Prema kolektivnoj imaginaciji i opštem neznanju, mrska Evropa i prateća joj birokratija iz Brisela navodno propisuju koliko tačno krastavac (ne) sme da bude savijen, zakrivljen, prav ili kriv. S jedne strane, ovo je kao nešto šaljivo i blesavo, jer ističe komično preterivanje ili besmisao mnogih odviše preciznih evropskih regulativa. S druge strane, ništa tu nije smešno. Ovakvi narativi se (zlo)upotrebljavaju da bi se u javnosti stvorio utisak o Evropskoj uniji kao jednoj nakaradnoj, previše birokratizovanoj i gotovo totalitarnoj tvorevini koja ljudima propisuje svaki aspekt života i rada.
To jest, koja je neprijatelj običnom, malom čoveku i seljaku, te njegovim krivim krastavcima koji nikome ništa nisu skrivili. I sad, prirodni impuls svakog DŽona Smita ili Janoša Kovača, Jana Jansena ili Petra Petrovića koji u svom lokalnom tabloidu pročita ovakvu lažnu vest o preterano zakrivljenom kornišonu je – koji? Zaterivanje te iste Evrope tamo gde sunce ne sija, uz prateće opštenje sa majkom joj. Drugim rečima, nimalo duhovito i još manje utemeljeno, ovako se samo dodatno zalivaju i neguju evroskeptični i antievropski stavovi.
Preko krivih krastavaca, na jedan indirektni i podli način, Evropa se nesmešno predstavlja kao zli i naopaki neprijatelj svake biljke i živinčeta, a implicitno svake suvisle tradicije i nacionalnog identiteta.
Ovakvih neistinitih ili poluistinitih priča ima toliko da imaju i svoje ime: „evromitovi“. Mnogi od njih su preterani, pogrešno interpretirani ili pogrešno pripisani Evropskoj uniji, a većina je u potpunosti izmišljena, izlaprdana i izlupetana. Tako su se po medijima, bez trunke blama i istine, pojavljivali i evromitovi prema kojima Evropska unija planira da zabrani: nezakrivljene banane, zakrivljenu rabarbaru (šta god to bilo), sojino mleko, razne sireve, reklamiranje igračaka i slatkiša, jabuke prečnika većeg od 55 mm, kašu od graška, kockaste flaše džina, autobuse na sprat, te konobarice sa preterano dubokim dekolteom.
Pojavila se i priča o tome da se evropske školjke i ostrige u transportu ubuduće moraju zalivati vodom na svakih 50 km – kako sirote ne bi osećale stres. Uzgred, najveći deo ovih priča izmišlja(o) se po britanskim tabloidima, i vidimo kako je to ispalo: u patnji i u paklu nazvanom Bregzit. A šta je zaista istina kada je reč o tim prokletim i omraženim „strejt“ krastavcima? Veliki poljoprivredni proizvođači i trgovinski lanci su u Evropskoj uniji bili izlobirali određene regulative o standardizaciji oblika voća i povrća, kako bi dotične mogli bolje upakovati u svoje tegle i kartone.
Dakle, ne zabranu, već klasifikaciju na zeleniš koji se može i koji se ne može komotno upakovati. A čak i takve banalne i verovatno logične regulative Evropska komisija je ukinula 2009, odnosno još pre deset godina. Ne postoji, niti je ikada postojala, zabrana proizvodnje krivih krastavaca u Evropskoj uniji.
Međutim, ono što postoji su mnogo opasniji mitovi o Evropskoj uniji. I koji su takođe postali deo popularne imaginacije ili kolektivno nesvesnog kod Evropljana i svih koji se tako (ne) osećaju. Npr. onaj da je „briselska birokratija“ ogromna, naduvana i preglomazna drangulija. Dok, u stvarnosti, u institucijama Evropske unije radi oko 60.000 zvaničnika i birokrata – na oko 500 miliona građana Evropske unije iz čak 28 država članica.
Dakle, „prenapučenu“ briselsku birokratiju zapravo čini samo 0,012 odsto stanovnika Evrope. I gotovo svaka pojedinačna država, pokrajina, okrug ili opština zapošljavaju više mrskih birokrata od navodno preglomazne Evropske unije. Ili, često se čuju prigovori da, legendarnim rečima Dare Bubamare, Evropska unija „puno košta“, odnosno da rasipa ili arči novce poreskih obveznika. U stvarnosti, EU svakog građanina prosečno „košta“ oko 188 evra – godišnje!
