Hipi nacisti 1

Lice nedavnog upada demonstranata u američki Kongres bila je slika i neprilika izvesnog QAnon Šamana.

Svi smo videli tog tetoviranog i kostimiranog tipusa kako urla golih prsa, u krznu i sa vikinškim rogovima na glavi, patriotskim bojama na faci, te improvizovanim kopljem na američkoj zastavi.

Ova paramodna ikona zapravo je 33-godišnji, nezaposleni i neuspešni glumac Džejkob Čensli iz Arizone, koji inače vozi izlupani hjundai i živi sa svojom mamom.

Jer naravno da živi sa svojom mamom.

Boris Dežulović je u pravu kad kritički upoređuje ovu kreaturu sa nekadašnjim pravim revolucionarima poput Ernesta Če Gevare.

Tim doktorom medicine i kvintesencijom kuloće u gerilskoj uniformi, sa tompusom i beretkom sa petokrakom, na najpoznatijoj mu fotografiji.

A isti takav beše i uživo, npr. na Brionima u društvu sa Titom, lep kao slika ili kao sišao sa postera po sobama nekadašnjih studenata.

Onih koji su stvarno sanjali pravedniji svet.

Dok je baš sve lažno u vezi sa pojavom, ponašanjem i verovanjima QAnon Šamana, kao što su fejk i njegovo krzno i plastični mu rogovi.

Ipak, lako je sprdati se sa ubogim Šamanom/Čenslijem, koji smrtno ozbiljno veruje u (tzv. QAnon) kabalističku zaveru dubokodržavnih pedofila što po podrumima picerija i Bele kuće siluju decu ili im piju krv da bi večno bili mladi.

Međutim, ništa tu nije smešno.

Osnova ove teorije zavere je duboko antisemitska (Kabala je škola mišljenja u judaizmu) i sa jasnim nacističkim korenima.

Jer, vodeća teorija zavere u nacističkoj Nemačkoj bila je baš ona o Jevrejima koji duboko vladaju državom, te potajno kradu, ubijaju i piju krv nemačkoj deci.

Otuda su i lik i zlodelo samozvanog QAnon Šamana krajnje ilustrativni za ceo globalni trampoidni pokret i njegovu zaverašku i rasističku (sup)kulturu.

Dakle, za jedan amalgam Nju Ejdža, ezoterije, zdrave ishrane, teorija zavere i – čistog nacizma.

I zato, slika jeste zgodna, ali evo tačno 1.389 reči koje nastoje da objasne ovaj društveni fenomen.

Krenimo od rogova.

Šlemovi sa rogovima popularno se vezuju za Vikinge – iako stvarni Vikinzi uopšte nisu imali ovakve nepraktične šapke.

Pronađeni su arheološki ostaci ukupno šest vikinških šlemova, od Jorkšira sve do Kijeva, i – nijedan nije imao rogove.

Ali, umesto da ovu popularnu zabludu pripišemo preterano bukvalnom shvatanju Hogara Strašnog, njena (pseudo)istorija je mnogo zlokobnija.

Ona vuče korene iz romantizma u 19. veku, a prvi put se pojavljuje u operama Riharda Vagnera (ciklus Prsten Nibelunga), gde su muški horovi nosili upravo rogate šlemove.

Vagner je bio i antisemita inspirisan tzv. arijevskom mitologijom, dok je on sam bio inspiracija i omiljeni kompozitor Adolfa Hitlera.

Rogovi, krzno i nordijski simboli zato i danas predstavljaju (post)modernu odeždu za savremene rasiste i neonaciste.

Ovo naizgled infantilno preoblačenje u (lažne) Vikinge nije modna stvar nekoliko kretena koji žele da privuku pažnju ili se rogato istaknu u masi crvenih kačketa.

U pitanju je uniforma za neonaciste koji prihvataju predhrišćanski (pošto je i Isus bio Jevrejin) neopaganizam (otuda i nadimak Šaman).

I koji nordijski folklor kvarno interpretiraju u priču o nadmoći bele i arijevske rase.

Što sa stvarnom istorijom Vikinga, inače upadljivo (multi)kulturnih naroda, nema nikakve veze.

Nemački romantičarski nacionalizam je u 19. veku izdašno prepravljao ili izmišljao istoriju na osnovu rasističkih teorija, srednjovekovnih epova, pa i bajki braće Grim, i stvorio mit o Vikinzima kao belim varvarima i etnički homogenim osvajačima.

Ovo je zauzvrat uticalo i na naciste, njihove simbole, obrede inicijacije, pa i na formiranje SS.

A nordijski simboli, rune i tome slično, i danas su znaci raspoznavanja za neonaciste širom sveta.

Zatim, taj Šaman ili Džejkob Čensli istovremeno je i narajcani – antivakcinaš.

I to još od pre nego što je to (nažalost) postalo kul.

On je od 2005. radio u američkoj vojsci kao činovnik u magacinu, ali je izbačen već 2007. pošto je odbio da se vakciniše protiv – antraksa.

Ali ni ovo ne treba da iznenađuje. Militantni antivakseri (i antimaskeri) tipično pripadaju ekstremnoj desnici na političkom spektru.

Međutim, Čensli jeste relativno neobičan zato što paralelno prihvata i niz njuejdžerskih, nadrilekarskih i šarlatanskih verovanja.

A ona se već karakteristično vezuju za levoliberalne hipike iz mitološkog San Franciska, a ne Valhale.

Na primer, on se na Fejsbuku predstavlja i kao Energetski iscelitelj i Saosećajni vidar koji provodi vreme u meditaciji i dubokom transu.

