A, uz udarnu sliku spomenutog Bojana Pajtića, išla je i rečenica „Zaboravio da su nosioci razvoja i promena na planeti inženjeri, ne sociolozi“. Dakle, šatro analitički i polemički, tekst je zapravo bio očigledna propaganda u korist (inženjera) Dragana Šutanovca i sproću (doktora društvenih nauka) Bojana Pajtića. Ostaje nejasno samo otkud nesretni sociolozi u celoj priči, odnosno šta su oni kome skrivili. Možda je to famozni Šule, iz trećeg puta, dobio šesticu na tradicionalno nezgodnoj sociologiji na svom Mašinskom fakultetu, odsek hidroenergetika.
Ali, poenta uopšte nije u Demokratskoj stranci, neka dotične da se davi u svojoj sujeti, pohlepi i metiljavosti. Radi se o opštoj percepciji koju društvene nauke imaju u javnosti, a ne (samo) u okvirima jedne relativno bezmude i jalove partije. Retko koji roditelj se obraduje kada mu dete saopšti da bi da studira društvene nauke. Jer, dok programeri mlate pare, a lekari beže u Nemačku ili izazivaju zavist komšinica, malo ko se naročito opario od istorije umetnosti ili od antropologije. Doduše, možda je zgodno razmišljati o društvenim fenomenima i izazovima dok se sa diplomom društveno-humanističkog fakulteta prodaju cigarete u trafici, peru automobili u autoperionici, ili konobariše u kladionici? Sve je to lepo, sine, ali od čega ćeš živeti? Pri čemu je „sin“, naravno, i sin i ćerka.
O ovome svedoče i duboko penetrirani stereotipi koje uredno negujemo u vezi sa društvenim naukama. Sociologija mora da je neki mrski socijalizam, a politikologija „škola za političara“. Na Pravnom fakultetu i onako samo uče zakone napamet, a ekonomiju poznaje i baba na pijaci, šta tu ima da se studira. Psihologijom se bavi samo ćaknut svet, a pedagogija se svodi na to da se provetri učionica i podvikne kad zatreba. Jezik se, ako baš mora, dadne naučiti i u privatnoj školi, a koga briga za francuski roman, nemačku dramu ili englesku poeziju? Ko hoće, neka čita u slobodno vreme. A ta žurnalistika, nije li i to samo lepo pisanje, i nije li novinar postao svaki zemara sa Tviterom? Najzad, filozofija? Reči „filozof“ i „filozofirati“ (jedino) u srpskohrvatskom i bugarskom jeziku imaju negativnu konotaciju, i predstavljaju sinonim za nepraktično lupetanje i laprdanje raznih pametnjakovića i mudrosera. Dakle, društvene nauke i humanističke discipline su nešto što je ili relativno nepoznato i ezoterično, ili nešto potpuno besmisleno i svakako slabo plaćeno ili neplaćeno uopšte. Jer, svet menjaju inženjeri, reče Šule i ostade živ.
Međutim, i mimo ovih neukih i uskogrudih stereotipa, razumno je zapitati se čemu zaista društvene nauke u ovom dobu i trenutku? Jer vaistinu nema hardverskih, softverskih, automobilskih, građevinskih ili bilo kojih drugih firmi koje u hektolitrima zapošljavaju filozofe, sociologe, arheologe ili profesore francuske književnosti. U pitanju je egzistencijalno pitanje, kao i pitanje javnih i obrazovnih politika: trebaju li nekom društvu politikolozi, antropolozi i istoričari umetnosti, koliko njih i, dođavola, zašto? S tim u vezi, udeo društvenih nauka u kurikulumima Sjedinjenih Država i razjedinjenih evropskih zemalja je dramatično opao, a japanska vlada je prošle godine donela uredbu o tome da se batali finansiranje svega visokoškolskog što ne nudi „praktično, stručno obrazovanje“. Pa je čak 50 japanskih univerziteta zatvorilo ili najavilo zatvaranje svojih departmana za društvene nauke.