Dok ovo možda deluje skupoceno za bednu i siromašnu Srbiju, u pitanju je tek deseti deo samo jedne prosečne mesečne plate u Austriji (1.848 evra) ili Italiji (1.878 evra), dvanaesti deo jedne plate u Belgiji (2.170 evra) ili Francuskoj (2.225 evra), petinu jedne mesečne plate u Poljskoj (902 evra), ali zato sedamnaesti deo plate u Danskoj (3.263 evra). Još jednom: samo jedne plate, dok ostalih jedanaest plata godišnje ostaje netaknuto.
Konačno, tu je i posebno uporan i upadljiv evromit prema kojem je Evropska unija jedna nedemokratska tvorevina. Opet ništa nije dalje od istine. Nedavno su okončani izbori za Evropski parlament, a prečesto apstinirajući građani Evrope i posebno građani Srbije, ne razumeju svu istorijsku, društvenu i političku neverovatnost ove činjenice ili drame. Jer Evropski parlament je jedina, ali jedina, značajna međunarodna institucija čiji se sastav ili članovi biraju na neposrednim, demokratskim izborima.
Drugim rečima, članovi skupština ili delegati sličnih tela Ujedinjenih nacija, NATO, MMF, Svetske banke, G8, Evroazijske unije, OEBS, OPEK, Interpola, Afričke unije, Arapske lige, Organizacije američkih država, Komonvelta nacija, Frankofonije, CERN, Crvenog krsta, Svetskog poštanskog saveza, Olimpijskog komiteta, Lige šampiona, dođavola, Međunarodne komisije za očuvanje atlantskih tuna (ICCAT) – ne biraju se na direktnim izborima. Neverovatno, ali istinito: Evropska unija sa Evropskim parlamentom u svojoj osnovi, zapravo je najdemokratskija međunarodna institucija na planeti Zemlji.
I, baš ta i takva Evropa bila je sačuvala svoju demokratsku i internacionalnu supstancu ili, poetičnije, svoju dušu. Nakon 40 godina opadanja, izlaznost je dramatično skočila na izborima ove 2019. godine. I građani Evropske unije su pokazali da im je i te kako stalo do te iste Evropske unije. Interpretacija izbornih rezultata možda jeste poput gaćnog lastiša: može se rastezati i natezati po nahođenju. Ali, brojke ne lažu.
Najveće i tradicionalne partije u vidu proevropskih konzervativaca (EPP) i socijaldemokrata (S&D) jesu oslabile, ali su i dalje najsnažnije na matorom kontinentu (osvojiše 177, odnosno 150 mandata). Dok su najveći porast i skok zabeležili još više proevropski liberali (ALDE) i Zeleni: 107, odnosno 69 mandata. I to su, redom, prve četiri političke grupacije u Evropi po broju osvojenih glasova na poslednjim izborima. Samo ove jasno, nedvosmisleno i nepokolebljivo proevropske partije zajedno imaju preko 500 (od 751) poslanika. Gotovo tri četvrtine Evrope jeste glasalo – za Evropu.
I tek zatim dolaze ekstremni desničari koji trabunjaju o nekakvoj razjedinjenoj „Evropi nacija“ sa mršavih 58 mandata, te desničarski populisti, evroskeptici i bregzitaši sa 54 mandata. Od, ponovimo to, 751 ljudi ukupno. Uzgred, i socijalisti i komunisti osvojiše 39 čoveka u tom evroparlamentu. I to je otprilike to, uz sporadičnog nacistu, pirata i satiričnog Belog. Dakle, populistička desnica možda jeste dobila podosta glasova u Italiji, Mađarskoj i Poljskoj, pa i u Francuskoj i Velikoj Britaniji, ali je zato potučena posvuda drugde, a posebno u Danskoj, Slovačkoj, Finskoj, Holandiji i Nemačkoj.
Dok su npr. Zeleni sa svojim globalnim zagrevanjem, veganštinom i socijalnom pravdom pokidali te izbore u spomenutoj Nemačkoj, Finskoj, Belgiji i Holandiji. Drugim rečima, najavljivani apokaliptični talas koji će zapljusnuti Evropu uopšte nije došao u vidu antievropskih ekstremnih desničara, već u formi žutih preduzetnika i zelenih hipika. A koji su svi listom protivnici svakog nacionalizma, ksenofobije i urušavanja projekta Evropske unije. Moderna, sekularna, kosmopolitska, prosvećena i ponajpre ujedinjena Evropa jeste pobedila na ovim izborima.
