Nepristojna ponuda 1

Ovako Jugoslav Ćosić, glavni urednik televizije N1, objašnjava zašto program njegove kuće treba da se vidi na Telekomovoj platformi Supernova.

Sve u šta ja verujem u novinarstvu staje u ovih osam reči. Ja toliko verujem da nije važna strana nego istina, da mi je žao što te reči nisam ja napisao.

Te reči i jesu razlog zašto N1 treba da se vidi na svakom televizoru u Srbiji. Te reči su i razlog za ovaj tekst.

Na protestu ove subote u znak podrške N1 profesor Čedomir Čupić je izneo i drugi razlog zašto ova televizija treba svuda se vidi – zato što „ne može biti komercijalnog interesa koji je iznad opšteg interesa“. I ovo je, nema sumnje, tačno.

A šta mi sada imamo?

Sukob Junajted grupe (UG), vlasnika TVN1 i Telekoma poznat je svima (a ako nije, kratko objašnjenje dato je u ovoj kolumni prošle nedelje). U prethodnih par dana, došlo je do veleobrta. Telekom je sazvao dvominutnu konferenciju za novinare na kojoj je izneo ponudu Junajted grupi: besplatno će emitovati N1 tokom trajanja pregovora o novom ugovoru i to ne samo pretplatnicima Supernove, nego svim korisnicima Telekoma. To znači N1 u 800.000 kuća umesto u 200.000 koliko je bilo ranije, odnosno u 0 koliko je sada.

Junajted je ponudu odbio i objavio da prekida pregovore.

Da bude jasno, Telekomova besplatna ponuda znači da Telekom neće Junajtedu plaćati za pravo da distribuira N1, a ne obratno, kako bi neko možda pogrešno zaključio, dok je UG ponudu odbio, ne zbog novca, već zato što ih je direktor Telekoma u ta dva minuta optužio za pokušaj reketiranja previsokom cenom za N1, što po UG-u znači da se „u takvim okolnostima ne može postići fer dogovor“. Tako je na ovaj rat stavljena tačka (ili nije?), ali su ostala brojna pitanja.

Pokušajmo da razmutimo vodu.

Problem sa emitovanjem N1 (i ostalih kanala UG-a na Telekomu) ima dve strane, političku i komercijalnu. Politička se ogleda u pitanju da li postoji cenzura, to jest da li Telekom sme ili ne sme da emituje N1. Komercijalna se ogleda u tome ko će da zaradi pare. Nas kao građane primarno zanima politički aspekt.

Čitava kampanja #DaSeVidiN1 upravo je i nastala na sumnji da vlast ne dozvoljava Telekomu da u predizbornoj kampanji omogući glasačima da vide njen program. Sva podrška ovoj kampanji izvire iz te sumnje, jer je borba protiv cenzure kamen temeljac razvoja demokratskog društva.

Šta se sada desilo? UG je Supernovi ponudila da otkupi distribuciona prava po ceni od 0,4 evra po korisniku. U Telekomu su odbili tvrdeći da je to reketaška ponuda, 22 skuplja od prosečne cene po kojoj Telekom plaća Pinkove kanale i dali kontraponudu: „emitovaćemo N1 ako nam date besplatno dok traju pregovori. I to svim našim korisnicima, a ne samo Supernovi kako ste tražili“. Nepristojna ponuda. Ili možda ne?

Setimo se da nas zanima politički aspekt – da li Telekom sme ili ne sme da emituje N1 i da nam je cilj da se vidi N1.

Telekom je opravdano osumnjičen da ne sme da emituje N1. Telekom je kao odgovor, na iznenađenje svih, ponudio da emituje N1 na 800.000 adresa, a onaj ko je Telekom optužio da ne sme da emituje N1 je tu ponudu odbio. U ovom trenutku, stvar je stala na toj tački. Kako to objasniti sa stanovišta opšteg interesa? Setimo se reči profesora Čupića da je opšti interes iznad komercijalnog interesa. To važi za sve. A inače, puštanje signala TV N1 korisnicima Telekoma ne povlači značajne troškove ni za jednu ni za drugu stranu.

Da li je Telekom onda ovime pokazao da za njega nema cenzure? Konačno, ako mu je zabranjeno da pusti N1, zabranjeno mu je bez obzira na cenu, profit ili gubitak. Prosto mu je zabranjeno da pred izbore signal televizije koja praktično jedina u Srbiji emituje i kritičke priloge protiv vlasti pusti u 200.000 kuća. A taj Telekom je sad ponudio 800.000 kuća.

Šta je po sredi? Prvo, opcija da nema cenzure, već Telekom prosto neće da plati za N1 jer smatra da mu ta televizija neće doneti korisnike ili da je preskupa za broj korisnika koje će mu doneti, ali je, suočen sa optužbom da je po sredi cenzura, spreman da pokaže da nije, tako što će kanal emitovati svojim korisnicima. Ali neće još i da plati za ono što mu sa komercijalnog stanovišta nije potrebno.

Drugo, da je predsednik Srbije procenio da ima toliku podršku da mu čak ni N1 ne može pokvariti izbornu računicu.

I treće, da je Telekom blefirao, znajući da će UG odbiti ponudu.

Drugu opciju ne možemo testirati, ali prve dve možemo, a u ovom trenutku, Telekom ima svako pravo da tvrdi da se radi o opciji 1.

Da je UG prihvatila ponudu, Telekom bi morao da se otkrije: ili bi morao da pokaže da je blefirao – kad bismo dobili najdirektniji mogući dokaz postojanja cenzure u Srbiji ili bi morao da pusti signal N1. Tada bi se ova televizija videla u 800.000 domaćinstava, što je prvorazredni javni interes i uspeh o kojem niko do kampanje #DaSeVidiN1 nije mogao ni da sanja.

Ovako je prilika i za jedno i za drugo propala, a u oba slučaja smo izgubili istinu. Zašto?