Ovaj trend je bio započeo sa Hladnim ratom, kada su Amerikanci upumpali milijarde dolara u svoje univerzitete i naučne institute, kako bi im inženjeri i nuklearni fizičari poslali čoveka na Mesec i proizveli više nuklearnih bombi od Sovjeta. Ali, pošto se novca sipalo tako da preliva, i društvene nauke su učačkale ponešto, i dočekale kraj hladnog rata relativno netaknute. Međutim, sve se promenilo na prelasku u 21. vek, odnosno sa ekonomskim kriziranjem i sa merama štednje. Pa je i žaba od Srbije digla nogu pred belosvetskim potkivanjem, i to u vidu nakaradne sklonosti finansiranju samo onih nauka koje donose nekakvu kintu ili stranu investiciju odmah i sada, da se zabode ašov pred kamerom. Ubrzo je gotovo sve postalo preorijentisano na tzv. STEM (nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku), u kratkovidoj zamisli da će društva koja globalno prevladaju u ovim disciplinama, istovremeno zavladati svetom. Ali, da li snaga i moć zaista leže samo u slaganju čipova i cigala?
I zato je ključno odgovoriti na pitanje čemu još društvene nauke. Čemu to služi (a uz to i ne radi)? Tada valja posegnuti za zgodnom alegorijom koju je, na dodeli diploma, ispričao američki esejista i profesor kreativnog pisanja Dejvid Foster Volas. Naime, plivale u moru dve ribice, i sretnu stariju ribu kako im pliva u susret. I sad, kaže im ova starija riba: „Ćao, momci, kakva je voda?“ i ode dalje. I ove dve produže i nakon par trenutaka zastanu i zapitaju se: „Dođavola, šta je voda?“. Dakle, šta je voda? Društvene nauke i humanističke discipline predstavljaju onaj korpus ljudskog znanja koji nam nudi odgovor na upravo to neobično pitanje. Jer, baš kao i ova riblja omladina, ni mi ne skapiravamo da plivamo kroz tu neku vodu, kroz sve ono što nas okružuje, menja i ograničava, a da toga nismo ni svesni. Dok društvene nauke razotkrivaju i raskrinkavaju tu vodu. I zato su opasne, koliko i mudre.
Naime, svi mi živimo jedne relativno banalne i prozaične živote: umivamo se, peremo zube, vozimo se na posao, rmbačimo, vozimo se natrag kući, umivamo se, peremo zube, spavamo, pa ispočetka. U nekom međuvremenu i doručkujemo, ručamo i večeramo, prndačimo se i/ili masturbiramo, odlazimo na kafe ili u posete prijateljima, slavimo praznike sa rodbinom, obeležavamo svadbe i sahrane, putujemo na more na godišnji odmor, javljamo se komšijama u prolazu, gledamo filmove i čitamo vesti, slušamo i širimo tračeve, isprobavamo i kupujemo odeću, depiliramo se ili brijemo, brišemo zadnjicu WC papirom, gutamo čips, pljeskavice, sladoled i pivo. Vodimo taj neki život, klizeći kroz njega više ili manje glatko. Ali ne kapiramo vodu oko nas. Nesvesni smo vode koja doslovno oblikuje i ograničava našu egzistenciju, naše emocionalno i mentalno iskustvo, naše želje, naše potrebe i naše strasti. Ne razumemo da su i naš posao, i prostori u kojima živimo, kao i naša razonoda – determinisani nekim širim i dubljim, nevidljivim i „vodenim“, društvenim, kulturnim i istorijskim silama.
