Zoran Petrović: Trebalo je da budemo hrabriji u reformama 1Foto: Beta/EXECUTIVE GROUP/AMCHAM SERBIA/DS

Pre tačno 20 godina, nepunih godinu dana nakon petooktobarskih promena, 13 stranih investitora osnovalo je udruženje Američka privredna komora. Nakon dve decenije ovo udruženje koje danas broji 206 članova bilo je svedok i učesnik i tranzicije.

Kako ekonomske reforme izgledaju iz ugla investitora za Danas govori predsednik UO Amčama Zoran Petrović.

* Amčam izdaje svake godine bilten pod nazivom „Prolazno vreme“. Pa kakvo je prolazno vreme Srbije u procesu približavanja Evropskoj uniji što je bio glavni cilj?

„Posle 20 godina može se reći da je moglo i moralo biti mnogo brže. Većina svakako nije očekivala da ni posle toliko godina nećemo biti u EU. Bilo je perioda kada smo u reformama pravili dva ili tri skokovita koraka napred a bilo je i kada bi napravili jedan napred, a dva nazad. Snažno nas je pogodila i svetska ekonomska kriza, kao i različiti događaji koje su imali uticaja na političku stabilnost, a koja je uvek od velike važnosti za investitore.

Amčam je dao i dalje daje značajan doprinos boljem poslovnom ambijentu i to posebno kroz i unapređenje mnogih od 200 usvojenih zakona i 500 podzakonskih akata, kao i praćenjem primene, vodeći se uvek najboljom svetskom praksom razvijenih zemalja iz kojih najveći broj naših članice i dolazi. Naročito bih istakao regulativu iz oblasti i zaštite intelektualne svojine, Zakon o inspekcijskom nadzoru, koji je omogućio koordinirani nastup inspekcija u borbi protiv sive ekonomije, Zakon o planiranju i izgradnji, koji je doprineo da imamo građevinski bum i Zakona o radu, koji je doneo poboljšanja u toj oblasti.

* Šta danas članice Amčama vide kao prepreku za rast poslovanja?

Već sedam godina pravimo istraživanje i tu se vidi da su u fokusu naših članica pre svega vladavina prava, efikasnost pravosuđa, korupcija, efikasnost javne administracije, konsultacije sa privredom prilikom donošenja propisa kao i praćenje i merenje efekata istih. Imali smo prilike da slušamo pre nekoliko dana predstavljanje knjige g. Pavla Petrovića, a pre dve godine je Fiskalni savet objavio analizu o, između ostalog, uticaju vladavine prava i korupcije, prema kojoj ovi faktori utiču na to da ne ostvarujemo pun potencijal ekonomskog rasta tj umanjuju ga za 1pp godišnje.

Naučni, teorijski rad i percepcija privrednika se poklapaju. i Kod nas se može desiti da, iako radiš u skladu sa propisima, završiš u potpunoj pravnoj neizvesnosti. i Pogledajmo šta se dešava sa bankama i masovnim tužbama za naknade za odobravanje kredita i za osiguranje NKOSK, koje mogu dovesti u pitanje i samu stabilnost finansijskog sistema. Radi se sada već o preko 160.000 tužbi. i Zakon o obligacionim odnosima postoji od 1978. godine, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga od 2011. Imamo Odluku NBS o efektivnoj kamatnoj stopi od 2006. g. i na transparentan načina u predugovornoj fazi upoznajemo klijete sa svim naknadama i troškovima koji mogu pasti na njihov teret, da bi mogli na racionalan način da donesu odluku. Sada se donose presude po kojima je trebalo da objašnjavamo i specifikaciju tih naknada tačnije da navedemo valjda koliko smo struje, papira, tonera, mauelnog rada itd potrošili jer bi ta „specifikacija“ „pomogla“ klijentu da donese pravu odluku!!?? To ne piše niti u jednom propisu. O tome da su ljudi koji su uzeli stambene kredite prošli dokazano jeftinije zbog postojanja osiguranja NKOSK-a i da ne pričamo.

* Srbija je ipak prethodnih godina zabeležila snažan priliv stranih investicija. Šta nas je to stavilo na mapu investitora?

Poslednjih pet godina u proseku učešće SDI u BDP-u je bilo oko sedam odsto. Makroekonomski indikatori i političke prilike su stabilni i ostvaren je napredak na Doing business listi. Zemlja se kreće prema EU, iz koje i dolazi najviše investicija. Mogućnost da se odbace veće stope prinosa na investirani kapital u odnosu na razvijena tržišta. Tu su i subvencije. Strani investitori i uživaju i zaštitu zemalja iz kojih dolaze i svojih udruženja.

* U pomenutoj knjizi autori tvrde da u jednom trenutku zemlja više ne može da se oslanja na transfer tehnologija iz razvijenih zemalja, već da mora domaća privreda i to pre svega mala i srednja preduzeća da kreiraju inovacije. Kako vi vidite šta je potrebno da se osigura dugoročni rast, kao onih sedam odsto tokom jedne decenije što je Svetska banka predstavila pretprošle godine?

