Zbog niske otkupne cene ostaju neobrani višnjici u merošinskom kraju 1Foto: Pixabay/Couleur

Veći broj poljoprivrednika sa područja opštine Merošina odustao je od berbe višanja zbog otkupne cene od samo 30 dinara po kilogramu.

Stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je agenciji Beta da višnje beru samo oni koji imaju mašine za berbu i oni koji su u velikim dugovima, pa da ih koliko toliko umanje.

„Sa cenom od 30 dinara proizvođači nemaju od ovogodišnjeg roda nikakvu zaradu, jer su troškovi berbe 20 dinara po kilogramu, plus hrana i smeštaj za berače. Višnje beru oni koji su se zadužili za repromaterijal i za mehanizaciju, pa da barem malo smanje dugove“, kazao je Stojanović.

On je istakao da je kvalitet ovogodišnjeg roda izuzetan, međutim, otkupljivači pronalaze najrazličitije izgovore da bi višnje ocenili drugom, a ne prvom klasom koja se plaća 40 do 50 dinara.

„Proizvođači su nemoćni da bilo šta učine jer tržište kod nas nije zaživelo. Otkupljivači su postigli dogovor i ‘drže cenu’ i imaće odličnu zaradu i oni i prerađivači. Po našim procenama prerađivači će imati 40 dinara ‘čiste’ zaradu po kilogramu višnje. Svi će biti na dobitku, samo proizvođači na gubitku“, naglasio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, na svetskom tržištu kilogram višanja i to lošijeg kvaliteta košta 1,2 evra.

„Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu“, izjavio je Stojanović.

On je istakao da je prošle godine bila slična situacija sa otkupom, a kako stvari stoje ni naredna godina neće biti ništa bolja.

„To će svakako uticati na smanjenje zasada, koje već ionako prepolovljuje insekt žilogriz. Mladi napuštaju proizvodnju višanja i odlaze iz sela jer ne vide više nikakvu perspektivu ovde“, rekao je Stojanović.

Na području opštine Merošina višnjom je zasađeno oko 2.000 hektara, a oko 90 odsto domaćinstava obrađuje sopstvene višnjike.

Merošina ima hladnjaču „Voćar“ kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača. Proizvođači veruju da se stečaj namerno odugovlači kako bi otkupljivači imali sigurno tržište i mogli da obaraju cenu po svom nahođenju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Zbog niske otkupne cene ostaju neobrani višnjici u merošinskom kraju”

  1. Slušam pre neki dan onog jadnog ministra, kome su usta bila puna hvale, novootvorenih zadruga, subvencija i pomoći poljoprivredi a potom i telefonske sagovornike koji se javljaju da podrže njegove „izvanredne“ napore i rezultate za unapredjenje poljoprivrede?! Neverovatno je koliko slepila postoji kod ljudi, koji bi morali da znaju stvarno stanje na terenu. Sve je uradjeno da se poljoprivrednici unište. Posebno na području Topličke kotline, koja je, čini mi se, predodredjena da se i na ove plodne ravnice nasele neki drugi ljudi, koji nam već reže i laju za vratom?! Zar je moguće da cenu od 30 dinara za kilogram višanja, uz odbitak od 20 dinara za berača, bilo ko, smatra normalnom a ne otvorenim pljačkanjem ovih preostalih jadnika koji nemaju izbora?! Da li neko zna šta znači kilogram višanja i šta znače onih 10 dinara, koji mu ostaju. Za obradu, za prskanje, za oranje i što mu ostane, od tih 10 dinara, da deci kupi odeću i obuću.?! Da li neko razmišlja kako će taj poljoprivrednik, koji je ustvari, postao najamni radnik na sopstvenom imanju, koji radi za interese nekoga drugoga, preživeti?! Kako će on da izdržava svoju familiju, da školuje svoju decu, da kupi sebi odelo cipele, hranu? Gospodo, da seljak kupi kamen iz reke po toj ceni ne bi mu se isplatilo?! Šljiva 8 dinara po kilkogramu, industrijska jabuka 10 dinara, kupine 30 dinara itd.itd.?! Investiranje i ulaganje u poljoprivredu me podseća na ozakonjeni način pljačke. Dele se novci pojedincima, uzima se „piksla“, takvi „poljoprivrednici“ za godinu-dve dižu sidro i odlaze vani?! Podižu se hladnjače uz ogromne subvencije, uz jedinu obavezu pridržavanja da se podignu na odredjenoj lokaciji, zauzvrat, one su se pretvorile u filijale preko kojih se vrši organizovana pljačka i devastacija sela. Da seljaci imaju mogućnosti i minimalnu ekonomsku sigurnost, trebali bi da ostave voćnjake neobrane. Neka hladnjačari i njihovi mentori iz vlasti preradjuju nešto drugo. Možda fekalije, pošto veliki broj naselja nema kanalizaciju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.