfuznih izjava ministarke i Aleksandra Vučića, potvrđeno da postoji ograničenje u ugovoru o koncesiji sa Vansijem, i da okolne vazdušne luke ne smeju da imaju više od milion putnika dok Francuzi ne postignu promet od 12 miliona.

Koliko god da ta odredba ugovora koji još nije objavljen određuje rast niškog „Konstantina“, ostalo je nedorečeno i zašto se uslovljava formalnim vlasništvom ulaganje u domaći infrastrukturni objekat, koji je pokazao da može biti itekako isplativ i da značajno doprinosi razvoju ostale privrede u tom delu Srbije.

– Apsurd je da se strani investitori subvencionišu pod nejasnim uslovima koji često javnosti nisu ni predočeni, a da se našem gradu Nišu odbija pomoć da razvije svoj aerodrom. To nije lako objasniti. Dodatni problem je to što su mnogi aranžmani sa strancima za nas izuzetno nepovoljni i to se vidi tek kasnije, kada ugovori ili uslovi postanu dostupni. Činjenica je da pri sklapanju takvih poslova našu stranu predstavljaju funkcioneri, zvaničnici i političari, a da sa druge strane sede prekaljeni privrednici i eksperti koji tačno znaju šta investicijom žele da postignu. To nisu ravnopravni uslovi i država bi konačno morala da uključi iskusne stručnjake, jer je pregovaranje i nauka i veština – kaže za Danas ekonomista LJubomir Madžar, i naglašava da bi subvencije i aranžmane trebalo usmeriti ka domaćim firmama i sredinama, a sa strancima drastično smanjiti jer iz dosadašnjeg iskustva ne ispunjavaju ciljeve koji se očekuju.

On dodaje da su u slučaju niškog aerodroma, nezgodne okolnosti to što koncesija za „Nikolu Teslu“ uopšte pominje konkurenciju u regionu, što je ograničava, jer to nije dobro ni za razvoj beogradskog ni za niški i ostale aerodrome u zemlji.

– U ovakvim okolnostima, potpuno je nejasan motiv za ulaganje Srbije u razvoj banjalučkog aerodroma, osim nacionalnog patriotskog stava kojim bi se pokazalo da jedna srpska zemlja pomaže drugoj srpskoj zemlji. Ali, i u takvim uslovima, vlast koja želi da dokaže koliko joj je stalo do ekonomskog razvoja, nema objašnjenje za uslov koji je postavljen niškoj javnosti – zaključuje Madžar.