I baš to je ono što inženjerski um najčešće ne ume da provali. Jer, tri obroka, novac, pranje zuba, seks, plaža, fudbal, komšiluk, školovanje, lečenje, svadba, film, muzika, vesti, kafa, depilacija, suknje i kravate, sladoled i pivo, naši celokupni životi i sve ono važno i nevažno u njima, imaju i neku društvenu i kulturnu istoriju, a ne samo puku tehnologiju. Društvene nauke nam ukazuju na to da stvari koje nam se dešavaju, i stvari koje živimo, nisu samo proizvod naših ličnih odabira, želja i nastojanja, već stvar nekih dubljih društvenih, političkih, kulturnih i istorijskih procesa. Možemo izgubiti posao svojom krivicom, naravno, ali ako svoj posao paralelno izgubi na desetine hiljada ljudi, onda je u pitanju jedna šira društvena, strukturna i ekonomska stvar. Onda je u pitanju voda koju ne kapiramo, ali koja i te kako utiče na naše kretanje i (pre)oblikuje naše ponašanje. Uostalom, ljudi na Zapadu se i nisu masovno kupali u moru sve do 17. veka, nisu išli u restorane sve do 18. veka, a počeli su da brišu zadnjicu papirom tek od 19. veka. Sve su to novotarije u kojima danas spremno učestvujemo, kao da smo mi sami baš tako odlučili i hteli. Ali smo u njih zapravo neznalački uronjeni i kroz njih plivamo nesvesni. Društvene nauke nam pomažu da se osvestimo.
Skapiravanje društvenog, istorijskog, kulturnog, ekonomskog i pravnopolitičkog konteksta naših života i našeg delanja jeste ono što društvene nauke rade i čemu ponajpre služe. Tome da shvatimo spomenutu vodu koja ograničava naše kretanje i kroji naše mišljenje i ponašanje. A koje toliko (volimo da) smatramo za naročito lično, samostalno i slobodno. I to ih kroji na složene i nelinearne načine koji se, nažalost, ne mogu izraziti inženjerskom formulom. I zato, pa šta ako se društvene nauke najčešće ne sipaju u rezervoar i ne mažu na hleb? Da li su litar dizela i hlebni namaz ama baš sve što nas u životu interesuje? I kakav je to život onda? Čuvajmo i negujmo društvene nauke, da se u toj vodi oko nas ne bismo udavili.
Da je g. Šutanovac pozvao u pomoć "društvenjake" ne bi DS pukao na izborima, a ni sada mu se nepiše mnogo bolje. Inače i ja sam dipl ing Mašinskog fakulteta, stariji i iskusniji.
Ponovo izvanredan Kisjuhas.
Drustvene nauke osvescuju pojedinca, uce ga da pojmi sta se to oko njega zapravo desava, kakvog je sastava ta voda i sl. I zato mi jako tesko pada sto su ove nauke pale u zapećak, da ne kazem da su potcenjene ali su dozivele tretman da nikom nisu potrebne. Svi ti " sto si ucio etnologiju, ko ti je kriv, sto nisi farmaciju sad bi imao posao " ljudi kao da zele da ti saopste : e, pa nisi konkurentna roba na trzistu, da znas konsalting, ili menadzment prodaje bolje bi prosao u zivotu. Izgleda da je stvarno bitno samo da se plate racuni, i da se napuni stomak.
Ovakav tekst vraca nadu da se nesto bar u odnosu na te ucene ljude moze promeniti, i da nisu dzabe ucili ako mogu nekom da objasne drustvene promene – potrebni su.
Platio si racune, imas da jedes ali si ostao neosvescen,citas vesti ali nista ne kapiras. Procitaj nesto iz literature drustvenih nauka.
Odličan tekst koji objašnjava mnogo toga što Srb(lj)i ne razumeju i neće da shvate.
Bravo!
Odličan, upozoravajući, tužan tekst kojim nam se kaže da ohlokratija i demagozi vladaju ovim ubogim Srbljima o ostalima (kako definiše tehnokratsko-šovinističko-nacistički ustav). Ti ohlokrati (i vlast i "opozicija") navlače mrenu, pa mrak preko očiju. Ko ne poveruje u njihovu sumračnu sliku biće izopšten, pa unakažen.