Na drugoj strani barikada ili Tvrđave Evrope, verovatno najvažniji ovdašnji ili srbijanski evromit o krivom krastavcu jeste onaj o skoroj propasti Evropske unije kakvu navodno poznajemo. Kao samo još jedna uskogruda i zatucana mitologija o propasti Zapada koju ovde strastveno priželjkujemo, kojoj se nadamo, koju prizivamo i o kojoj vlažno sanjamo. U pitanju je legenda koja se analizira, najavljuje i prepričava po medijima, komentarima i ostalim ognjištima i pećinama.
Zašto je to tako? Zašto se u Srbiji toliko priželjkuje izborna pobeda evropskih nacionalista, evrofoba i ekstremnih desničara koji će uskoro razbucati Evropsku uniju? Pa, možda, samo možda, zato što u toj istoj Srbiji preovlađuju ti isti nacionalisti, evrofobi i ekstremni desničari? Kad ono – šipak. Krivi krastavac ili prava banana. Najnoviji rezultati evropskih izbora zapravo poručuju sledeće: kada se na političkom horizontu pojavi ozbiljnija pretnja po jedan moderni, panevropski, beli, sekularni, buržoaski ili srednjeklasni način života, Evropljani zbiju svoje redove i izađu na glasanje. Neko tada zaista zaokruži lokalnog fašistu i islamofoba koji gurka Italiju ili Mađarsku „na prvo mesto“.
Ali zato mnogi drugi zaokruže proevropskog liberala ili zelenog ekologa. Koji Evropu uopšte ne dovodi u pitanje, naprotiv. Jednostavno je. Uprkos našim narajcanim maštarijama i plitkim strastima, na čelo Evrope nije došao, niti će doći, nekakvi Vojislavi Šešelji i Boškovi Obradovići. A ukoliko smo zbog toga razočarani, za to nisu krivi krastavci. Krivi smo mi.
Jasno, logično, tačno. I dobro je sve dok je tako. Čestitke autoru.
Sve je to objašnjeno,sad već poodavno,u filmu Balkanski špijun
Jedina zamerka g.Kišjuhasu, na ,inače, lepom članku je što ne iskoristi priliku da greške EU stavi na uvid. One nisu značajne i zato osnovne postavke dobijaju na težini. Ovako ispada da je EU bez mana, a nije.
Mane su znatno manje od kvaliteta. Tako se piše za , s razlogom, nepoverljivog Srbina!
Ma koliko ne voleo diktatore i silnike, jedini koji razume šta jeste i kuda ide ‘evropa’ je Viktor Orban.
Zato si ti samo x
Pitam se da li javna licnost kao sto je Kisjahus ima pravo da me maltretira svojim tekstovima. Znam da ce neki reci da me niko ne bije po usima da citam Aleksejeve tekstove, ali sve jedno: gde je granica na kojoj jedan kolumnista treba da stane. Iz nedelje u nedelju citamo jedno te isto. Danas nas maltretira sa krastavcem. Tu sam pricu cula pre deset godina i sta sad. Kriv, prav …. pa nisu Srbi bas toliko blesavi da im se uvaljuje prica o losoj evropskoj uniji. Ako su Srbi toliko glupi da prihvataju svaku laz neka onda Aleksej objasni kako je to svakom, ali svakom Srbinu san da vozi Golfa 2, 3, 4 ili, 5, Audi 5 ili 6, Bembaru, Mecku ….. kako svaki Srbin sanja da radi u Nemackoj, da ima kucu na Zenevskom jezeru, da igra levbu polutku u Mancester Junajtedu, da nosi Armanijevo odelo ili Gucijeve sandale. Mislim, decko, oladi.
Mislim da si ponovo aktivna (ili aktivan) pod ovim nikom. Menjas ih povremeno da se ne bismo dosetili koji si BOT. Zivcani! Idi citaj Kurir, tamo se nikada nista ne ponavlja.
… pravilno se kaže da radi u Nemačku 🙂 A kolumnista često ima jednostrane tekstove, ali ovaj je, pre svega, sa svim analizama, tačan. Što se krastavaca tiče… Ovde je kvalitet hrane za red veličine bolji nego u Srbiji, iako ovdašnji svet počesto misli da je bio bolji pre Eu 🙂
Sve je objašnjeno u filmu Balkanski špijun odavno.
g.Kisjuhas, Vi uporedjujete plate ljudi u zemljama zapadne EU sa platama –
naseg naroda u Srbiji!? To govori o Vama i Vasem stavu prema zemlji i narodu
u kome zivite i koji su pre 21 g, bas od tih istih zemalja koje hvalite, bombama
sa URANOM unistavani i vraceni za bar 50 g unazad!!!
