Vladina žlica vegete

Rečju, nikako ne povećavati plate i penzije, nego ih, upravno suprotno, brutalno smanjivati pa ih tek naknadno ponovo povećavati zarad konačnog dostizanja istog. Ako bismo, ophrvani zbunjenošću antičkog filozofa, bili prinuđeni da smišljamo naziv ovakve jedne strategije, nikako ne bismo smeli da ispustimo sintagmu „progresivno šlajfovanje“. U mestu – kako drugo?

Vlada poručuje da je situacija alarmantna po pitanju mrkog uglja tako da će nas neminovno okrznuti restrikcija električne energije dok će povrh toga i struja malčice poskupeti. Obaška što će nas, sudeći po izjavama stručnih lica iz hidrometeorološkog zavoda, u zasedi sačekati i opaka zima. Građani su prestravljeni (bolje je reći zatravljeni), padaju im na pamet prevratničke ideje, na korak su od uličnih protesta kad ono – „Neće biti restrikcije! Neće biti poskupljenja struje u narednih šest meseci!“ Ura! Poeni za vladu i premijera. Kozaračko kolo na Slaviji. I vuk sit i ovce na broju. Ova se strategija lako može, daljnjim intelektualnim determinisanjem, strpati u isti koš sa manipulativnim sniženjima robe široke potrošnje – recimo garderobe. Košulja realno staje 1.500 dinara (dobro 1.000, ali je pravično da i trgovac zaradi 500), i trenutno je na „sniženju“. Procedura je sledeća. Trgovac, pamučnog srca, najpre ispisuje na ovećem kartonu cifru od 5.000 dinara. Potom je brže-bolje precrta crnim flomasterom (što debljim da izgleda uverljivije), i ispod ispiše novu „bagatelnu“ cenu od 3.000 dinara. Psihologija potrošača momentalno i panterski reaguje: „Majku mu, samo 3.000 dinara za ovako kvalitetan komadić platna koji košta čak 5.000 dinara. Zar to nije celih 2.000 dinara uštede? Daj odma' pet komada! Pet ili ništa!“ Trgovac zadovoljno trlja dlanove jer je marketinškim trikom, to jest fiktivnim sniženjem, strpao u džep čitavih 2.000 dinara, dok kupac u paralelnoj montaži ponosno šeta „jeftino“ plaćenu „skupocenu“ košulju. Istina, povremeno mu sine da je sličnu već zapazio u obližnjem kineskom butiku, ali nije važno kada je to ionako trivijalna samoobmana. Daleko je važnije da su nakon uspešno obavljene transakcije svi zadovoljni. I vuk i ovca.

Vlada poručuje kako će plate i penzije sniziti za cirka 20 odsto! Građani su prestravljeni, padaju im na pamet prevratničke ideje, na korak su od uličnog protesta kad ono – „Neće biti smanjenja za 20 već za podnošljivih 10 odsto!“ Ura! Poeni za vladu i premijera.

Pritom se potrošači, pardon, građani nadaju da će vlada u bliskoj budućnosti plate i penzije ipak produžiti (možda čak i porubiti) za onoliko procenata za koliko ih je trenutno skratila. A to samo potvrđuje hipotezu da je strategija progresivnog šlajfa autentični proizvod aktuelne vlasti. Uostalom i „vegeta“ predstavlja autentični dodatak jelima, zar ne? Reč je o par excellence jugoslovenskom proizvodu koji je preživeo raspad samoupravnog socijalizma – što takođe ne znači da će i progresivni šlajf kao strategijski proizvod aktuelne vlasti preživeti napad tranzicionog kapitalizma.

Bilo kako bilo, „svaki proizvod govori sam za sebe“, kazao je jednom prilikom pokojni Stiv Džobs – verovatno imajući na umu Makintoš ili nešto tome slično. Zapravo, proizvod od sušenog povrća pod ikoničnim nazivom Vegeta i bez marketinškog amblema u vidu nasmejanog kuvara koji potencijalnim konzumentima otpozdravlja spojenim kažiprstom i palcem, govori sam za sebe. Šta s druge strane govori strategija progresivnog šlajfa o aktuelnoj vlasti? Ko je u celoj priči nasmejani kuvar? I šta predstavlja, bestraga joj glava, ta večita žlica vegete kojom nas vlada posipa svakog puta kada nastupi u javnosti?