Hrvatska krava nekako preživela

Bilo je to ono vreme kad je čitav svet čamio u karantinu, te su opustele plaže od Dubrovnika do Rovinja, hrvatske ribare i kafedžije, hotelijere i zagrebačke političare sve jednako bacale u očaj.

U Beogradu su predsednika bacale u sevdah.

„Kao što će Kina za dve i po do tri godine prestići Ameriku“, tako će Srbija prešišati Hrvatsku, ponosito je maštao naš vođa na RTS-u.

„Sada je 7,6 milijardi evra u korist Hrvatske“, računao je predsednik, „bili su 100 godina ispred nas“.

„Oni će na kraju godine imati BDP 48,3 milijarde evra, a mi 46,1. To je razlika od samo dve milijarde’, priviđalo se Vučiću.

Da se podsetimo, da smo pre tih godinu dana na ovom istom mestu u tekstu „Da Hrvatskoj crkne krava!“ primetili da se predsednik tada nije radovao tome što će Srbija da mnogo poraste, već što će Hrvatska mnogo da padne. Konkretno, Vučić se nadao da će njihov BDP da se smanji sa 53,6 milijardi evra na 48,3 milijarde, a da će naš da skoči jedan milimetar, sa 46 na 46,1. Onda je odatle „mačji kašalj“ da do kraja 2021. Hrvatsku prestignemo.

Vučić je pogrešio.

Godinu dana kasnije, od ovih iskreno blamantnih priželjkivanja da se uzdignemo tako što ćemo druge uniziti, nema ništa.

Hrvatska je prošlu godinu završila sa 49,3 milijarde BDP-a, milijardu više nego što je bila Vučićeva želja, što uz 46,4 koliko smo mi postigli, znači da nam umesto „samo dve milijarde“ sada beže „samo tri milijarde“. Što je kao što znamo, sve samo ne „samo“.

Još gore po predsednikove šanse da mu ovaj san postane java – plaže od Dubrovnika do Rovinja umesto očajem, hrvatske kafedžije ovih dana ispunjavaju umorom. A umor je dobar za BDP.

Međunarodni monetarni fond očekuje da Hrvatska ove godine ostvari realni rast privrede od pet do šest odsto, slično kao i Srbija za koju takođe prognozira šest procenata. Uz to, Hrvatska narodna banka računa ugrubo sa nekih dva odsto inflacije, a Narodna banka Srbije sa tri do 3,5. Drugačije rečeno, mrka kapa.

Čak i da Srbija ostvari ne šest nego sedam odsto realnog rasta, a Hrvatska samo pet, a ne šest koliko im potencijalno daje MMF, komšijama ćemo i dalje gledati u potiljak za više od milijardu evra. A ako mi budemo slabiji, a oni bolji, onda će i u 2022. razlika opet biti „samo dve milijarde evra“.

Da li će se ovih dana predsednik setiti svoje izjave iz jula 2020? Da li će nam u novogodišnjoj čestitki, pre nego što zakoračimo u, nadamo se, beskovidnu 2022, reći: „Izvinite, Hrvatskoj je krava nekako preživela. I dalje kaskamo za njima.“

Šta bi nam to malo iskrenosti uopšte značilo? Niti bismo živeli bolje da je hrvatska privreda nepovratno lipsala od kovida niti ćemo živeti gore jer nije.  Hrvati i dalje imaju skoro duplo veći BDP po glavi stanovnika od nas (oni 12.500 evra, mi 6.500). Tamo su doduše stvari skuplje nego ovde, ali čak i tako njihov standard je nekih 50 odsto veći nego naš – na svakih 1.000 dinara koje napravimo, neko bi morao da nam pokloni još po 500 da bismo bili „egal“. I da Hrvate „prestignemo“ po BDP-u, i dalje bi oni imali više para nego mi. To nam niko neće kazati. To ne donosi glasove.

Kako ljudima reći: „Puko im turizam, razbio ih kovid, a i dalje žive bolje nego mi.“ Kako posle toga upasti u sevdah – umesto u očaj?