… gde je Hrvatska proslavljala dvadeset treću godišnjicu svoje operacije Oluja (dani egzodusa više od dve stotine hiljada Srba), izazvale su kratkotrajno zemaljsko političko varničenje različitim ocenama i tumačenjem.

Srbija se oglasila iz Tel Aviva, gde je njen ambasador Milutin Stanojević izjavio sajtu Times of Israel da je Beograd „duboko razočaran učešćem izraelskih pilota i borbenih aviona, gestom koji nije bio prijateljski, jer je za nas Oluja 1995. bila svojevrstan pogrom“.

„Za hrvatsku stranu ovo su možda trenuci trijumfa, za srpsku su dani tugovanja“, zaključio je Stanojević.

Ambasada Izraela u Beogradu je izdala svoje, umirujuće saopštenje za medije:

„Izrael izuzetno ceni prijateljstvo sa Srbijom i nije došlo do promene politike, za šta je dokaz zvanična poseta predsednika Ruvena Rivlina pre dve nedelje. Tokom (jednodnevnog) boravka predsednik je bio duboko dirnut, ukazavši na snažne veze i prijateljstvo sa Srbijom. Takođe je izneo jasan stav kad je reč o sećanju na prošlost.

Hrvatska je kupila avione F16 od Izraela, a njihovo učešće (na paradi) je u isključivoj vezi sa ovim kupoprodajnim ugovorom. Ono nema nikakve političke elemente, niti bilo kakve veze sa istorijskim odnosima Srbije i Hrvatske. U tom smislu čvrsto prijateljstvo, koje postoji između Izraela i Srbije nikad i ni na koji način neće biti ugroženo.“

Munje – tri aviona – odmah posle parade, iz Plesa su se vratile u svoju bazu Ramat David. Ipak su ostali tragovi. Ministarstvo spoljnih poslova u Jerusalimu je odbilo da komentariše izlet Fantoma. Predstavnik armije je – prema platformi Tajmsa – objasnio da su mlaznjaci bili u Hrvatskoj „u okviru dogovorene vojne saradnje i strateških veza dve zemlje“.

Dnevnik DŽeruzalem post piše da je ambasador Stanojević rekao da je „Srbija o planiranom učešću izraelskih aviona saznala u četvrtak, a napori Beograda tokom vikenda da dopre do izraelskih političkih i vojnih zvaničnika, kako bi se sprečio taj nastup, nisu uspeli.“

List navodi mišljenje Efraima Zurova, direktora Centra Simon Vizental iz Los Anđelesa u Izraelu, koja posebno prati i „istočnoevropska kretanja“:

„Izraelski nastup (na proslavi Oluje) je nešto što teško može da se i zamisli, lišeno je bilo kakvog razloga. Zašto bi Izrael zauzimao strane u balkanskim sporovima. Srbija i Hrvatska imaju veoma dobre odnose sa Izraelom i gaje prema njemu veliko divljenje. Obe zemlje su činile ratne zločine, a učešće u događaju kojim se zapravo slavi pobeda, koja je vodila izbeglištvu stotina hiljada Srba nije dobra ideja i nema nikakvog smisla.“

Kad 2020. godine Zagrebu počne da stiže formacija od dvanaest obnovljenih i usavršenih Fantoma, koji su jevrejskoj državi ušli u službu još 1987. i davno dobili zamenu, u Hrvatskoj će ta eskadrila – prema rečima ministra odbrane Damira Krstičevića – dobiti zvanično ime „Bljesak i oluja“.

Ranu prethodnicu, domaći Migovi su sačekali na ulasku u hrvatski vazdušni prostor i počasnom pratnjom doveli na sletanje na zagrebački aerodrom Pleso. Na zemlji je goste došao da pozdravi, javila je Hina, „politički i vojni vrh“ – premijer Andrej Plenković, ministar odbrane Krstićević i načelnik Genaralštaba Mirko Šundov. Agencija u svom opisu kaže da „dolazak borbenih aviona Barak F16 potvrđuje vojno partnerstvo sa Izraelom, kao i da je strateška odluka o nabavci tih letelica bila potpuno ispravna“.

Usledile se i izjave zadovoljnih domaćina i gostiju.

Premijer Plenković: „Nabavka F16 je izvanredan korak za bezbednost hrvatske države i neba.“

Ministar Krstičević: „Tehnološki skok koji unapređuje odbrambene sposobnosti.“

Ambasadorka Izraela u Hrvatskoj Zina Kalai Klajtman: „Ovo je tek početak saradnje i partnerstva dve zemlje, za zajedničko dobro.“

Vojni izaslanik brigadir Harel Tegar očekuje „dalje izazove u saradnji“.

Intonacija raspoloženja u ovakvoj prilici je razumljiva. I kad je Srbija saopštila svoj oslonac za budućnost na nebu putem iz Moskve obećanog poklona (bez troška podmlađivanja) polovnih ruskih Migova i njeni prvaci jednako su se nadmetali u pohvali darova.

Hrvatska kupovina, još – po upozorenju upućenih blogera – bez konačno potpisanog ugovora, vredi pet stotina miliona dolara. Martovske izveštaje o prihvatanju nabavke dvanaest aviona, pratile su medijske dopune da će Hrvatska za tu cenu dobiti dva simulatora, obuku pilota i drugog osoblja, rezervne delove i trogodišnje prisustvo instruktora, centar za popravke u Velikoj Gorici, fabriku municije, regionalni čvor za praćenje dronova, pored podrške razvoju savremenih sistema u poljoprivredi.

Hrvatska je septembra prošle godine obeležila dvadeset godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Izraelom. Srbija je u decembru 2017. proslavila dvadeset pet godina obnove odnosa, pošto je prekid juna 1967 – Titovu odluku – Beograd sebi uveo u naslednu masu.

Diplomatija je veština da se i neprijatne stvari obave na najprijatniji način, davno je rečeno.