Vakcine su seksi! 1

Jednostavan odgovor glasi – zato što seksualni odnosi prijaju.

Neki ljudi ih imaju i da bi dobili decu.

Međutim, pitanje uopšte nije tako jednostavno.

Zašto je evolucija bila uredila da postoji polna reprodukcija?

Prisetimo se mrskih lekcija iz biologije iz osnovne škole.

U živom svetu postoji i ona bespolna reprodukcija, poput proste deobe ili nekakvog pupljenja, zar ne?

Pa opet, bar za većinu višećelijskih organizama, razmnožavanje jeste polno ili seksualno.

I mnoge žive vrste su fanatično zaokupljene seksom, te prolaze kroz neopevanu patnju da bi se prndačile, sparile i razmnožile.

Mužjaci mnogih ptica grade i ukrašavaju gnezda, pa još i pevaju usput, kako bi zadivili svoje ženke.

Lososi plivaju uzvodno.

Balegari guraju balegu uzbrdo.

Jelenovi se tuku rogovima.

Delfini nasilno i grupno siluju svoje ženke.

A paunovi ih osvajaju preterano velikim repovima.

Muškarci sviraju gitare i pišu poeziju, poklanjaju cveće, ili pak kupuju preterano velike automobile.

Dok i spomenuto cveće predstavlja samo još jedan prirodni trik biljaka, i sve to radi uspešnog seksa.

Za pojedine životinje, seks je i bukvalno smrtonosan.

Ženke nekih paukova i insekata pojedu mužjaka nakon što su imali odnose.

Mljackaju ih i tokom samog odnosa, jer ovako traje duže i usput je zgodan izvor kalorija.

Pa i onaj zeleni i slinavi mulj koji nas nervira na morskoj plaži ili u akvarijumu, takođe je primer polne reprodukcije, odnosno – seksa.

Dakle, tu nepristojnu ili onu stvar rade i alge, i kupusi, i ruže, i insekti, i šarani, i vrapci, i mačke, i ljudi.

Većina seksa u prirodi obavlja se tako što živa bića naprosto ispuste svoje polne ćelije u vetar ili vodu.

I nadaju se najboljem.

Mnoge biljke, uz slatku nadoknadu, manipulišu drugim vrstama (npr. pčelama) da celu tu seksualnu stvar odrade umesto njih.

Dok ostale životinje vešto manevrišu i praktikuju ama baš koješta, sve da bi otvori njihovih genitalija bili dovoljno blizu radi međusobne razmene telesnih tečnosti (insekti, ptice, sisari).

Ali čemu uopšte cela ta gužva i drama, cimanje i maltretiranje?

Seks jeste jedna skupocena i gotovo luksuzna stvar koja zahteva izdašne resurse.

Dok je bespolna reprodukcija mnogo jednostavnija i efikasnija.

Aseksualne vrste uopšte ne moraju da troše svoje vreme i energiju na pronalaženje i impresioniranje partnera.

Mikroskopski male životinje poput bakterija samo se prosto podele na pola.

Bespolnom partenogenezom rađaju se i pojedine ose, puževi, škorpioni i gušteri.

Pivski kvasci samo napupe.

Drvo vrbe izraste iz sadnice.

Maslačak pravi seme koje je sopstveni klon.

Zašto se onda i mi jednostavno ne kloniramo?

Zbog čega su nam potrebna dva stvorenja za jednu bebu?

Zašto ne jedno?

Ili tri?

Dođavola, zašto uopšte postoje muškarci?

Kod nekih vrsta riba, mužjaci su tek parazitski dodatak koji je pripojen telu ženke.

Mnoge žene bi tvrdile da je slično i sa mnogim muškarcima.

I bile bi u pravu.

Pitanje čemu uopšte seks pritiskalo je i samog Čarlsa Darvina, a koji je nakon otkrića prirodne selekcije (1859), napisao i knjigu o tzv. polnoj selekciji (1871).

Za ovog viktorijanca, seks je bio prirodno zbunjujuća stvar: „Ne znamo krajnji uzrok seksualnosti; zašto se nova bića stvaraju sjedinjavanjem dva polna elementa? Cela ta tema još uvek je skrivena u mraku“, pisao je Darvin 1862.

I ona jeste ostala u relativnom mraku sve do raspojasanih 1960-ih i 1970-ih godina, kad se teorijama o seksu ozbiljnije pozabavljuju evolucioni biolozi poput Vilijama Hamiltona, Džona Mejnarda Smita, Lija Van Valena i drugih.

Suština njihovih istraživanja bila je u posmatranju evolucije kao stalne – trke u naoružanju.

Naime, biolozi su dotad često prenaglašavali one fizičke uzroke opstanka, poput raznih suša, poplava ili udara asteroida u evolucionoj istoriji.

Međutim, najveći ubica živih bića bila su i ostala – druga živa bića.

A posebno ona koja su mikroskopski mala.

Većinu ljudi i pre samo par stotina godina verovatno su ubile boginje, tuberkuloza, kuga, tifus, difterija, grip ili upala pluća, a ne meteori ili velike bele ajkule.

Kao što nas i danas ubija virus SARS-CoV-2.

Svaka, pa i ljudska životinja, stalno je na meti gladnih i aseksualnih virusa i bakterija.

I upravo zato na scenu stupa seks kao izvesni protivotrov.

Mnogo pre nego što smo izmislili medicinu, naša najbolja odbrana i zaštita od bolesti bio je seks.

Iako ne za nas same, već – za našu decu.

Baš kao u Vučićevom sloganu.