To sa inovacijama će možda važiti u dogledno vreme za neke od zemalja i centralne i istočne Evrope. Daleko smo mi od toga. Prvo da pređemo „copy paste“ fazu sa prenosom znanja i tehnologije. Naravno, podsticanje inovacija je važno i neke stvari su tu (poreski podsticaji, programi Fonda za inovacije itd..). Recept je rast i održavanje visokog učešća investicija u bdp. Azijske zemlje su imale visoko učešće od 30-40%. i i dok sa javnim poslednjih i godina stojimo sve bolje, kao i sa stranim, nedovoljne su domaće privatne i investicije. Nama su potrebne investicije u sektore i razmenjivih dobara višeg stepena obrade i povezivanje sa onim zemljama koje su motor razvoja Evrope. Nema male i zemlje koja je uspešna a i da nije okrenuta izvozu. Druga stvar su uslovi koje smo već ranije u razgovoru pomenuli. Naše članice govore i o potrebi unapređenja carinskih, poreskih i procedura i u deviznom poslovanju. Ove poslednje manje-više u ovom obliku postoje još iz socijalističkih vremena. Zakon o deviznom poslovanju sa propratnih četrdesetak akata kreira nepotrebnu birokratiju, čini i preduzeća i banke neefikasnim. Otežava inovacije, posebno u platnim uslugama sa inostranstvom, e-komercu, alternativnim i izvorima finansiranja iz inostranstva…Takođe, važno je i obrazovanje a po prvi put članice govore i o problemu dostupnosti radne snage.

* U poslednje dve decenije prošli smo kroz dve svetske krize. Da li smo nešto naučili iz one iz 2008. godine?

Naučena lekcija iz svetske ekonomske krize 2008/2009. godine jeste da treba brzo da se dela. Tada se predugo debatovalo u zemljama da li treba intervenisati, kada, kako, koliko… i to je urušilo poverenje i građana i privrede. Sada su sve i zemlje brzo reagovale. Srbija je uspela da fiskalnim i monetarnim stimulansima održi poverenje. Ima i onih koji su izuzetno ugroženi kao što je međunarodni putnički saobraćaj, delovi autoindustrije, turizma, ugostiteljstvo, industrija zabave, građani u neformalnom sektoru…Te mere su delovale kao amortizer. Jedino – moralo se biti selektivniji. Pokazalo se jako dobrim što smo uradili fiskalnu konsolidaciju i treba uvek za to odati priznanje, i pomenuti ljude koji su tome doprineli, kao što je bivši ministar finansija Dušan Vujović. i prvi i drugi, pa i treći paket mera utiče na to da ima manje građana i preduzeća koji ne mogu da otplaćuju obaveze. Država je dala i garancije za MSP za kredite koji su do sada ugovoreni za 1,8 milijardi evra i to u trenutku kada su se kreditne politike zaoštrile. Potrebno je da prođe vreme da se sagledaju efekti, ali idealan scenario je da ostvarimo solidan ekonomski rast i da isplivamo iz ovoga sa što manje štete.

* MMF je pre nekoliko dana povećao projekciju rasta Srbije sa pet na šest odsto. Kako vaša banka vidi rast u ovoj godini?

Rajfajzenovi analitičari su nedavno korigovali projekciju sa 4,5 na 5,5 odsto. Sada imamo podatke iz prvog kvartala koji je bio dobar, uzimajući u obzir visoku bazu i iz prošle godine. Ohrabruje rast industrije, trgovine kao i izvoza. Na korekciju projekcije je uticao i rebalans budžeta koji će još više pogurati javne investicije.

* Da li će pandemija ostaviti iza sebe trajne promene u poslovanju preduzeća?

Pandemija ubrzava neke i ranije trendove, pre svega digitalizaciju i to u mnogim oblastima. Ostaće fleksibilniji pristup načinu rada i firme, pre svega iz uslužnog sektora, će to iskoristiti da smanje troškove. Neće biti potrebna ista kvadratura kancelarija i oslobađaće se poslovni prostor. Zadržaće se rad od kuće, kancelarije će drugačije izgledati. Što se tiče nas uštede po osnovu rada od kuće zbog manjih troškova prevoza, goriva, potrošnje energije, materijala itd bile su veće od troškova za mere zaštite od korone i mi ćemo zadržati kao benefit rad od kuće od 30 odsto.

* Prošle i ove godine zdravstvo je na velikom ispitu. Da li bi privreda mogla da pomogne zdravstvenom sistemu?

Od početka pandemije članice su donirale više od pet miliona evra Vladi RS, RFZO-u, Crvenom krstu i drugim organizacijama. Odgovornim odnosom prema našim zaposlenima, podržavajući proces vakcinacije, primenjujući lokalne preporuke ali i najbolju globalnu praksu naših matica, uticali smo da broj zaraženih bude manji a time i umanjili pritisak na i za zdravstveni sistem.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.