I ja sam inzenjer, i gledam kako zbog svemoguceg a opet potpuno virtuelnog NOVCA ljudi umesto unapred koracaju unazad. Regresija je zahvatila sve . Vratili su se ne religiji vec religijskim dogmama. Umesto sveta u kome (to je zadatak inzenjera) rade ROBOTI, da bi covek ZIVEO, dobili smo svet u kome caruje neznanje a kvalite zivota je ocajan. Cak i u onih 1% zbog kojih se sve ovo dogadja nema zadovoljnih, vec nesrecnici imaju problem sto vise nemaju ZELJA, pa se unistavaju. Ponekad pomislim kako smo sezdesetih i sedamdesetih imali manje a ziveli mnooogo veselije i bolje. A trebalo bi da TRECINU zivota posvetimo ljubavi i zadovoljstvu iz pomoc onih koji se bave DRUSTVOM a ne matematikom.
Dobar tekst! Podstice na razmisljanje! Slazem se sa stavom da su drustvene nauke vazne, ali ima tu nekih finesa. Sta je zapravo razumevanje? I sta cemo kada iste stvari razumemo na razlicit nacin? Ko presudjuje? Sta je sa objektivnoscu? Drustvene nauke su vazne, ali su dobrim delom nesredjena oblast, gde nema opsteprihvatljivih konvencija.
Sporno je razlikovanje inzenjerskog i drustvenjackog uma, iako im se poslovi znacajno razlikuju. Te stvari se danas do te mere prozimaju da je to neverovatno. Uzmimo filozofiju, imate klasicne oblasti koje naginju ka humanistici i kulturi (verujem da su one Kisjuhasu bliske), a imate i ljude koji rade na programiranju (logicari), kibernetici (kognitivni filozofi), modelima evolicije (filozofi biologije) i slicno, sto su sve "inzenjerske" delatnosti. Ljudi su skloni da pod filozofijom shvataju Platona, Hegela i Nicea, ali kada im pomenete Kvajna ili Elstera, oni kazu pa to nisu filozofi!!!
Jednom je Aleksej napisao tekst Prava strana zida, a ja mu odgovorio tekstom U odbranu evropskog istoka (koji on verovatno nije video, a Danas nije hteo da prenese). Izgleda da su elite sa prave strane berlinskog zida stvari nastimovale tako da mi mali narodi nismo konkurentni ni u cemu, da smo robovi i radna snaga. Sta mi ima da mislimo, mi smo tu da se dualno u fabrikama obrazujemo:) Kako uostalom postati konkurencija jednom Boschu, Microsoftu, Real Madridu ili Oxfordu?
Kišjuhasu počita li ti šta je svojevremeno Dositej rekao: "Oni koji nemaju u glavi vrlo često
misle da su mudriji nego drugi." Ako nisi pročitaj sada pa prst na čelo.
Kolumnistina privilegija samostalnog mišljenja i zaključivanja kao sociologa je hijerarhijski raspoređena. Naime, on mora da misli onako kako mu nameće profesor, profesor misli onako kako je učio na fakultetu i onako kako piše u udžbeniku, a autor udžbenika i profesor na fakultetu moraju da misle onako kako su rekli Emil Dirkem, Maks Veber i ostali začetnici sociologije. Sve u svemu, njegovo "naučno" mišljenje, zaključivanje i način na koji pokušava da objasni ono što je svima poznato, tako da niko ne razume, pa ni on sam, još nije odmaklo od početka.
Ko ne voli društvene nauke, taj ispada glup u društvu.
Za početak, lažno se predstavljaju kao "naučnici" – to bi u najboljem slučaju moglo da se nazove "disciplinom".
"I ćerka je sin". Zvuči kao: "I kralj je figura, samo kad se gura".
Šule je veliki inženjer, ali je loš tehničar.
Filozofi, sociolozi, antropolozi…Zvuči kao: "preko leba pogača"
Pa baš zato što se bave vodom niko ne šljivi društvene nauke. Da se bave pivom, bila bi sasvim druga stvar.
pa ljudi, taj tehnicki svet, u koji nas guraju, je zapravo materijalisticki, odnosno kapitalisticki i to u najgoroj formi, gde je covek totalno lobotomiran i sveden na posao,seks,hranu,pranje zuba, gde nema emocija ni za svog bliznjeg a kamoli da ima u vidu siru sliku nacije, njenih problema i gde sve ovo vodi.
