Foto: BETAPHOTO/DRAGAN KARADAREVIC/MOIako poslednji paket mera pomoći privredi još nije “opremljen” odgovarajućim odlukama Vlade, prema najavi predsednika Alesandra Vučića, mala i srednja preduzeća mogu da očekuju iz budžeta još tri mesečne tranše od po 50 odsto minimalca, kao i da se garantna šema za njih proširi sa ranijih 1,5 milijardi evra na dve milijarde.
Ovoga puta definisana je i podrška jednom sektoru, firmama koje rade u drumskom prevozu putnika koje će u narednih šest meseci dobijati po 600 evra po autobusu.
To je jedini sektor koji je ovoga puta izdvojen a pomoć je značajnija nego na primer turizmu, posebno agencijama, rent a kar-u i ugostiteljstvu iz prošlogodišnjeg paketa.
Naime, više od pola godine većina turističkih agencija imala je prihod nula, ugostitelji ili nisu radili ili su bili u formatu koji je donosio gubitak a na destinacijama je zbog nedostatka gostiju prema nekim procenama zabeležen minus od oko 300 miliona evra.
U prvoj ovogodišnjoj raspodeli pomoći za sada zadovoljni su jedino prevoznici.
Prema rečima Gorana Aleksića, generalnog direktora Poslovnog udruženja Srbijatransport, prošla godina je firmama koje se bave prevozom putnika donela pad prihoda od oko 30 odsto.
– U jednom periodu bio je zabranjen rad, nije bilo ekskurzija, turističkih putovanja, ukinut je međunarodni prevoz putnika odlukama drugih država. Firmama je bilo jako značajno to što su dobile onih 126.000 dinara minimalca po zaposlenom prošle godine, što je prema našim analizama za ceo sektor iznosilo oko 11 miliona evra. Sadašnja pomoć je daleko veća, direktno je sektorska i izuzetno je važna da se prevaziđu sadašnje okolnosti. Ceo prihod u tom sektoru 2019. godine iznosio je 600 miliona evra, oko tog iznosa kretao se i ranijih godina, dok je u 2020. zabeležen pad za trećinu, za oko 200 miliona evra. Funkcionisanje grane delelimično su pomogle prethodne mere od odlaganja poreza do jako povoljnih kredita, ali bez ovogodišnjih, koje su izuzetno značajna pomoć, delatnost ne bi mogla da se održi – kaže Aleksić za Danas.
On naglašava da je u toj grani zadržan nivo zaposlenosti, posebno vozača koji su inače deficitarno zanimanje. Ali, sektor se i pre korone borio sa velikim problemima, zbog znatno starijeg voznog parka nego u EU, kao i zbog visokih akciza na dizel gorivo koje su znatno iznad nivoa iz direktiva EU, čak za deset do 12 dinara po litru, pa domaći prevoznici nisu u ravnopravnom položaju sa evropskim jer im struktura troškova ne omogućava značajnije obnavljanje voznog parka niti adekvatne zarade za zaposlene.
– Ovde se ne postavlja pitanje da li će da opstane neki prevoznik, već da se delatnost održi. Kad vidite strukturu troškova gradskog prevoza, posebno u manjim sredinama gde lokalne samouprave nemaju sredstava za subvencije kakve dobijaju recimo u Beogradu ili Novom Sadu, jasno je da to ne može biti održivo. Nabavka novog autobusa podrazumeva izdvajanje od 250.000 do 350.000 evra, zarade vozača su manje nego vani pa je problem nedostatka te profesije, a sve to dodatno dolazi do izražaja u pandemiji, zbog ograničenja koja su usledila. Zastoj u toj grani preliva se i na druge sektore, autobuske stanioce ostale su bez ogromnog dela prihoda, a ograničenje u mobilnosti stanovništva usporilo je ukupnu privrednu aktivnost – kaže Aleksić i negira tezu da se vlast potrudila da održi tu granu jer računa na to da će autobuski saobraćaj biti neophodan u predstojećoj izbornoj kampanji.
“Izborne kampanje su dobre za prevoznike, oni tada zarade dobar novac. Mi volimo I sportske događaje, kulturne, volimo i ekskurzije. Toga sad nema a i inače je to samo jedan deo posla”, objašnjava on.
Direktorka čačanskog Jugoprevoza Dušica Stevanović Lužanin kaže za Danas da pomoć iz sektorskih mera ne može u potpunosti da pokrije gubitke iz prethodnog perioda, ali da će ih ublažiti što prevoznicima mnogo znači, omogućiće im da sačuvaju kompanije u tom sektoru koji se našao u vrlo teškoj stuaciji.
To potvrđuje i Goran Nikolić, direktor i vlasnik Nikolićprevoza ali misli da su mere mogle da budu i drugačije kreirane.
– Ova sredstva pokriće nekih desetak odsto nastalih troškova. Ali, mi smo velika firma, imamo 40 autobusa, prisutni smo i u drugim delatnostima a da radimo samo međunarodni prevoz već bismo stali. Mislim da je sektorske mere trebalo usmeriti na firme koje se bave međunarodnim prevozom putnika, jer to ne radi, dok gradski prevoz funkcioniše i greška je to što je i on obuhvaćen – kaže Nikolić.
Pomoć prevoznicima oko 40 miliona evra
U drumskom prevozu putnika radi osam javnih preduzeća, poput GSP u Beogradu ili JGSP u Novom Sadu i na njih se sektorske mere ne odnose, već na 805 firmi sa licencama za javni prevoz koje raspolažu sa 8.390 licenciranih autobusa a upošljavaju oko 23.000 radnika.
To znači da će samo po osnovu broja autobusa, ta grana da primi nešto više od pet miliona evra mesečno, ili 30,2 miliona u narednih šest meseci, dok će za zarade zaposlenih, odnosno tri puta po polovina minimalca dodati još nešto manje od devet miliona evra, pa će ukupno izdvajanje države dostići oko 40 miliona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