U jednom razgovoru, sebe je opisao kao „osobu sa brojnim paranormalnim i vanzemaljskim iskustvima“, koji „pobeđuje mračne demonske sile, održava svete ceremonije, čisti ekosisteme i oslobađa umove“.

Doktor Nestorović bio bi ponosan.

S tim u vezi, internete je posebno razonodila vest da je Šamanova majka zakukala pošto joj sin u zatvoru ne dobija – organsku hranu.

Dakle, uhapšeni desničar, konspirolog i rasista Čensli zahtevao je ljudsko mu pravo da u želudac trpa jedino klopu ili živež stvoren bez veštačkog đubriva.

U tom smislu, ovaj čova vaistinu ne deluje kao uobičajeni neonacista ili skinhed u cokulama.

Već pre kao hipik sa dredovima, iscelitelj kristalima, srebrnom vodom i šamanskim halucinogenima, a koji se hrani organski, ekološki, lokalno i bez glutena.

Ali, iznova samo na prvi pogled.

Zato što i ove lajfstajl i šatro zelene prakse imaju svoju mračniju istoriju, poput spomenutih pseudovikinških rogova.

Naime, vodeći ideolog nacističke doktrine krvi i tla bio je agronom, eugeničar i Hitlerov ministar poljoprivrede Rihard Dare.

Poput Musolinija, i on je insistirao da se hrana nipošto ne uvozi, već uzgaja lokalno i organski.

Zbog čega su, uostalom, nacisti i pokrenuli kampanju osvajanja Ukrajine kao žitnice Trećeg rajha.

Zatim, prvu organsku poljoprivredu (tada se nazivala biodinamičkom), 1924. pokreće austrijski antisemita, vatreni rasista i ezoteričar Rudolf Štajner.

Njegov najveći fan bio je Rudolf Hes, a prvi organski zasadi pojavljuju se baš u okolini zloglasnog nacističkog logora Dahau.

Najzad, tzv. ekofašizam je i savremena, neoromantičarska i tehnofobna politička ideologija koja insistira na mističnoj vezi između etnički čiste nacije/rase i zdravog života koji je u nekakvom skladu sa prirodom.

Ekofašisti su bili i teroristi poput Unabombera (Teda Kačinskog), ali i Brentona Taranta koji je 2019. ubio 51 osobu po džamijama u Krajstčerču na Novom Zelandu.

I sad, naravno da mnogi savremeni ekološki pokreti, zaštitari životinja, zagovornici organske ili lokalno uzgojene hrane i njima slični, nemaju nikakve veze sa otrovnim političkim ideologijama.

Međutim, mnogi i imaju.

Ljubav prema lokalnoj hrani, nacionalnoj kuhinji, kao i posebna državna briga za američkog, nemačkog ili pak srpskog seljaka, zaista mogu da budu divne stvari.

Ali, mogu da budu i šatro prihvatljivo lice zatucanog nacionalizma, izolacionizma, ako ne i samog ekofašizma.

Nacistički ideal bio je upravo nemački seljak koji živi i uzgaja hranu potpuno prirodno, lokalno i nacionalno, i koji ima da predstavlja samu osnovu nemačke ekonomije.

Zvuči romantično i seksi?

I nekako poznato, bar ako pročačkamo stranačke programe većine partija u Srbiji, koje bi takođe da oslanjaju nacionalnu privredu jedino o domaćinsku i lokalnu poljoprivredu?

Od lažnih teorija zavere o vaskolikoj (jevrejskoj) kabali zlostavljača dece, sve do lažne vikinške i arijevske istorije; od nadrilekarskog antivakcinašenja i energetskog isceljivanja, sve do lažno zdrave hrane i šatro zdravog života – taj QAnon Šaman jeste popkulturna ikona svega što je opasno i lažno u savremenom društvu.

Dok ispod te infantilne, ezoterične, nezaposlene i nejebičarske površine, progovara onaj mnogo zlokobniji i poznatiji – nacizam.

Istorijski, kulturno, vrednosno, psihološki i sociološki.

Ceo taj njuejdž misticizam, ezoterično šarlatanstvo, antisemitsko zaverašenje, pa čak i krv i tlo organske hrane, jesu blisko povezani sa najmračnijom ideologijom u ljudskoj istoriji.

Uostalom, i Rudolf Hes i Hajnrih Himler bili su opseduti astrologijom, Jozef Gebels Nostradamusom, a cela nacistička Nemačka se bila valjala u zaveraškom misticizmu i ezoteriji poput prasadi u svinjcu.

Pa i sam Adolf Hitler je voleo životinje i bio nepušač i vegetarijanac.

Agresivni etnonacionalizam ili čak nacizam u savremenom dobu postali su nekako – hipi.

Ili su to oduvek bili?

Nije to nikakva alternativna, već ona već viđena ekstremna desnica.

Od Levijatana koji štiti životinje kad ne progoni Rome, preko antivakcinaša koji Žive za Srbiju, sve do nekakvih Nju Ejdž Četnika koji organizovano deluju na internetu.

Kad ne prave mimove sa tzv. Pepe Žapcima, američki, evropski i srpski nacisti danas se hrane organski, prirodno i zdravo, furaju na velnes i zdrave stilove života, narajcano brinu i za životinje i za lokalnog seljaka, kao i za rasno i etnički čistu zemlju i vodu.

Poput najnovijih naci-šamana u američkom Kongresu, oni su duhovni i spiritualni, bave se jinom i jangom, pa i jogom u helankama umesto u martinkama, protive i glutenu i vakcinama, dok priželjkuju apokaliptičnu, nacionalnu i rasnu borbu između Nas i Njih.

A na nama je da to prepoznamo, razumemo, i da upozorimo.