Zašto dalje jačanje dinara ne bi bilo poželjno (1)

„U najvećoj meri to je bio rezultat odluke Federalnih rezervi SAD da povećaju osnovnu kamatnu stopu i očekivanja tržišnih učesnika da će centralna banka SAD u narednom periodu povećavati kamatne stope brže nego što je inicijalno očekivano“, konstatovali su analitičari NBS. Nasuprot tom trendu od juna je prisutno stalno jačanje dinara, što je takođe sezonskog karaktera. Činjenica je, naime, da se u maju i junu država zaduživala tako što je emitovala dužničke papire u nešto većem obimu. Prema podacima Uprave za trezor sredinom juna su reemitovane dvogodišnje državne obveznice u iznosu od 14 milijardi dinara, a godišnja kamatna stopa iznosila je 4,65 odsto (registrovano je još nekoliko većih emisija sa atraktivnim kamatnim stopama). To je povećalo ponudu deviza, jer su investitori na tržištu menjali evre i kupovali dinare a da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa dinara NBS je intervenisala na deviznom tržištu.

Treba podsetiti da u ovom periodu godine vrednost domaće valute raste, što se može pripisati pojačanom prilivu deviza, koje naši građani zaposleni u inostranstvu troše na odmoru u Srbiji. Da je reč o velikom prilivu strane valute o tome svedoči podatak da po osnovu deviznih doznaka u Srbiju godišnje uđe oko tri milijarde evra. U NBS ističu da je uravnotežena ponuda i tražnja za devizama posledica usklađenosti platnog bilansa, kao i rasta izvoza. Raste i poverenje stranih investitora u budućnost domaće ekonomije, a stabilnosti na deviznom tržištu doprinelo je i povećanje aktive banaka vezane za evro, što zapravo ukazuje na pojačanu kreditnu aktivnost bankarskog sektora. Aprecijacijske pritiske izazvao je i nešto veći otkup deviza. S druge strane, Centralna banka, koja u narednom periodu ne očekuje značajne turbulencije na deviznom tržištu, „priznala“ je da nije očekivala ovako snažan pozitivan uticaj iskazanog poverenja stranih investitora i kupovine dinarskih hartija od vrednosti na jačanje vrednosti dinara. Domaća valuta jača podržana i očekivanjima da će, uprkos početno slabijem rastu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu, na kraju godine biti zabeležen rast od oko tri odsto. Jedan od razloga jačanja dinara je plitko devizno tržište, i menjači koji dnevno nude bankama i po nekoliko miliona evra, koje prodaju naši gastarbajteri, kao i turisti u tranzitu. Pozitivna strana jačanja dinara ogleda se u padu inflacije i troškova kredita, ali negativno utiče na konkurentnost privrede, odnosno izvoz i zaposlenost. Privredi, dakle, više odgovara kad je kurs dinara za dva-tri procenta ispod njegove realne vrednosti, jer podstiče izvoz, rast i zapošljavanje, i to uz umerene kapitalne gubitke, dok jačanje domaće valute slabi konkurentnost. Osim toga, kratkoročne koristi od jačanja dinara su vidljivije, jer se odmah primeti pad troškova kredita i inflacije, dok su dugoročne štete, iskazane kroz pad izvoza i zaposlenosti, manje uočljive. Zato bi NBS trebalo podjednako odlučno da sprečava veće skokove vrednosti dinara, kao što sprečava njegovo naglo slabljenje.

Ako imamo u vidu da je naša ekonomija u velikoj meri uvozno orijentisana, dalje znatnije jačanje dinara bilo bi moguće samo uz znatni rast izvoza i investicija. Drastičan skok dinara ne samo da nije moguć, već je i nepoželjan, jer bi u tom slučaju izvoz bio manje konkurentan, što bi podstaklo uvoz, a posledično bi se to negativno odrazilo na privredni rast. I još preciznije, ukoliko bi vrednost dinara nastavila da raste to bi izazvalo nagli pad inflacije, jer bi uvozna roba bila znatno jeftinija, a takav trend ostavio bi dosta prostora za snižavanje kamata. Jačanje dinara bi, takođe, dovelo i do znatnog pada javnog duga u odnosu na BDP. Zvanični podaci govore da je NBS, od početka godine do 15. avgusta, kada je kurs dinara pao ispod 120 dinara za evro, na deviznom tržištu kupila 815 miliona evra i prodala 345 miliona (od početka godine dinar je prema evru ojačao za 3,4 odsto). Realno je očekivati da će u poslednjem kvartalu doći do sezonskog povećanja tražnje za evrima, pa tako i slabljenja dinara. Tražnju će povećati preduzeća koja u tom periodu intenzivnije otplaćuju svoje inostrane obaveze, uvoze energente i robu široke potrošnje. Moglo bi se zaključiti da je trend rasta vrednosti dinara kratkoročnog karaktera, kao i da će sa novim poslovnim ciklusom (od septembra do oktobra), kada se očekuju veća plaćanja privrede prema inostranstvu, dinar malo oslabiti u odnosu na evro. Treba imati na umu i to da je dinar, takoreći tradicionalno, deprecijacijska valuta – zbog deficita platnog bilansa.

Autor je ekonomista – naučni savetnik