Smešna fotografija, a glup tekst. Ne ide jedno sa drugim. Kišjuhasu menjaj ono što možeš (fotografiju).
Divni čoveče, nosim se mišlju da naučim sve Vaše tekstove napamet i koristim ih u online i offline diskusijama protiv svih retrogradnih, licemernih i podlih umova koji misle da čine pravu stvar i misle ispravno a zbog kojih je Srbija jos uvek u moralnom glibu.
Kisjuhasa u udzbenike. Kisjuhasa kao izvor validnih argumenata protiv svih onih ovu zemlju vracaju unazad.
Nosioci razvoja i promena na planeti su vešti, dobri i zli ljudi bez obzira na zanimanja i stručnost od kad sveta i veka, a tako će biti za navek.
Nauke se bave Zakonima koje se nikada ne menjaju. Društvene "nauke" se bave Pravilima koja se menjaju zavisno od vladajućih ideologija. Ukinuti pojam "drušvene nauke".
Covece… Kao i uvek majstorski tekst… Da ti suze krenu… Ko zna-zna… Pozdrav od koleginice 🙂
Tata šta je to kolumnista i sociolog? Sine to ti je lepši izraz za mudrosera koji se bavi skriboonanisanjem!
@Živko Malen: interesantno meni se apsolutno slažu tekstovi sa likom sa fotografije.
Kišjuhasu, preterano S… !!!
@Mnemosina Ne moraš da učiš napamet, oženi se sa "dobri čoveče" pa nek ti to šapuće na uvce.
Bravo, majstore i zube zeleni !!! Svaka k´o u Vucica…ovaj, Njegosa !!!
Mozda je u teoriji tako (ovo sto je napisano vezano za drustvene nauke). Ali u praksi ovi sto idu na drustvene nauke pojma nemaju o toj "vodi" i samo su teret ove drzave. Znaci prijatelju pogledaj praksu a ne teoriju o tome kakav bi doprinos ovih sa drustvenih nauka trebao da bude.
Po komentarima se vidi koliko se u nas malo zna, pre svega, ČIME se bave nauke poput antropologije, sociologije, psihologije, istorije…Zato se bez rezerve postavlja pitanje njihove svrhe. O specifičnim metodama koje ove nauke koriste, a mogu biti veoma egzaktne, verovali ili ne, još se manje ima neko maglobito znanje.
Sve je to lepo, ali i dalje ne menja cinjenicu da je polazni stav ispravan: svet (najvecim delom, naravno – uvek ima izuzetaka) ne menjaju drustvenjaci, kako sada, tako i kroz istoriju daleeeko pre tog spomenutog 17tog veka. Tehnoloske pogodnosti koje sada toliko uzivamo su, istina, vezane za vreme u kom zivimo. Poenta je da je uvek, pa i pre 20.000 godina, prezivljavao i donosio promenu NE onaj ko se bavio slikanjem, vec onaj ko je imao bolji luk i strelu, bolji oklop. Daleko od toga da te drustvene nauke nisu potrebne, sve receno i za njih potpuno stoji, ali i treba da budu u drugom planu sve dok ne dodje taj lepi dan kad tehnoloskih poboljsanja ne bude u toj meri, kad bude blagostanje i kad se zaista budemo bavili pitanjima "a cemu sve to". A da ce biti u stanju da nas zapravo dovedu do tog trenutka, ja bih ipak pre glasao za tehnicke nauke 🙂
Čudim se ovima kojima se ne sviđaju Kišjuhas i njegova kolumna: Zašto ga čitaju? Što i dalje ne čitaju "Treće oko"?
