Crna pijaca kalifata

Stručnjaci računaju da je ISIS dosad, pored počinjenog kulturnog genocida (što ne može da se proda uništava se kao „bezbožničko zlo neprihvatljivo temeljima šarije“), od poharanih starina iz Sirije i Iraka zaradio bar tri stotine miliona dolara. Dalji putevi takvog plena vode, najčešće preko Turske i zatim, često, kroz Bugarsku i Balkan do isporuke kupcima po Evropi i u Americi. Ima, međutim, i tragova do arapskih zalivskih zemalja, pa čak i do Kine.

Poznavaoci tržišta i navika smatraju da su bogati kolekcionari ili strpljivi investitori spremni da godinama, pa i decenijama kriju blago koga se domognu, nadajući se da će jednom moći da iskoriste kratko pamćenje sveta.

Kad zauzmu grad, nepomirljivi islamski jurišnici, prvo prazne muzeje i prekopavaju unapred proučene lokalitete i odnose dragocenosti, koje vrlo brzo stižu do posrednika kao „prve ruke“, a zatim roba prelazi granice, dalje kroz ruke iskusnijih dilera, dok konačno ne dospe do „zlatnog kupca“. Noviji izveštaji pominju da džihadisti pokušavaju da rade i bez „krijumčarskih babica“, što, naravno, donosi veću i bržu zaradu. Volstrit džornal piše da je Islamska država čak otvorila i posebnu kancelariju za (opljačkane) starine, koja domaćim liferantima pomaže ponudom odgovarajuće arheološke opreme. „Prava je ironija da su mnogi kupci istiniti entuzijasti za istoriju i umetnost u prosvećenom zapadnom društvu, koje islamska država kao neverničko želi da uništi, ali u ovakvim prilikama na obe strane se previđa zavet o pravovernosti“, jednostavno zaključuju cinični posmatrači.

Međunarodni savet muzeja upozorava, pritom misleći svakako i na rušenje svih nepokretnih monumentalnih spomenika (poput, recimo – Trjumfalnog luka u Palmiri), da se „suočavamo sa najvećim masovnim uništenjem kulturnog nasleđa od Drugog svetskog rata“. Zabrinuti Savet gotovo očajnički izdaje i posebne crvene poternice. Arheolog Majkl Danti sa Bostonskog univerziteta turobno objašnjava: „Ono što je počelo kao prilika za lopove, pretvorilo se u unosne zarade i globalni biznis, koji pomaže finansiranje terorizma.“

Prema izveštaju Njujork tajmsa, američki Stejt department je prošle jeseni ponudio nagradu od pet miliona dolara za informacije koje „vode značajnom ometanju trgovine ISIS-a naftom i antikvitetima“. Koliko je poznato, još nema dobitnika. Dobro upućeni, pritom, primećuju da „dosad vlade (širom sveta) nisu u stanju da zaustave pljačku i krijumčarenje, dok je u isti mah vidljiv interes kupaca i sa Bliskog istoka i na Zapadu“. Ima, međutim, i očajničkih spasilačkih pokušaja da ogorčeni naučnici, inspirisani primerom hrabrih kolega u Hitlerovo doba zatiranja civilizacijskih vrednosti, prerušeni u dilere starina ili „agente“ dobrovoljce, pokušavaju da izbliza slede tragove, kako bi u nekim boljim boljim danima nešto od poharanih predmeta, starih i hiljadama godina, jednom bilo spaseno.

Svet bi trebalo da veruje da je kulturna baština i u vremenima oružanih sukoba zaštićena: takva konvencija je potpisana u Hagu još davne 1954. godine. Dokument je, kažu, sačinjen i zamišljen da služi kao pouka za budućnost, naučena lekcija posle svih prethodnih nacističkih materijalnih i duhovnih pogroma u Drugom svetskom ratu. Ali, zapaža Ekonomist, bilo je mnogo uzdržavanja i nevoljnog povinovanja. Na primer, tek je 1999. predsednik SAD Bil Klinton poslao haški papir Senatu na ozakonjenje, a konačno je odobren – uz neke rezerve, 2008. godine. Londonski nedeljnik dopunjava svoju priču jednim neverovatnim detaljem: Britanija još nije ratifikovala Konvenciju, ali vlada kaže da će se to dogoditi uskoro!

Satelitskim snimkom, do koga je došla agencija AP, upravo je utvrđeno da je potpuno razrušen (veruje se još pre više od godinu dana) manastir Svetog Ilije u blizini Mosula, najstarija hrišćanska svetinja u Iraku, monaško stanište koje je prethodnih 1.400 godina „odolevalo vremenu i napadačima, dočekujući dobronamerne putnike, pesnike, istoričare, muslimane i hodočasnike svih drugih vera, iako su Persijanci 1743. pobili sto pedeset njegovih kaluđera“. Zapis je dopunjen novijim podatkom: U obračunu sa Sadamom Huseinom, manastir koji je poslužio Republikanskoj gardi kao baza, oštećen je raketom, ali je zatim bogomolja zaštićena razumevanjem trupnog sveštenika američke jedinice.

Nedavno je jedan imam jurišnicima kalifata ponovio da u njihovom napredovanju nema granica: „Činjenica je da muslimani, koji su bili Mohamedovi sledbenici u prorokovo vreme nisu srušili faraonske spomenike kad su ušli u Egipat, ne znači da to ne treba da činimo sada.“ Regruti kalifata prvo odnose sve što mogu da prodaju, pa potom stavljaju eksploziv.