Ne mogu Vam se smejati jer me Vas stav prema mom narodu vredja i boli i –
pitam se dali osecate bar malo stida…….
Gdine Kisjukas otkrili ste ovim clankom jednu jefinunpravubistinu Srbija i Srbi ce ulaskom u EU podtaju zvanicna jeftina radna snaga ili evropski Kinezi.Mislim da Vi to znate ali od svog.kompleksa natprosecne intelogencije pokusavate da objasnite.da zlo nije zlo.
Vera, klasican ste patriota – neobrazovan i nerealan. Kad bi ste se dovoljno obrazovali i prosirili malo vidike, videli biste odgovornost onog koga bezrazlozno volite. Inace, Uran ne moze da stane u nijednu bombu jer je planeta, ali uranijum je hemijski element. I niko vam uranijumom nije vratio narod 50g. unazad vec je taj narod sam sebe unakazio negativnim izborom.
A Vi ste klasican „drugosrbijanac“,obrazovan,oametan da objasni da zlk nije zlo a to se uci u svakoj normalnoj porodici.Ali Stnija je velika i demokratska zemlja gde i „korisni i….i“ moho daniznesu svoje misljenje.
A, Vi ste, pretpostavljamo „prvosrbijanac“ koji uspe da svoje karkteristike iskaže sa toliko slovnih, pravopisnih i gramatičkih gešaka u tekstu do (samo) dve (2) rečenice.
1) Te ‘bombe sa URANOM’, da nisu može biti SAMO protiv-oklopna municija za jurišne avione A-10?
2) Sa 8 tona čega smo ‘obogaćeni’ u aprilu ’86-e iz dragog nam SSSR-a? Vitamina i minerala?!
Normalnk kbjasnite da su to humanitarne bombe a da nas truje Cernobil.
Ups! Ko je u Srbiji protiv EU? Vučić? Izgleda da nije. Boško koji predvodi opoziciju? Izgleda da jeste. Pa šta ćemo sad?
Svako ko nije za to da se utopi u globalisticku nakazu koju ce naseliti migrantima iz uglavnom islamskih zemalja. Drugim recima svako sa iole mozga. Ostali neka uzivaju u predsoblju ove birokratske nakarade decenijama sa Vucicem i Erdoganom.
Pitaj Kostunicu.
EU je koncept koji je posle 3 hiljade (baš tako) doneo mir 65 godina mira i razvoja. Uz sve mane EU ona je koncept kojim treba da teži cela Evropa i naravno da cela učestvuje i u njenom razvuju. Naravno tu su sile prvenstveno Rusija koja EU nema ništa da ponudi, nijedan proizvod sem gasa i uglja, odnosno ono što im je priroda dala a ne što su sami stvorili pa iz tog razloga nemaju nikakav interes da EU postoji. Biće još pritisaka na EU tako da ona treba da je spremna na izozove diktatora i autokrara širom sveta i dokaže im da njohov način nije dobar. Baš onako kako je pokazala da komunizam i autokratija nije dobra za normalnog čoveka.
A dokazuje se bombama i unistavanjem „nedgovarajuce“ zemlje uz preuzimanje prirodnih resursa.Mislim dacste i Vi pronasli Sadamovo hemijsko oruzje alj samo „demokratski“.
Ne razumem svrhu ovog članka, Srbija nikada neće ući u EU, to se znalo i mnogo, mnogo ranije, jer se vidi po ostalim ovim nebitnim zemljama koje su primljene u EU, ili te prime ili ne, ovo „pridruživanje“ Srbije traje već 20 godina, ljudi 20 godina i dalje smo decenijama daleko, koliko (ne)inteligentant neko treba biti da ne shvati ovo? Kod nas u zemlji je toliko loše da bi smo bolje prošli i u Afričku uniju da nas prime, ali neće ni tamo.
Interesantan i lagan članak. Baš mi se svđa. Mislim da nsu u pitanju krivi krastavci i pečenje rakije po kućama, zavist je u osnovi mržnje i otpora prema EU , zavist, pakost i na kraju pohlepa jer su za sada bolji i nažalost nedostižni a njih je naravno baš briga.
