Koliki će stvarno biti popust za struju 1Foto: Luca Marziale Danas

Izgleda da je država odlučila da zakolje vola za kilo mesa.

Predsednik Vučić je ovog vikenda objavio kako će izgledati plan stimulacija stanovništva za štednju struje i dogodilo se baš ono što nije trebalo da se dogodi – vlast je odlučila da škrtari tamo gde ne treba, to jest da građanima da što je moguće manje novca, ne mogavši samu sebe da privoli da se odrekne prihoda sa računa za struju, čak i ako zna koliko će je mnogo više koštati uvoz struje, ako domaća potrošnja drastično ne padne.

Nije ovo prvi put da sopstvenu dobru ideju vlast upropasti time što ne može da podnese da ostane bez novca koji uzima od građana. Poslednji put to se takođe desilo u energetskom sektoru kad je Ministarstvo finansija pošto-poto htelo da od ljudi koji instaliraju solarne panele na svoje krovove naplati PDV na struju koji sami i proizvedu i potroše, što je naravno ohladilo svako interesovanje koje je postojalo za ovakve investicije.

Ovog puta, ako je verovati predsednikovim dosta nepreciznim izjavama, država planira sledeći model: ko uštedi od pet do 20 odsto potrošnje od oktobra nadalje, dobiće 10 odsto popusta na „utrošenu struju i mrežarinu“, ko uštedi više od toga – do 30 odsto, dobiće 20 odsto popusta, a za preko 30 odsto manju potrošnju, popust će biti 30 odsto.

Uz ogradu da je u pitanju samo usmena, dakle, možda i ne baš tačna izjava, valja primetiti da se predsednik potrudio da naglasi da se popust odnosi na „utrošenu struju i mrežarinu“. Da li to znači da se na ostale stavke na računu – trošak garantovanog snabdevača, obračunsku snagu, naknadu za obnovljive izvore energije itd – popust ne obračunava? Šibicarenje jedan kroz jedan.

Naravno, i logično, popust se ne obračunava ni na TV pretplatu, tako da će svi koji očekuju da im račun stvarno bude 10 odsto manji, biti razočarani kad im u novembru stigne prvi „stimulativni“ obračun.

A sad ono bitnije, sam plan. Očigledno je da država računa najviše na građane iz prve kategorije – od pet do 20 odsto, što je i najsmislenije, jer nije verovatno da ima mnogo onih koji lako mogu da spuste svoju potrošnju za više od toga.

Koliko država može da zaradi od njihove štedljivosti i koliko je spremna da im za tu štedljivost ponudi?

Prema predsednikovim rečima, Srbija tokom zimskih meseci troši 120 gigavat-sati struje dnevno, a proizvodiće 100 gigavat-sati, što ostavlja rupu od 20 gigavata koju će morati da popuni uvozom. Uzmimo da je to tačno, mada deluje preterano ako se posmatra ceo zimski period od oktobra do kraja marta.

Stanovništvo koristi otprilike polovinu srpske struje, što znači nekih 60 gigavat-sati dnevno. Ako uzmemo da plan uspe maestralno, i svi građani smanje svoju potrošnju za 20 odsto, to će biti ušteđenih 12 gigavat-sati dnevno, što je po ceni od 500 evra za megavat-sat, nekih šest miliona evra dnevne uštede.

Da bi to postigla država je odlučila da te građane stimuliše sa 10 odsto na ostatak potrošene struje. To je dakle deset odsto popusta na 48 gigavat-sati, po prosečnoj ceni od 10,5 dinara za kilovat-sat sa akcizama i PDV-om – dakle 50,4 miliona dinara, odnosno 430.000 evra.

Da rezimiramo, država je za uštedu od šest miliona evra spremna da se odrekne ukupno 430.000 evra. Deluje dosta jeftino, zar ne?

I jeste jeftino. Prosečno domaćinstvo troši 460 kilovata mesečno. Kada tu potrošnju spusti za 20 odsto i na ostatak mu se obračuna popust od 10 odsto to je veličanstveno stimulativnih 386 dinara!

I slovima, tristaosamdesetššest dinara.

Hajmo biti velikodušni pa pretpostaviti da je potrošnja zimi duplo veća od proseka, iako nije, to je i dalje manje od 800 dinara – a u stvarnosti, jer smo bili previše velikodušni, znatno manje od toga.

I šta ćemo sad? Da li je država zbog svog tvrdičluka upropastila šansu da uštedi šest miliona evra dnevno – 180 miliona evra mesečno, milijardu evra za zimsku sezonu, time što ljudima nije htela da odobri veći popust ili je dobro procenila svoje stanovništvo, računajući da će zbog 400 do 700 dinara manje, svim silama pokušavati da uštedi svaki peti kilovat?

Da je duplirala popuste, i dalje bi to koštalo manje od milion evra mesečno, a šansa da ljudi stvarno posegnu za prekidačem za svetlo bila bi daleko veća. Ovako, umesto da smanje potrošnju za 20 odsto, mnogi će se zadovoljiti sa ponuđenih pet odsto uštede i deset odsto popusta. Takva računica ima smisla za građane, ali za državu ona znači stotine miliona evra više za uvoz struje. I na kraju, to će sve opet platiti građani.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.