„Zato što sam pametan“

„Toni Bler bi mogao da bude od koristi za Srbiju, on je veliki prijatelj porodice Klinton, a Hilari će najverovatnije biti predsednik SAD“, objašnjavao je premijer zašto za savetnika uzima čoveka koji je bombardovao Srbiju u vreme dok je on bio ministar u njenoj vladi.

Godinu kasnije, pred same američke izbore na kojima će se sastati Hilari i Donald Tramp, Vučić je otputovao na konferenciju Klinton fondacije na kojoj ga je Bil Klinton, drugi čovek koji je bombardovao Srbiju u vreme dok je on bio ministar u njenoj vladi, onako antologijski potapšao po ramenu.

Na novinarsko pitanje zašto je to učinio dva meseca pred izbore za predsednika SAD, Vučić je doslovno odgovorio: „Zato što sam pametan“.

„Za razliku od onih koji misle da su mnogo mudri što će da viknu u srpskim novinama „Uaaa, ti i ti“. A šta ćemo da radimo ako pobedi slučajno Hilari Klinton. Hoćete vi da mi garantujete da neće da pobedi Hilari Klinton? Treba Amerika onda da vodi politiku protiv Srbije ovde? Hoćete to?“, pitao je premijer.

Međutim, Hilari slučajno nije pobedila. Pobedio je Donald Tramp, a Vučić je Srbiju postavio na mesto zemlje koja je otvoreno podržala njegovu protivnicu.

Premotavamo istoriju četiri godine unapred pred nove američke izbore na kojima se sastaju predsednik Donald Tramp i senator Džozef Bajden, još jedan čovek koji je tražio bombardovanje Srbije u vreme kad je Vučić bio njen ministar. Naš sada predsednik Vučić, pred same izbore izjavljuje sledeće:

„Vodi se užasna kampanja protiv Trampa, u to smo se uverili dok smo bili u Americi, toliko vam se smuči tokom sportskog prenosa… videćemo ko će da pobedi, Tramp je u zaostatku, ali vratio se. Ubeđen sam da će pobediti na izborima“.

Ovog puta predsednika Vučića niko nije pitao zašto je otvoreno podržao Trampa pre nego što su izbori održani, ali da jeste verovatno bi dobio odgovor: „Zato što sam pametan“.

Tramp je, kao što znamo, izgubio, a nama je kasno da predsednika pitamo: „A šta ćemo da radimo ako pobedi slučajno Džozef Bajden. Hoćete vi da nam garantujete da neće da pobedi Džozef Bajden? Treba Amerika onda da vodi politiku protiv Srbije ovde? Hoćete to?“.

E pa, mi nećemo to, ali pošto je Bajden čovek koji je Hašima Tačija nazvao kosovskim Džordžom Vašingtonom, a naš predsednik pričao kako mu se smučilo koliko se užasna kampanja vodila protiv Bajdenovog protivnika na izborima, to ćemo sad i dobiti.

Tramp će ostati upamćen kao predsednik razdelitelj. Predsednik ikonoklast. Ali možda praktičnije, i kao predsednik transaktor.

Pravi ekonomski predsednik Amerike. Biće upamćen kao aberacija, crna ovca koja je ukaljala stilizovanu sliku američkog predsedništva i američke uzvišenosti.

Umesto da prigrli doktrinu američke izuzetnosti (American Exceptionalism), Tramp je svoju državu spustio u blato bilateralnih „business-like“ zađevica, običnog preganjanja s ciljem da za SAD isposluje bolju „profitnu stopu“.

Američka i svetska elita mu to neće oprostiti. Svojom „America First“ politikom, napustio je ideju internacionalizma, prekinuvši pregovore o sporazumu o spoljnoj trgovini sa Evropskom unijom, raskinuo NAFTA sporazum sa Kanadom i Meksikom da bi za SAD isposlovao bolje uslove, uveo carine Evropskoj uniji, Kanadi, Meksiku i naročito Kini, što je dovelo do trgovinskog rata s ovom zemljom.

Pokušao da uništi kineske kompanije poput Huaveja i ZTE i pokušao da primora EU da odustane od ruskog gasa i u zamenu uzme američki. Raskinuo nuklearni sporazum s Iranom i primoravao NATO saveznike da ispoštuju svoje finansijske obaveze prema alijansi. Podržao Bregzit. Vodio politiku protiv meksičke imigracije, uključujući surovo razdvajanje dece ilegalnih imigranata od njihovih porodica. Katastrofalno loše reagovao na pojavu korone i oštro reagovao na pokret za prava crnaca nakon ubistva Džordža Flojda.

Šta Tramp, međutim, nije uradio? Tramp nije započeo nijedan rat. Nije bombardovao Libiju kao Obama. Avganistan i Irak kao Buš. Srbiju kao Klinton. Irak kao Buš stariji. I tako dalje. Moguće da mu istorija to neće računati kao plus, ali građani one zemlje koja se sledeća nađe na nišanu mirotvorne intervencije hoće.

Tramp je ekonomski, za svoju zemlju bio dobar predsednik. Ne računajući koronu, BDP je tokom njegove tri godine mandata rastao brže nego tokom poslednje tri godine Obamine vlasti (2,5 odsto prema 2,3). Berza je imala rekordni rast.

Nezaposlenost je dostigla vrednost od samo 3,5 procenta, najnižu u poslednjih 50 godina. Plate su nastavile da rastu tokom celog njegovog mandata, a siromaštvo u Americi je na istorijskom minimumu. I to je, takođe, njegova zaostavština.