Ono prvo što mi upada u oči u ovom tekstu je da autor pokušava da piše o takozvanim "društvenim naukama", a da onda za pozitivne primere uzima discipline filozofije, lepih umetnosti i prevodilaštva koje nisu "društvene nauke", niti uopšte pretenduju da budu nauke?! Dakle, podmeće rog za sveću. Sem krajne uopštene teze da će nam sociolozi, politikolozi, "teoretičari kulture", i sl. "naučnici" pomoći da "shvatimo Svet u kojem obitavamo i saobraćamo" ne nudi nikakav argument za doprinos ovih disciplina, a i ovo moramo da prihvatimo zdravo-za-gotovo na osnovu jednog vica! To se, valjda, prosto podrazumeva – ako ne shvatate šta je doprinos sociologije našem boljitku (u bilo kom domenu i aspektu), onda ste "neprosvećeni", a ako upitate za konkretne primere onda ste bezobrazni, "… sad dok gori Hilandar". Elem, na osnovu izloženog zaključujem da je svrha "društvenih nauka" sopstveno perpetuiranje – sociologija služi tome da sociolozi imaju čine da se bave, a sociolozi služe tome da se neko bavio sociologijom – a svakoga ko ima valjan i konkretan argument, ili još bolje primer za suprotno, pozivam da svoje zapažanje podeli samnom. Molim.
svatko onaj tko tvrdi da je ijedna znanost suvisna, deklarira sebe kao osobu koja ne zna sto je to znanost u najopcenitijem smislu.
ukoliko je takva osoba išta studirala – uzalud je to cinila. moze uzeti eventualnu diplomu i istog trena je spaliti – u tom slucaju je svejedno dal je ima ili nema.
Iskreno ja društvene nauke ni ne smatram naukama, osim lingvistike. Teologija je krajnost ka kojoj naginju sve društvene nauke.
Takozvane "društvene znanosti", Ognjene, nisu znanosti. One nisu "suvišne", kao što ne može da bude suvišna npr. poezija bećarca, ali se za nju ne može apriori tvrditi da je značajna za nešto, kao što ne može ni za bećarac. Problem je što autori doskočica u dvostihu ne daju sebi značaj koji nemaju.
Kišjuhasu niste u stanju da to analizirate. Nemate dovoljno ni znanja, ni godina, ni životnog iskustva. Vi u svojim tekstovima uvek krećete u napad, na bazi nekoliko rečenica koje ste negde pročitali ili od nekog čuli, a očigledno ih suštinski niste razumeli. Manite se izigravanja „uvređenog visukoumnog intelektualca“, za to treba mnogo više znanja.
Kvisko, opet si se precenio. Za dobar tekst nije dovoljno samo uključiti računar i kuckati po tastaturi.
U suštini se slažem sa mišljenjem autora, ali u priči o dve ribe, iako se one zapitaju šta je to voda, neće to razmišljanjem rešiti. Svakako će imati neku ideju i razmišljaće o tome, ali tek nauka daje konačan odgovor šta je to voda. Što znači ona daje precizne odgovore, dok je u društvenim naukama, čini mi se, sve relativno. Koja je onda bitnija, ili jednostavno nauka i društvene nauke ne mogu jedna bez druge?
Ovo je uvreda za mene kao ekonomistu! Ekonomija nije cisto drustvena nauka, metodoloski je najslicnija fizici, i itekako doprinosi resavanju svakodnevnih problema, pravi ekonomista je inzenjer isto koliko i elektrotehnicar.
Ekonomija je, Ognjene, takođe disciplina, ali ne i nauka, i daleko od toga da je uporediva s inženjerstvom – inženjeri operišu ograničenim skupom varijabli koje su dobro poznate, dok ih u polju kojim se bavi ekonomija ima praktično bezbroj, većina od njih izmiče opažanju i pride polje vrvi od "emerging effects". Ekonomija u najboljem slučaju nagađa…
"Čemu još društvene nauke?" Služe istvoj svrsi kao i ova kolumna: Da objasne ono što je svima poznato, na način na koji to skoro niko neće razumeti.
Obožavam ovog čoveka!