Kako to?

Tako što tokom polnog sparivanja, dve jedinke zapravo kombinuju i rekombinuju svoje gene u potomstvu.

A neke od tih kombinacija, pa i mutacija, zatim mogu postati otporne na bolesti.

Jedinka koja upražnjava seks tada proizvodi potomstvo koje će mnogo verovatnije preživeti, bar u poređenju sa jedinkom koja proizvodi klonove same sebe.

Seks zato mahom ima veze sa ratom sa nevidljivim neprijateljem poput patogena.

Ljudske i mnoge druge životinje imaju seksualne odnose zbog mikroorganizama, odnosno parazita, gljivica, bakterija i virusa koji nas okružuju i učestalo napadaju.

Seks pre svega ima veze sa bolestima.

A što fakat ne zvuči naročito seksi.

Srećom, ova evoluciona adaptacija pojavljuje se još pre oko dve milijarde godina, pa smo bili zaboravili na nju.

I onda možemo da se opustimo i uživamo.

Ali to ne menja činjenicu da je organizmima potreban seks da bi držali svoje gene na korak ispred mikroorganizama.

Samo u tome je drama tekuće pandemije, i naše aktuelne trke u naoružanju sa patogenima.

I to je onaj stvarni biološki rat, prirodno stvoren u laboratoriji naše Matere Prirode.

Jer, bakterije i virusi su živa bića specijalizovana jedino za osvajački prodor u naše ćelije.

Glupave bakterije to čine da bi ih prosto pojele, a virusi da bi mudro izmenili njihovu genetsku mašineriju, tako da ove proizvode još virusa.

Kako bi preživeli, mikroorganizmi moraju da penetriraju u naše ćelije.

Oni to čine molekulima svojih proteina koji se vešto uklapaju u molekule na površini naših sopstvenih ćelija.

I to su i oni već famozni spajk proteini koronavirusa.

Drugim rečima, mi imamo brave, a oni imaju ključeve.

Ali zato seksualne vrste imaju mnoge brave, a aseksualne vrste imaju samo jednu.

Patogen sa pravim ključem brzo će istrebiti aseksualne vrste, ali ne i one seksualne.

Baš zato neki ljudi od kovida-19 oboljevaju teže, teško i smrtonosno, a neki drugi ljudi lakše, komotno ili bez simptoma.

Da smo svi biološki identični ili aseksualno klonirani, virus bi nas brzo obrisao sa lica Zemlje.

Hvala Darvinu, u pitanju jeste prirodna selekcija na delu.

I, tu najzad pristižemo do vakcine.

U neku pelcovanu ruku, vakcinacija jeste svojevrsna imitacija onog osnovnog procesa u prirodi i društvu – seksa.

Fantastične biološke posledice polne reprodukcije mi vidimo tek u našem potomstvu ili kod plodova naših prepona.

U onim slučajno mutiranim genomima i otporni(ji)m telima naše dece, a koja najednom imaju neprobojne brave za ključeve virusa.

Međutim, u slučaju vakcinacije – i u tome je kvaka – odvija se nešto sasvim drugo i drugačije.

Jer mi tada, i u naša sopstvena tela, namerno i veštački ubacujemo one brave koje patogeni sa svojim ključevima ne mogu da probiju, niti da ih otključaju.

I to je, otprilike, sve.

Dakle, umesto da čekamo da tek naša deca budu ona živa bića koja su slučajno otporna na bolesti, mi ovu otpornost namerno stvaramo vakcinom.

Odmah i sada, i među nama.

Imunizacija je zato poput seksa bez reprodukcije.

Vakcinacija jeste – seks iz razonode.

Razmišljajmo o tome dok čekamo na red na vakcinu na Sajmu ili po domovima zdravlja.

Vakcine jesu neodoljivo seksi.

Živi svet se konstantno takmiči, dovija i nadmudruje sa smrću.

I upravo u tom vaskolikom tanatosu pojavljuje se – eros.

Za razliku od aseksualnih kvasaca i maslačaka, mi seksualni jesmo posledično i krajnje genetski različiti među sobom.

Mi smo mutanti, a ne klonovi.

I ovo je odvajkada naša najveća prednost u trajnom ratu sa patogenim virusima i bakterijama.

S druge strane, i koronavirusi su ti koji takođe mutiraju i evoluiraju u ovoj globalnoj trci u naoružanju.

Ali, naša seksualna ljudska vrsta jeste dovoljno raznovrsna da ćemo izvesno preživeti na kraju. Iako ostaje važno pitanje sa koliko žrtava usput.

Dok virusi sezonskog gripa mutiraju brzo (pa nam svake sezone treba drugačija vakcina), a virusi boginja mutiraju sporo (pa nas jedna vakcina štiti tokom celog života), korona virusi se nalaze tu negde između.

I upravo zato imunizacija predstavlja onaj ključni erektivni proboj u toj borbi ili u tekućem biološkom ratu.

Zahvaljujući nauci, i bez da faustovski prodamo dušu đavolu, mi danas umemo da prevarimo smrt.

Vakcina jeste naša sjajna veštačka zaštita, prirodna kontracepcija, ili odistinska društvena i seksualna revolucija.

Jer seks je zapravo vakcina.

Ali i vakcina je seks.

Masovna vakcinacija protiv kovida 19 jeste ona odvažna pobeda nauke, znanja i uopšte naše generacije.

Vakcinacija je naše sletanje na Mesec.

I naš eros protiv tanatosa, ljubav umesto mržnje, i odabir života umesto smrti.