Ono što je autor kolumne u opširnom (s razlogom) tekstu hteo da objasni u vezi s nekim nezaobilaznim mitovima u nas glede EU, Vi ste to objasnili u par rečenica. Moglo bi se dodati još ponešto, a karakteristično za ovo naše podneblje, ali suštinski ne bi ništa promenilo. Istini za volju i u nekim drugim zemljama je pre ulaska u EU bilo otpora, skepticizma, uskogrudog pogleda, zabluda, …………….ali ovo kod nas zabrinjava. Možda je i EU ovome doprinela nekim pogrešnim koracima, ali to nije bilo od presudnog značaja. Kratko: naš mentalitet je u pitanju i sve se vrti oko toga.
„Zašto je to tako? Zašto se u Srbiji toliko priželjkuje izborna pobeda evropskih nacionalista, evrofoba i ekstremnih desničara koji će uskoro razbucati Evropsku uniju? Pa, možda, samo možda, zato što u toj istoj Srbiji preovlađuju ti isti nacionalisti, evrofobi i ekstremni desničari?“
Ne, nego zato što u Srbiji smo poslednjih 30 godina vrlo planski i namerno kondicionirani (trovani) da je za sve naše poraze u ratovima, gubitak Kosova i generalno, za sve loše što nam se dogodilo i događa nam se, jedini i isključivi krivac „taj Zapad“, a mi smo samo gledali svoja srpska posla i ni luk jeli, ni luk mirisali.
Zato za svaki problem i zlo koji se pojave u Zapadnoj Evropi – a ima li većeg zla od raspada države? – mi želimo i vatreno navijamo da bude što veće jer to vidimo samo kao neku malu „pravdu“ i kompenzaciju za ono što su „oni“ nama učinili.
Naravno, ne možemo da shvatimo da ni u kakvom zlu koje se dogodi u Evropi, nema i ne može biti nikakvog dobra za nas. U stvari, to podsvesno mnogi čak i shvataju, ali nažalost, ipak su jači naša mržnja i naš iščašeni osećaj za „pravdu“!
Lupate kao Maksim po diviziji. Narod koji jos razmislja svojom glavom vidi hipokriziju zapadnih elita i dobro je osetio na svojim ledjima. To nema veze sa prirodnom teznjom da se zivi u uredjenoj drzavi u kojoj vlada pravo i kultura ali za to nam ne treba clanstvo u globalistickom elitnom klubu koji prima male drzavice samo kao kolonoje. Toliko tupavih evroljubaca uzgred receno nema nigde na zapadu kao u Srbiji. *znam iz iskustva). Ironija jer nece da nas prime a oni ne smeju da odu u svoj „raj“ da vide izbliza kako izgleda.
Ali su na celu EU Vucici i Dacici? Izguracemo.
Kako mi ne prolazi komenar br.1 da kažem da Kišjuhas (AK) pokušava da bude motivacioni govornik za svoje istomišljenike, da ih ohrabri, da kaže „Evropa je našla svoju dušu“, bila je demokratska Evropa pred izazovima krajem 19.veka, pa sredinom i krajem 20.v, sada neki „trabunjaju o Evropi nacija“, ali „ne može nam niko ništa jači smo od sudbine“, „Evropa je našla svoju dušu“. Sličnu analogiju vole da prave i mnogi sa suprotne strane, pa često govore pobedili smo sve osvajače, videli im leđa, pobedićemo opet, a sve su to često vrlo klimave analogije, i s leva i s desna. Mi koji nismo na levo-liberalnim pozicijama valjda ne volimo Evropu već je vole oni koji otvoreno preziru skoro sve iz evropske istorije i tradicije. Vole je i migranti više od nas jer i oni (koji mogu) glasaju kao AK & co. Na stranu što bi svi pametni i obrazovani ljudi Evrope s početka 20.v. (pre fašističkih-nacističkih pokreta) bili potpuno zgroženi i zapanjeni onim što se danas podvodi pod „interes Evrope“ i „evropske vrednosti“. Ma koliko AK & co. pričali o odbrani Evrope događaji, brojevi, demografija, inercija istorijske logike… idu i melju neumitnim tokom. Danas sve dubi na glavi, mnogo šta što se kaže samo treba obrnuti za 180%, tako treba shvatiti i ovu kolumnu, (skoro) sve je suprotno od onoga što se kaže.
Svaka cast, tako treba da se razmislja, zivela EU
Licemerno i pristrasno navlačenje na jednu stranu uvek dovodi do licemerja i pristrasnog navlačenja na drugu stranu, čime jedan ekstrem pokreće svoju suprotnost, i tako unedogled. Priče o krivim krastavcima su naravno besmislene, ali nisu ništa manje pristrasne od one Svilanovićeve floskule o „porodici evropskih naroda“ kojom se u Srbiji posle petog oktobra sejao evrofanatizam, kome je prethodio Miloševićev fanatizam o „većem delu sveta“, tj „slobodarskim narodima“ koji nas ne znam koliko podržavaju. Čemu je prethodio neki treći fanatizam… Krivi krastavci su rezultat pristrasnog pokušavanja da se nešto veoma uređeno prikaže kao besmisleno, ali i posledica suprotstavljenog pristrasnog pokušavanja da se problemi balkanskih naroda predstave kao isključivo organizacioni-zakonodavni-politički i što je najveća obmana koju smo svi progutali- Brzo i lako rešivi problemi.
Dok internet nije bio ovako rasprostranjen buzdovanija ga nije čitala. Nisam se nervirao u društvu „sličnomišljenika“. Ko će da da pare za izdajničke i stranoplaćeničke novine! Bilo je to zlatno vreme „dajalapa“. E sad svaka šuša ima internet, zbog fejsbuka u glavnom. Ha ha, ha. Pa krenuše da čitaju i Danas. Ne košta ništa a možeš i da opljuneš ove izdajnike, stane plaćenike i nepatrijote svih vrsta. Kišjuhas da vas nema trebalo bi vas izmisliti.
Ove kolumne Kisjuhasa pre svega podsecaju na Milosevica i slicne kada krenu da „brane“ Srbe. Srba tamo gde su ih Milosevic i slicni „branili“ vise nema. Isto je i sa Kisjuhasem i njemu slicnima kada krenu da „brane“ EU, SAD, NATO, americku politiku u regionu… Samo ti se svi jos vise zgade.
Pun pogodak kao I obicno, gospodine Kisjuhas. Profesori nas mrze, jer smo pametni, a Evropa jer smo Bozija deca. A ustvari najvise mrzimo sami sebe, jer da nije tako vec bismo se pameti dozvali. Ovako Orbani I Erdogani greju promrzla srca Srpskih patriota, a da ni sami ne znaju zasto. Psi laju, karavani prolaze, a Srbija sve starija stoji u mestu I krivi Zapad za svoju bandoglavost. Dokle li ce????
Ali Orbanova Madjarska je sa sve Orbanom u EU. Kapiras? Ne? Madjarska bi za razliku od Srbije bila primljena u EU sa sve Seseljom na celu jer je Madjarska. Sultan Erdogan, klasican diktator je kupio S-400 od Rusa a Turska je jos uvek clanica NATO. Kapiras? Ne? Nije vazno. Shvatices jednog dana a dotle citaj ovakve clanke i zagrevaj svoj promrzli mozak.
Nisu te „zablude“ tek tako pale s neba. Rec je o smisljenom poduhvatu koji je trebao narod u Srbiji da odvrati od EU i da ponisti promene iz 2000te koje su trebale da uslede. I sto je najbitnije, u tome se uspelo.
Secate li se Aleksej da je tamo negde posle 2000′ najavljivan ulazak Srbije u EU 2007′? I da je to tada izgledalo daleko izvesnije, nego danas ulazak u EU 2050″. To je sve trebalo da se dogodi pre svetske ekonomske krize, zasicenja prosirenjem, ruskog hibridnog rata…
Nisu te „zablude“ nikakve zablude, u pitanju je ozbiljna politika koja daje rezultate. Vodjena naravno od srpske elite i agenture sa istoka.
Videh krive krastavce koji su mi za malo bili tema diplomskog. Prevagnule rotkvice jer su okrugle. Salu na stranu. Poslednjoj genijalnoj ekspertizi Kisjuhasa koju sam procitao o onim statuama na Uskrsnjim ostrvima i nevestoj paraleli izmedju domorodaca i Srba sam se grohotom smejao. Antropolosko – bioloska analiza Kisjuhasa o propasti Pacifickog carstva je ozbiljna, relevantna i upotrebljiva kao recimo deseterac Zidanje Skadra na Bojani u modernoj gradjevini. Na stranu politicka podela na pro i protiv ali tekst poput ovoga u kome je deficit osnovnog razumevanja problema srpskog drustva, kada je rec o bilo kakvim integracijama, ocigledan i=a tekst je apsolutno beskorisan. Kisjuhas pise poput one cuvene Marice koja se razume u krivi krastavac kao on u evropsku politiku a Danas objavljuje.